XXI Svetski kongres ekonomista traje od 22. do 26. juna, fokus na zagađenju i ljudskom kapitalu

U Beogradu je 22. juna počeo XXI Svetski kongres ekonomista, okupljajući više od 1.000 učesnika iz celog sveta, uključujući dobitnike Nobelove nagrade i vodeće naučnike. Tokom pet dana biće održano 12 plenarnih sesija i više od 200 paralelnih panela, a centralne teme su ekonomski razvoj, klimatske promene, zagađenje i ulaganje u ljudski kapital.

Na plenarnoj sesiji „Pravedna ekonomija: Bolji okvir za dobrobit ljudi i očuvanje planete“, dobitnica Nobelove nagrade za ekonomiju Ester Diflo poručila je da zemlje koje teže višem nivou razvoja ne smeju da posmatraju privredni rast odvojeno od klimatskih promena, zagađenja, zdravlja stanovništva i ulaganja u ljudski kapital. “Ne može se reći da rast treba slediti po svaku cenu, čak i po cenu zagađenog vazduha, jer zagađen vazduh ubija veliki broj ljudi”, izjavila je Diflo.

Diflo je naglasila da zagađenje vazduha ima direktne posledice po zdravlje, smrtnost i produktivnost, te da pokazatelji koji se odnose na emisije i zagađenje treba da budu deo ciljeva javnih politika jednako kao i privredni rast. “Mislim da indikatori onoga što se dešava sa emisijama i zagađenjem treba da budu deo ciljeva javnih politika koliko i rast”, istakla je Diflo.

Poseban akcenat stavljen je na obrazovni sistem i potrebu prilagođavanja nastave stvarnom nivou znanja dece, kroz pristup “Teaching at the Right Level” – podučavanje prema nivou znanja učenika. Diflo je istakla da bi ovakav pristup mogao znatno da unapredi obrazovne rezultate, posebno u zemljama u kojima veliki broj dece prolazi kroz školovanje bez dovoljno razvijenih osnovnih veština.

U panel diskusiji o izazovima srednjeg dohotka u Aziji, Diflo je govorila i o uticaju klimatskih promena, navodeći da se predviđa da će klimatske promene izazvati deset puta više smrti u siromašnim zemljama nego u bogatim. Izveštaji o uticaju porasta temperature na smrtnost stanovništva ističu potrebu za ciljanim ulaganjima kako bi se pomoglo ljudima i zajednicama, posebno tokom ekstremnih toplotnih talasa.

Kongres se održava u Sava centru, u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije i Saveza ekonomista Srbije, uz podršku Vlade Srbije. Među najvažnijim temama su budućnost globalizacije, odnos globalizma i nacionalizma, kao i pitanja multilateralizma, demokratije i autokratije.

(Foto: Nenad Ilić i Aleksandar Anđić)

Na uzorku od 2.000 mladih, čak 78% propušta finansijske i profesionalne prilike zbog izbegavanja razgovora

Novo istraživanje aplikacije za samorazvoj RiseGuide, sprovedeno na uzorku od 2.000 pripadnika generacije Z i milenijalaca, pokazalo je da čak 42 odsto ispitanika ne odgovara na telefonske pozive, dok 58 odsto unapred priprema ili uvežbava razgovore pre nego što ih obave. Ovi podaci ukazuju na rastući trend izbegavanja direktne telefonske komunikacije među mlađim zaposlenima.

Prema rezultatima istraživanja, 78% onih koji izbegavaju telefonske razgovore navelo je da su zbog toga propustili finansijske ili profesionalne prilike. Ova tendencija ima konkretne ekonomske posledice, budući da propuštanje važnih poziva može direktno uticati na razvoj karijere i ostvarivanje prihoda.

U izveštaju je uveden termin „callergy“ koji označava izraženu nelagodnost i izbegavanje telefonskih poziva, dok se istovremeno beleži češće oslanjanje na poruke, mejlove i društvene mreže kao primarne kanale komunikacije. Jaimee Campanella, stručnjakinja za produktivnost u RiseGuide-u, ističe: „Poruke i mejlovi nam daju prostor da uređujemo ono što ćemo reći, dok razgovor uživo ili telefonom zahteva trenutnu reakciju.“

Ispitanici iz generacije Z navode da su im neplanirani telefonski pozivi među najstresnijim oblicima komunikacije, često stresniji od razgovora za posao ili raskida. Dodatni pritisak dolazi sa tržišta rada, gde su mladi profesionalci često primorani da prevazilaze ličnu nelagodnost zbog sticanja stabilnog zaposlenja. Jedan ispitanik iz HR sektora naveo je da se javlja na telefon samo kada je u aktivnoj fazi traženja posla, dok nepoznate brojeve ignoriše, osim u slučajevima kada očekuje poziv.

Iako je generacija Z, ali i milenijalci, sklona pisanju poruka i korišćenju digitalnih alata za komunikaciju, mnogi pokušavaju da smanje ukupno vreme provedeno na telefonu uz pomoć aplikacija za digitalni detoks. Međutim, to ne dovodi do spremnosti za spontane telefonske pozive, koji i dalje ostaju jedan od najvećih izvora stresa za ovu grupu.

Brent dostigao 77 dolara, benzin 191 dinar po litru, evro na 1,14 dolara, indeksi na berzama u padu

Cena sirove nafte na svetskim tržištima pala je na 73 dolara po barelu, što je najniži nivo u poslednja tri meseca, dok je cena brent nafte iznosila 77 dolara po barelu. U istom periodu, cena dizela na srpskim pumpama iznosi 217 dinara po litru, a benzin 191 dinar po litru.

Prema ekonomskim analizama, prethodni put kada je prosečna nedeljna cena brenta bila ispod 80 dolara, dizel se na domaćem tržištu prodavao za 200 dinara, dok je benzin koštao 181 dinar po litru. Najnoviji pad cena nafte pripisuje se napretku u američko-iranskim mirovnim pregovorima koji su smanjili zabrinutost u vezi sa snabdevanjem.

Na berzama, pad cene nafte nije uticao na rast indeksa – nemački DAX pao je za 1,03 odsto, moskovski MOEX za 0,32 odsto, francuski CAC 40 za 0,55 odsto, a britanski FTSE 100 za 0,66 odsto. Na valutnim tržištima, evro je danas vredeo 1,14 dolara.

Američki Dow Jones indeks juče je zabeležio rast od 0,29%, što je rezultat pre svega skoka sektora zdravstva i industrije. S druge strane, S&P 500 pao je za 0,37%, dok je Nasdaq Composite zabeležio pad od 1,32%.