Connect with us

Domaće

AI kompanije beleže 44 odsto sabotaže, 80.000 otkaza od početka godine

Svaki treći zaposleni priznaje sabotažu AI strategije, dok je 60 odsto rukovodilaca spremno na otkaze zbog otpora

Published

1 hour ago

on

g760934c1e908225565764e640204cd3d2bac65b0433ce6de17399f7b04ef0679576059dac8a61892e1b38e70ffc466d163df6dad224b1ee271b1872cdc4b1579_1280

Svaki treći zaposleni priznaje sabotažu AI strategije, dok je 60 odsto rukovodilaca spremno na otkaze zbog otpora

U AI sektoru, 44 odsto sabotaža veštačke inteligencije potiče od generacije Z, koja danas ima između 25 i 35 godina, pokazuju najnovija istraživanja sprovedena na 2.400 ispitanika u kompanijama koje primenjuju AI. Od početka 2026. godine, otpušteno je 80.000 radnika, a u martu je AI po prvi put bio vodeći uzrok otkaza, navodi se u ekonomskim analizama.

Detaljna istraživanja firmi Workplace Intelligence i Writer otkrivaju da svaki treći zaposleni namerno ometa AI strategiju svoje kompanije – uključujući unošenje poverljivih podataka u javne AI alate, manipulaciju rezultatima i generisanje nekorisnog sadržaja. Čak 60 odsto rukovodilaca razmatra mogućnost otkaza zaposlenima koji odbijaju primenu AI, dok 77 odsto planira da blokira unapređenja onima koji se opiru uvođenju novih tehnologija. Udeo početničkih IT oglasa smanjen je sa 48 na 23 odsto od 2023. godine, a 60 odsto početničkih pozicija sada zahteva više od tri godine iskustva. Istraživanja pokazuju i da 43 odsto mladih u SAD-u, starosti od 22 do 27 godina, radi ispod nivoa svojih kvalifikacija.

Ovaj trend sabotaže, poznat kao FOBO (Fear Of Becoming Obsolete), nastaje iz straha zaposlenih da će ih tehnologija učiniti suvišnim. Termin FOBO pojavio se u HR analizama 2023. godine, ali je tek tokom prošle i aktuelne godine postao široko zastupljen u istraživanjima i medijima. FOBO jača s porastom primene veštačke inteligencije i širi jaz nepoverenja između zaposlenih i menadžmenta.

U javnim izjavama, direktori vodećih tehnoloških kompanija potvrđuju zabrinutost zaposlenih. Direktor Palantira ističe da će „AI uništiti poslove u humanističkim profesijama“ i poručuje „Gotovi ste!“, dok direktor Antropika Dario Amodei navodi da bi „AI mogao da eliminiše polovinu početničkih poslova u kancelarijskom sektoru“. Direktor Majkrosofta procenjuje da bi „sav kancelarijski rad mogao biti automatizovan u narednih 18 meseci“.

Zanimljivo je da i menadžment pokazuje izvesnu dozu nepoverenja prema AI – 75 odsto rukovodilaca priznaje da je AI strategija njihove kompanije „više za pokazivanje nego stvarni plan“, dok 54 odsto smatra da AI „razara njihovu kompaniju“. Tri od četiri kompanije nemaju jasno definisanu AI strategiju.

Iako FOBO fenomen još nije široko prisutan u Srbiji, jasno je da će transformacija radnih mesta uz pomoć AI, bez odgovarajućeg socijalnog dogovora, izazvati otpor zaposlenih. FOBO ukazuje da izazovi veštačke inteligencije prevazilaze samu tehnologiju i postaju pitanje poverenja između menadžmenta i radnika.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Evropska komisija procenjuje finansijsku isplatu Srbiji iz Plana rasta zbog pravosudnih zahteva

Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta razmatra usklađenost Srbije sa uslovima za isplatu iz evropskih fondova

Published

2 minutes ago

on

April 21, 2026

By

Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta razmatra usklađenost Srbije sa uslovima za isplatu iz evropskih fondova

Evropska komisija trenutno razmatra da li će Srbiji biti isplaćena sredstva namenjena iz Plana rasta, zbog zabrinutosti u vezi sa poštovanjem pravila i stanja u zemlji, saopštila je Marta Kos na sastanku Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) održanom 21. aprila 2026. godine. Komesarka za proširenje EU istakla je da je ovo jedno od ključnih pitanja za evropski kontinent i ukazala na važnost pravovremenih debata o procesu proširenja.

Marta Kos je naglasila da Evropska komisija prati situaciju u Srbiji, posebno navodeći zabrinutost zbog zakona koji, kako je ocenila, narušavaju nezavisnost pravosuđa i utiču na represiju protiv demonstranata, kao i zbog mešanja u rad nezavisnih medija. Prema njenim rečima, trenutno se procenjuje da li Srbija ispunjava uslove za isplatu iz finansijskih instrumenata Evropske unije.

Kos je poručila: „Delim zabrinutost Evropskih zelenih i grupe Renew, zbog zakona koji podrivaju nezavisnost pravosuđa i zbog represije protiv demonstranata, kao i uplitanja u nezavisne medije. Trenutno procenjujemo da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplatu u okviru finansijskih instrumenata Evropske unije. Nastavićemo da podržavamo Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, ali očekujemo da vlasti u Srbiji usklade pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije i da povrate nezavisnost medija, uključujući i putem reformi REM-a.”

Evropska komisija je dala pozitivne ocene većini zemalja kandidata, ali je izdvojila Srbiju i Gruziju kao problematične u pogledu ispunjavanja evropskih standarda. Marta Kos je naglasila da podrška Srbiji ostaje, ali da su dalji koraci uslovljeni konkretnim reformama pravosudnog sistema i unapređenjem položaja medija, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije.

Pročitaj još

Domaće

Cena dugih letova iz Evrope porasla za 90 evra zbog rata u Iranu

Prosečan trošak goriva na letovima na duge relacije povećan za 88 evra po putniku, najviše pogođeni letovi iz Pariza i Barselone

Published

12 minutes ago

on

April 21, 2026

By

Prosečan trošak goriva na letovima na duge relacije povećan za 88 evra po putniku, najviše pogođeni letovi iz Pariza i Barselone

Rast cena mlaznog goriva usled rata u Iranu doveo je do povećanja troškova dugih letova iz Evrope za gotovo 90 evra, saopštila je Evropska federacija za transport i životnu sredinu (T&E). Analiza objavljena danas pokazuje da je prosečan trošak goriva na letovima na duge relacije iz Evrope porastao za 88 evra po putniku, dok je na letovima unutar Evrope zabeležen rast od 29 evra po putniku.

T&E je u svojoj analizi uporedio cene iz prethodne sedmice sa onima pre početka ratnih sukoba SAD i Izraela sa Iranom, odnosno pre 28. februara. Prema procenama, gorivo za let od Barselone do Berlina sada košta 26 evra više po putniku, dok je za let na dugoj relaciji od Pariza do Njujorka zabeleženo povećanje od 129 evra po putniku. Ova kalkulacija zasniva se na podeli ukupne potrošnje goriva na svim letovima sa polaskom iz Evrope sa brojem putnika u odlasku, što daje precizniji uvid u dodatne troškove po osobi.

Rukovodioci velikih evropskih avio-kompanija, uključujući Lufthansa, Ryanair i Air France-KLM, izjavili su u martu da će, ukoliko Ormuski moreuz ostane zatvoren duže vreme, veći troškovi goriva biti prebačeni na krajnje potrošače. T&E je istakao da su novi troškovi izazvani skokom cena goriva značajno veći od onih koji nastaju usled poštovanja politika EU o klimatskim promenama.

„Kriza na Bliskom istoku dokazuje da je naša prava ranjivost rezervoar napunjen stranom naftom, a ne zakoni osmišljeni da je poprave“, izjavila je Dajan Vitri, direktorka avijacije u T&E. Evropska unija najavila je da će u sredu doneti smernice za upravljanje ograničenim snabdevanjem mlaznim gorivom.

Pročitaj još

Domaće

Data centri u Srbiji troše 263 GWh godišnje, račun za struju 21 milion evra

Državni centar u Kragujevcu koristi 0,35% ukupne energije, a proširenje na 56 MW dodatno povećava opterećenje

Published

2 hours ago

on

April 21, 2026

By

Državni centar u Kragujevcu koristi 0,35% ukupne energije, a proširenje na 56 MW dodatno povećava opterećenje

Data centri postaju sve veći potrošači resursa u Srbiji, sa pojedinačnim objektima koji godišnje koriste 263 GWh električne energije, što pri ceni od 80 evra po MWh donosi godišnji trošak od 21 milion evra. Državni data centar u Kragujevcu trenutno koristi 0,35% ukupne električne energije u zemlji, a planirano proširenje sa 14 MW na 56 MW značajno će povećati taj udeo. Prema ekonomskim analizama, svaki novi centar može opteretiti elektroenergetski sistem slično gradu srednje veličine.

Data centri su neelastični potrošači – objekat sa opterećenjem od 30 MW zahteva stalni dotok energije kroz celu godinu, a ukupni godišnji trošak za struju iznosi 21 milion evra. EPS i javni sektor snose deo investicija u kapacitete (trafo stanice, dalekovodi, balansne rezerve) kako bi obezbedili potrebnu energiju, što ima uticaj na tarife i javne rashode. Ključni parametar energetske efikasnosti, PUE (Power Usage Effectiveness), globalno iznosi 1,56 za 2024–2025, dok najefikasniji data centri poput Google-a dostižu vrednost od 1,09. U regionu je čest PUE između 1,5 i 1,6, što za centar sa 30 MW IT opreme znači ukupnu snagu od 45–48 MW, a razlika između PUE 1,3 i 1,6 donosi dodatnih 8–9 MW potrošnje i pet do sedam miliona evra godišnjih troškova struje.

Pored struje, data centri koriste 1–2 litra vode po kWh IT energije, što za objekat od 30 MW i godišnju potrošnju od 263 miliona kWh znači ukupno 260.000–526.000 m³ vode na godišnjem nivou. Pri prosečnoj ceni industrijske vode od oko 0,8 evra po m³, direktni trošak može iznositi između 200.000 i 420.000 evra godišnje. Evropski data centri su tokom 2024. godine potrošili 62 miliona m³ vode, a do 2030. očekuje se rast na 90 miliona m³.

Ekološki i zdravstveni uticaji uključuju emisije rezervnih dizel-agregata i kontinuiranu buku rashladnih sistema od 55 do 85 dB(A), što može izazvati stres i poremećaje sna kod stanovnika u blizini. Uvođenje baterijskih sistema i tiših rashladnih rešenja povećava troškove izgradnje data centara za 5–15%.

Pročitaj još

U Trendu