Najskuplji stanovi u evropskim metropolama, prosečna cena kvadrata u 28 gradova 9.090 evra

Cirih predvodi listu najskupljih evropskih gradova za kupovinu stanova, sa cenom od 22.910 evra po kvadratnom metru, prema izveštaju istraživačkog instituta Dojče banke „Mapping the World’s Prices 2026“. Ova analiza, koja obuhvata 69 gradova širom sveta i 28 evropskih gradova, pokazuje da su cene stanova u Evropi izuzetno raznolike i zavise od tržišnih, ekonomskih i demografskih faktora.

Najskuplji evropski gradovi za kupovinu stanova

Odmah iza Ciriha je Ženeva, gde kvadratni metar stana u centru iznosi 19.439 evra. To znači da stan površine 80 kvadrata u Cirihu dostiže vrednost od 1,83 miliona evra, dok bi isti stan u Ženevi koštao približno 1,55 miliona evra. Na trećem mestu nalazi se London sa 17.241 evro po kvadratu. Pariz zauzima četvrtu poziciju sa 12.771 evrom, a Beč je peti sa 12.483 evra po kvadratu. Kao rezultat, London je skoro 35 odsto skuplji od Pariza, iako su oba grada veliki evropski centri. U prvih deset ulaze i Minhen (11.435 evra), Luksemburg (11.011 evra), Kopenhagen (10.191 evro), Stokholm (10.037 evra) i Oslo (9.785 evra).

Razlike u cenama i pozicija drugih evropskih gradova

Zanimljivo je da se među deset najskupljih evropskih gradova nalaze samo dva iz pet najvećih ekonomija Evrope. Takođe, tri prestonice nordijskih zemalja — Kopenhagen, Stokholm i Oslo — nalaze se među prvih deset. Helsinki je na 13. mestu sa 8.431 evro po kvadratu. Milano (9.378 evra) i Amsterdam (9.273 evra) takođe su iznad proseka. U Pragu kvadrat u centru košta 8.352 evra, što je više nego u Madridu (7.831 evro) i Berlinu (7.613 evra). Rim beleži 7.328 evra po kvadratu, dok su Dablin i Frankfurt nešto iznad 7.000 evra. Lisabon i Barselona su na 6.636, odnosno 6.485 evra.

Najpovoljniji evropski gradovi i svetska poređenja

Na drugom kraju liste, Istanbul ima najpovoljnije stanove među velikim evropskim gradovima sa 2.646 evra po kvadratu. Atina je među povoljnijim, sa 3.442 evra. Brisel ima prosečnu cenu od 4.380 evra, dok je u Birmingemu 4.671 evro. Budimpešta dostiže 5.243 evra, Varšava 5.443, a Edinburg 5.708 evra. Prosečna cena kvadrata u 28 evropskih gradova iznosi 9.090 evra. Poredeći Evropu sa svetom, Hongkong je apsolutni rekorder sa cenom od 23.790 evra po kvadratu, dok su Seul i Cirih odmah iza. Najjeftiniji gradovi na globalnom nivou su Kairo sa 784 evra i Johanesburg sa 913 evra po kvadratu.

Metodologija i značaj rezultata za tržište nekretnina

Podaci su prikupljeni na osnovu informacija sa servisa Numbeo i iz izveštaja Dojče banke, a cene su izražene u evrima prema prosečnom kursu Evropske centralne banke u prvoj polovini 2026. godine. Ovi podaci prikazuju koliko cene nekretnina mogu varirati unutar Evrope. Kao rezultat, kupci koji traže stan u evropskim metropolama suočavaju se sa velikim razlikama u ulaganjima. Dok se u nekim gradovima za prosečan stan od 80 kvadrata plaća više od milion evra, u drugim se ista površina može nabaviti za višestruko manji iznos. Ovakve razlike odražavaju lokalne ekonomske okolnosti, potražnju i tržišnu dinamiku.

Cene dizela i benzina u Srbiji značajno premašuju one u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i drugim susednim državama

Građani Srbije i dalje plaćaju najvišu cenu goriva u regionu, prema najnovijim podacima Vlade Srbije. Cena evrodizela dostigla je 232 dinara (1,98 evra) po litru, dok je benzin evropremijum BMB 95 dostupan za 203 dinara (1,73 evra). Ove cene važe za narednih sedam dana, a odluku je saopštila Vlada Srbije.

Cene goriva u Srbiji i regionu

U poređenju sa okruženjem, dizel i benzin u Srbiji su skuplji nego u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj, na Kosovu i u Makedoniji. Tako, u Bosni i Hercegovini litar evrodizela košta 1,73 evra, a benzin BMB 95 – 1,54 evra. U Crnoj Gori evrodizel iznosi 1,87 evra, dok je benzin na 1,76 evra po litru. Na Kosovu je maksimalno dozvoljena cena dizela 1,74 evra, a benzina 1,53 evra. Najniže cene goriva zabeležene su u Severnoj Makedoniji, gde evrodizel iznosi 1,65 evra, a benzin 1,51 evro. U Hrvatskoj je cena evrodizela 1,86 evra, a benzina 1,66 evra, dok je u Sloveniji evrodizel 1,86 evra, a benzin 1,59 evra. Mađarska beleži cenu evrodizela od 1,88 evra, dok je benzin 1,74 evra.

Tržišni kontekst i uticaj na potrošače

Osim toga, važno je napomenuti da su prosečne zarade u Sloveniji, Hrvatskoj i Mađarskoj znatno više nego u Srbiji. Zbog toga je teret visokih cena goriva za srpske potrošače još izraženiji. U praksi, to znači da građani Srbije za isti iznos novca mogu kupiti manje goriva nego stanovnici susednih država. Kao rezultat, razlika u standardu dodatno se produbljuje.

Uporedo sa tim, poređenje cena goriva u regionu

Analizirajući aktuelne cene, jasno je da je Srbija lider po visini iznosa koji građani izdvajaju za dizel i benzin. Uporedo sa tim, niža cena goriva u Makedoniji i Bosni i Hercegovini omogućava veći stepen mobilnosti stanovništva i niže troškove za privredu. Pre svega, ovakva tržišna pozicija Srbije može uticati na konkurentnost domaće ekonomije, s obzirom na to da su transportni i logistički troškovi ključni za funkcionisanje privrednih subjekata. Na kraju, visoke cene goriva dodatno opterećuju budžet domaćinstava i smanjuju kupovnu moć građana.

Zaključak

Građani Srbije nastavljaju da snose najveći teret kada su u pitanju cene goriva u regionu. S obzirom na aktuelne podatke, litar dizela u Srbiji je skuplji za 0,25 evra nego u Bosni i Hercegovini, odnosno za 0,33 evra nego u Makedoniji. Ovakva situacija može imati dugoročne posledice na ekonomski položaj stanovništva i konkurentnost domaće privrede.

Produženje licence omogućava Rafineriji Pančevo da održi proizvodnju od 13.000 tona dnevno uprkos sankcijama

Naftna industrija Srbije (NIS) dobila je novo produženje američke licence za rad, čime joj je omogućeno da nastavi poslovanje do 30. septembra. Ova odluka Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) dolazi nakon deset meseci tokom kojih NIS posluje pod režimom sankcija. Produženje licence za NIS omogućava kontinuitet snabdevanja tržišta Srbije gorivom, što je posebno važno u uslovima otežanog uvoza zbog niskog vodostaja Dunava. Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da je Rafinerija nafte u Pančevu tokom avgusta povećala proizvodnju na oko 13.000 tona dnevno, kako bi zadovoljila sve veću domaću tražnju.

Finansijski preokret i oporavak NIS-a

Rafinerija u Pančevu, ključni pogon kompanije, bila je potpuno obustavljena krajem 2025. godine sve dok OFAC nije izdao prvu dozvolu za rad. Uprkos izazovima, NIS je u prvih šest meseci 2026. godine ostvario neto dobit od 9,8 milijardi dinara, što predstavlja značajan preokret u odnosu na gubitak od 3,6 milijardi dinara iz istog perioda prethodne godine. Kompanija je 2025. godinu završila sa neto gubitkom od 5,6 milijardi dinara (47,7 miliona evra). Oporavak je ostvaren zahvaljujući višim cenama sirove nafte i derivata na svetskom tržištu, kao i povoljnim efektima jeftinijih zaliha nafte nabavljenih ranije. U drugom kvartalu 2026. godine prerada sirovine i poluproizvoda u Rafineriji Pančevo iznosila je 1,003 miliona tona, što je 19 odsto više nego godinu dana ranije.

Pregovori MOL–Gaspromnjeft i neizvesnost trajnog rešenja

Središte trenutne situacije čine pregovori između mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta o prodaji ruskog udela u NIS-u, što se vidi kao jedini put ka trajnom ukidanju sankcija. Jelica Putniković, urednica portala „Energija Balkana“, ocenjuje da postoji nada da bi pregovori mogli biti završeni u septembru. „Nadam se da će doći do finiša tih pregovora između Gaspromnjefta i MOL-a, što bi omogućilo normalno preuzimanje kompanije“, navela je Putnikovićeva. Ipak, napominje da javnosti nedostaju konkretne informacije o uslovima dogovora i da je neizvesnost ostavila trag na poslovanje NIS-a, koji „ne posluje normalno“. S druge strane, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ističe da je produženje licence istovremeno dobra i loša vest: „To je dobro što se nastavlja snabdevanje, ali loše jer se produžava neizvesnost.“ On takođe ukazuje na bolje odnose Beograda i Vašingtona, ali izražava blago razočaranje što rok nije produžen na duži period.

Efekti produženja licence na energetsku sigurnost Srbije

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da je produženje licence ključan signal za energetsku sigurnost Srbije. „Produžena licenca je važan signal da možemo nastaviti da radimo odgovorno i bezbedno, sa prioritetom da građani i privreda imaju dovoljno goriva“, izjavila je ministarka. Obe strane se slažu da je situacija bolja nego ranije, kada je transport sirove nafte kroz JANAF bio potpuno obustavljen. Ipak, ostaje činjenica da kompanija trpi realne posledice i da je njena budućnost i dalje neizvesna dok se pregovori između MOL-a i Gaspromnjefta ne završe i dok OFAC ne odobri transakciju. Ukoliko dogovor bude postignut i dobije zeleno svetlo iz Vašingtona, očekuje se brza realizacija preuzimanja, što bi NIS-u omogućilo povratak u standardne okvire poslovanja.