Cene dizela i benzina u Srbiji značajno premašuju one u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i drugim susednim državama

Građani Srbije i dalje plaćaju najvišu cenu goriva u regionu, prema najnovijim podacima Vlade Srbije. Cena evrodizela dostigla je 232 dinara (1,98 evra) po litru, dok je benzin evropremijum BMB 95 dostupan za 203 dinara (1,73 evra). Ove cene važe za narednih sedam dana, a odluku je saopštila Vlada Srbije.

Cene goriva u Srbiji i regionu

U poređenju sa okruženjem, dizel i benzin u Srbiji su skuplji nego u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj, na Kosovu i u Makedoniji. Tako, u Bosni i Hercegovini litar evrodizela košta 1,73 evra, a benzin BMB 95 – 1,54 evra. U Crnoj Gori evrodizel iznosi 1,87 evra, dok je benzin na 1,76 evra po litru. Na Kosovu je maksimalno dozvoljena cena dizela 1,74 evra, a benzina 1,53 evra. Najniže cene goriva zabeležene su u Severnoj Makedoniji, gde evrodizel iznosi 1,65 evra, a benzin 1,51 evro. U Hrvatskoj je cena evrodizela 1,86 evra, a benzina 1,66 evra, dok je u Sloveniji evrodizel 1,86 evra, a benzin 1,59 evra. Mađarska beleži cenu evrodizela od 1,88 evra, dok je benzin 1,74 evra.

Tržišni kontekst i uticaj na potrošače

Osim toga, važno je napomenuti da su prosečne zarade u Sloveniji, Hrvatskoj i Mađarskoj znatno više nego u Srbiji. Zbog toga je teret visokih cena goriva za srpske potrošače još izraženiji. U praksi, to znači da građani Srbije za isti iznos novca mogu kupiti manje goriva nego stanovnici susednih država. Kao rezultat, razlika u standardu dodatno se produbljuje.

Uporedo sa tim, poređenje cena goriva u regionu

Analizirajući aktuelne cene, jasno je da je Srbija lider po visini iznosa koji građani izdvajaju za dizel i benzin. Uporedo sa tim, niža cena goriva u Makedoniji i Bosni i Hercegovini omogućava veći stepen mobilnosti stanovništva i niže troškove za privredu. Pre svega, ovakva tržišna pozicija Srbije može uticati na konkurentnost domaće ekonomije, s obzirom na to da su transportni i logistički troškovi ključni za funkcionisanje privrednih subjekata. Na kraju, visoke cene goriva dodatno opterećuju budžet domaćinstava i smanjuju kupovnu moć građana.

Zaključak

Građani Srbije nastavljaju da snose najveći teret kada su u pitanju cene goriva u regionu. S obzirom na aktuelne podatke, litar dizela u Srbiji je skuplji za 0,25 evra nego u Bosni i Hercegovini, odnosno za 0,33 evra nego u Makedoniji. Ovakva situacija može imati dugoročne posledice na ekonomski položaj stanovništva i konkurentnost domaće privrede.

Produženje licence omogućava Rafineriji Pančevo da održi proizvodnju od 13.000 tona dnevno uprkos sankcijama

Naftna industrija Srbije (NIS) dobila je novo produženje američke licence za rad, čime joj je omogućeno da nastavi poslovanje do 30. septembra. Ova odluka Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) dolazi nakon deset meseci tokom kojih NIS posluje pod režimom sankcija. Produženje licence za NIS omogućava kontinuitet snabdevanja tržišta Srbije gorivom, što je posebno važno u uslovima otežanog uvoza zbog niskog vodostaja Dunava. Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da je Rafinerija nafte u Pančevu tokom avgusta povećala proizvodnju na oko 13.000 tona dnevno, kako bi zadovoljila sve veću domaću tražnju.

Finansijski preokret i oporavak NIS-a

Rafinerija u Pančevu, ključni pogon kompanije, bila je potpuno obustavljena krajem 2025. godine sve dok OFAC nije izdao prvu dozvolu za rad. Uprkos izazovima, NIS je u prvih šest meseci 2026. godine ostvario neto dobit od 9,8 milijardi dinara, što predstavlja značajan preokret u odnosu na gubitak od 3,6 milijardi dinara iz istog perioda prethodne godine. Kompanija je 2025. godinu završila sa neto gubitkom od 5,6 milijardi dinara (47,7 miliona evra). Oporavak je ostvaren zahvaljujući višim cenama sirove nafte i derivata na svetskom tržištu, kao i povoljnim efektima jeftinijih zaliha nafte nabavljenih ranije. U drugom kvartalu 2026. godine prerada sirovine i poluproizvoda u Rafineriji Pančevo iznosila je 1,003 miliona tona, što je 19 odsto više nego godinu dana ranije.

Pregovori MOL–Gaspromnjeft i neizvesnost trajnog rešenja

Središte trenutne situacije čine pregovori između mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta o prodaji ruskog udela u NIS-u, što se vidi kao jedini put ka trajnom ukidanju sankcija. Jelica Putniković, urednica portala „Energija Balkana“, ocenjuje da postoji nada da bi pregovori mogli biti završeni u septembru. „Nadam se da će doći do finiša tih pregovora između Gaspromnjefta i MOL-a, što bi omogućilo normalno preuzimanje kompanije“, navela je Putnikovićeva. Ipak, napominje da javnosti nedostaju konkretne informacije o uslovima dogovora i da je neizvesnost ostavila trag na poslovanje NIS-a, koji „ne posluje normalno“. S druge strane, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ističe da je produženje licence istovremeno dobra i loša vest: „To je dobro što se nastavlja snabdevanje, ali loše jer se produžava neizvesnost.“ On takođe ukazuje na bolje odnose Beograda i Vašingtona, ali izražava blago razočaranje što rok nije produžen na duži period.

Efekti produženja licence na energetsku sigurnost Srbije

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da je produženje licence ključan signal za energetsku sigurnost Srbije. „Produžena licenca je važan signal da možemo nastaviti da radimo odgovorno i bezbedno, sa prioritetom da građani i privreda imaju dovoljno goriva“, izjavila je ministarka. Obe strane se slažu da je situacija bolja nego ranije, kada je transport sirove nafte kroz JANAF bio potpuno obustavljen. Ipak, ostaje činjenica da kompanija trpi realne posledice i da je njena budućnost i dalje neizvesna dok se pregovori između MOL-a i Gaspromnjefta ne završe i dok OFAC ne odobri transakciju. Ukoliko dogovor bude postignut i dobije zeleno svetlo iz Vašingtona, očekuje se brza realizacija preuzimanja, što bi NIS-u omogućilo povratak u standardne okvire poslovanja.

Sveže i zamrznuto voće zadržava sličan nivo vitamina, dok sušeno sadrži više kalorija i šećera po porciji

Nutritivna vrednost voća varira u zavisnosti od načina obrade, a poređenje svežeg, sušenog i zamrznutog voća otkriva značajne razlike po pitanju kalorija, vitamina i šećera. Ključna fraza poređenje nutritivne vrednosti voća odražava osnovu savremenih prehrambenih navika i njihov ekonomski značaj za potrošače i industriju. Sveže i zamrznuto voće imaju sličan sastav hranljivih materija, dok se kod sušenog voća povećava koncentracija kalorija i prirodnog šećera po porciji.

Poređenje nutritivne vrednosti voća

Zamrznuto voće najčešće zadržava hranljive sastojke poput vitamina C, beta-karotena i folata na nivou sličnom svežem voću. Studija iz 2017. godine pokazala je da zamrznuti proizvodi ponekad čak imaju više ovih vitamina od voća koje je pet dana čuvano u frižideru. Druga studija iz 2022. godine zabeležila je povećane nivoe antioksidanasa u zamrznutom bobičastom voću u poređenju sa svežim. Međutim, zamrzavanje može promeniti teksturu voća zbog formiranja ledenih kristala, što ga čini pogodnijim za upotrebu u kašama, jogurtima i pečenju, ali manje atraktivnim za konzumaciju u sirovom obliku. Zamrznuto voće je praktično jer duže traje i često je povoljnije van sezone.

Kalorije i šećeri u sušenom voću

Sušeno voće, uključujući grožđe, kajsije i brusnice, sadrži koncentrisane količine kalorija, prirodnog šećera, vlakana i minerala zbog uklanjanja vode tokom prerade. Tipična porcija sušenog voća iznosi oko četvrtine šolje, dok jedna šolja svežeg grožđa ima oko 104 kalorije i 23 grama šećera, a četvrtina šolje suvog grožđa oko 123 kalorije i 27 grama šećera. Zbog toga je lako uneti veću količinu kalorija i šećera nego što se očekuje. Ipak, većina nezaslađenih varijanti sušenog voća ima nizak do umeren glikemijski indeks, što znači da ne izaziva nagle skokove šećera u krvi. Važno je naglasiti da se pojedinim vrstama sušenog voća, kao što su brusnice, borovnice, ananas ili mango, često dodaje šećer tokom prerade.

Preporuke za izbor voća i ekonomski aspekt

Prilikom kupovine zamrznutog voća preporučuje se biranje proizvoda bez dodataka, pri čemu je samo voće navedeno kao sastojak. Kod sušenog voća treba preferirati nezaslađene varijante i obratiti pažnju na veličinu porcije. Konzervisano voće je najzdravije kada se nalazi u vodi, prirodnom soku ili 100% voćnom soku, a ne u sirupu. Na deklaraciji treba tražiti oznake „nezaslađeno“ ili „bez dodatog šećera“. Ove preporuke pomažu potrošačima da donesu informisane odluke, štede novac i istovremeno zadovolje dnevne potrebe za vitaminima i mineralima. Sa stanovišta industrije i trgovine, razlike u nutritivnoj vrednosti i trajanju ovih proizvoda utiču na potražnju, cene i ponudu na tržištu tokom cele godine.