Svaki treći zaposleni priznaje sabotažu AI strategije, dok je 60 odsto rukovodilaca spremno na otkaze zbog otpora

U AI sektoru, 44 odsto sabotaža veštačke inteligencije potiče od generacije Z, koja danas ima između 25 i 35 godina, pokazuju najnovija istraživanja sprovedena na 2.400 ispitanika u kompanijama koje primenjuju AI. Od početka 2026. godine, otpušteno je 80.000 radnika, a u martu je AI po prvi put bio vodeći uzrok otkaza, navodi se u ekonomskim analizama.

Detaljna istraživanja firmi Workplace Intelligence i Writer otkrivaju da svaki treći zaposleni namerno ometa AI strategiju svoje kompanije – uključujući unošenje poverljivih podataka u javne AI alate, manipulaciju rezultatima i generisanje nekorisnog sadržaja. Čak 60 odsto rukovodilaca razmatra mogućnost otkaza zaposlenima koji odbijaju primenu AI, dok 77 odsto planira da blokira unapređenja onima koji se opiru uvođenju novih tehnologija. Udeo početničkih IT oglasa smanjen je sa 48 na 23 odsto od 2023. godine, a 60 odsto početničkih pozicija sada zahteva više od tri godine iskustva. Istraživanja pokazuju i da 43 odsto mladih u SAD-u, starosti od 22 do 27 godina, radi ispod nivoa svojih kvalifikacija.

Ovaj trend sabotaže, poznat kao FOBO (Fear Of Becoming Obsolete), nastaje iz straha zaposlenih da će ih tehnologija učiniti suvišnim. Termin FOBO pojavio se u HR analizama 2023. godine, ali je tek tokom prošle i aktuelne godine postao široko zastupljen u istraživanjima i medijima. FOBO jača s porastom primene veštačke inteligencije i širi jaz nepoverenja između zaposlenih i menadžmenta.

U javnim izjavama, direktori vodećih tehnoloških kompanija potvrđuju zabrinutost zaposlenih. Direktor Palantira ističe da će „AI uništiti poslove u humanističkim profesijama“ i poručuje „Gotovi ste!“, dok direktor Antropika Dario Amodei navodi da bi „AI mogao da eliminiše polovinu početničkih poslova u kancelarijskom sektoru“. Direktor Majkrosofta procenjuje da bi „sav kancelarijski rad mogao biti automatizovan u narednih 18 meseci“.

Zanimljivo je da i menadžment pokazuje izvesnu dozu nepoverenja prema AI – 75 odsto rukovodilaca priznaje da je AI strategija njihove kompanije „više za pokazivanje nego stvarni plan“, dok 54 odsto smatra da AI „razara njihovu kompaniju“. Tri od četiri kompanije nemaju jasno definisanu AI strategiju.

Iako FOBO fenomen još nije široko prisutan u Srbiji, jasno je da će transformacija radnih mesta uz pomoć AI, bez odgovarajućeg socijalnog dogovora, izazvati otpor zaposlenih. FOBO ukazuje da izazovi veštačke inteligencije prevazilaze samu tehnologiju i postaju pitanje poverenja između menadžmenta i radnika.

Dodela nagrada u 12 kategorija, uključujući pet novih, zakazana za 5. jun tokom Digital Day konferencije

IAB Serbia je zvanično produžio rok za prijavu radova za MIXX Awards 2026, pa će agencije, brendovi i izdavači moći da podnesu prijave do 5. maja u 23:59 časova. Konkurs je namenjen najboljim digitalnim projektima i kampanjama, a ovogodišnji slogan takmičenja glasi „It matters“.

Na ovogodišnjem MIXX Awards biće dodeljene nagrade u ukupno 12 kategorija, među kojima je uvedeno pet novih: Social Media – Always On, Social Media Campaign, Best Long Form Video, Best TikTok i Advanced Creative/tech use of AI. Prijave se vrše isključivo putem online platforme na sajtu mixx.rs.

Organizatori podsećaju da je na snazi novi pravilnik sa nekoliko izmena, među kojima je i formiranje savetodavnog tela Savet MIXX-a, koje daje mišljenje o kategorijama, pravilniku i ključnim aspektima takmičenja, kao i učestvuje u formiranju žirija.

Žiri za 2026. godinu čini dvanaest članova iz vodećih kompanija i agencija: Bogdan Španjević (NextGame), Andrea Baba (Influencer Manager), Maja Grbović (Idea Marketi), Vera Aćimović (Leo Belgrade), Jana Savić Rastovac (McCann Beograd), Milena Maksić (Ovation BBDO), Đorđe Jovanović (Yettel Bank), Jovana Petrović (L’Oréal), Damir Duraki (Koncern Bambi), Igor Grmuša (Planeta Sport), Marija Šućur (Teads) i Goran Jankuloski (Žiška), koji obavlja funkciju predsednika žirija.

Sistem ocenjivanja je podeljen u četiri segmenta: strategija, egzekucija, kreativnost i rezultati, pri čemu svaki segment ima težinu od 25% ukupne ocene. Svaka prijava mora da sadrži i detaljno obrazloženje rada.

Dodela MIXX nagrada održaće se 5. juna, u okviru konferencije Digital Day, koja se ove godine organizuje 4. i 5. juna pod sloganom „All That Matters“.

Kompanija otvorila izložbu „Dizajn je čin ljubavi“ kroz 12 imerzivnih zona, fokus na human centric pristup i AI x (EI+HI) formulu

Samsung Electronics najavio je otvaranje izložbe „Dizajn je čin ljubavi“ na Milan Design Weeku 2026, koja će trajati od 20. do 26. aprila. U okviru Samsung Design Open Lab prostora u Superstudio Più u Milanu, kompanija je postavila izložbu kroz 12 imerzivnih zona, omogućujući posetiocima da istraže nove načine življenja i pristup dizajnu usmeren na čoveka. Svaka od 12 zona predstavlja zasebno istraživanje o tome kako dizajn utiče na svakodnevni život i odgovara na promene u ljudskim potrebama i ponašanju. Izložba je zamišljena kao otvorena laboratorija, sa ciljem da ponudi prostor za istraživanje, eksperimentisanje i otkrivanje bez gotove poruke, već kao deo kontinuiranog razvoja dizajnerske vizije kompanije. Posetioci su pozvani da se uključe u proces i upoznaju sa idejama i budućim pravcima razvoja Samsung Design pristupa.

Prema rečima Maura Porcinija, predsednika i glavnog direktora za dizajn (CDO) odeljenja Device eXperience (DX) Samsung Electronics, dizajn treba da održava raznolikost čovečanstva, prihvatajući različite stilove života, vrednosti i načine na koje ljudi žive. „Ne radi se samo o stvaranju proizvoda, već o oblikovanju iskustava koja su relevantna, lična i smislena u svakodnevnom životu. Kroz Samsung Design Open Lab delimo kako ovaj način razmišljanja oblikuje naš pristup dizajnu i životu u budućnosti“, izjavio je Porcini.

U središtu Samsung vizije nalazi se pristup veštačkoj inteligenciji usmeren na čoveka, predstavljen formulom AI x (EI+HI), gde prava vrednost tehnologije leži u njenom vođenju ljudskom namerom, empatijom i maštom. Izložba na Milan Design Weeku 2026. godine pokazuje kako Samsung kroz ekspresivni dizajn i human centric pristup nastoji da oblikuje iskustva i proizvode relevantne za svakodnevni život korisnika.