Bruto prinos od najma može biti značajno smanjen, a operativni troškovi utiču na stvarni povrat kapitala investitora

Investitori na tržištu nekretnina sve pažljivije analiziraju neto prinos, jer razlika između bruto i neto prinosa može iznositi i 30-40 odsto, pokazuju ekonomske procene u 2026. godini. Prihodi od najma zavise od lokacije, tipa objekta i kvaliteta upravljanja, dok operativni troškovi i periodi praznog stana mogu značajno smanjiti očekivani povrat na ulaganje.

Prema ekonomskim analizama, bruto prinos od najma izračunava se kada se godišnji prihod od najma podeli sa kupovnom cenom nekretnine, ali ovaj pokazatelj ne uzima u obzir sve troškove – porez na imovinu, osiguranje, održavanje, upravljanje i period kada je stan prazan. U praksi, stvarni neto prinos može biti i do 40 odsto niži od bruto procene.

Posebno je važno napomenuti da investitori ne ulažu celokupan kapital u nekretnine zbog specifičnih rizika, kao što su niska likvidnost i zavisnost od lokalnih tržišnih kretanja. Prodaja nekretnine može potrajati mesecima, a vrednost zavisi od ekonomskog razvoja regiona, infrastrukturnih projekata i promene potražnje.

Dodatno, korišćenje finansijske poluge preko hipotekarnih kredita omogućava investitorima da sa relativno malim početnim kapitalom kontrolišu imovinu veće vrednosti, ali pad cene nekretnine uz kreditno opterećenje može dovesti do gubitaka. Operativni troškovi, kao što su porezi, komunalije i održavanje, ključni su za procenu stvarnog povrata.

“Neto prinos uzima u obzir sve troškove: porez na imovinu, osiguranje, održavanje, troškove upravljanja i period praznog stana. U praksi, razlika između bruto i neto prinosa može biti i 30-40%. To znači da investicija koja na papiru izgleda atraktivno može imati značajno niži stvarni povrat”, navodi se u ekonomskim analizama.

Nekretnine zadržavaju mesto u portfeljima investitora zbog stabilnih prihoda od najma i mogućeg rasta kapitala, ali ozbiljni investitori sve više pažnje posvećuju detaljnoj proceni lokalnog tržišta i operativnih zahteva. Poreske obaveze, kao i mogućnost kombinovanja sa likvidnijim oblicima imovine, predstavljaju dodatne faktore u donošenju investicionih odluka.

Istraživanje na uzorku od 750 dece pokazalo da 25 odsto dece razume obmanu već sa 10 meseci

Naučnici sa Univerziteta u Bristolu sproveli su istraživanje koje je pokazalo da četvrtina dece počinje da shvata koncept obmane već sa deset meseci, dok se taj procenat povećava na polovinu do 17. meseca života. Do treće godine deca postaju sve veštija i češće primenjuju razne oblike obmane, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu ‘Cognitive Development’.

U istraživanju je učestvovalo više od 750 dece uzrasta od 0 do 47 meseci iz Ujedinjenog Kraljevstva, SAD-a, Australije i Kanade. Roditeljima su postavljena pitanja o iskustvima sa obmanom kod njihove dece, a neki su naveli da su uočili takvo ponašanje već sa osam meseci starosti. Analizom odgovora, istraživači sa univerziteta u Bristolu, Oksfordu, Šefildu, Vorviku i kanadskom Voterlu identifikovali su 16 različitih vrsta obmane kod dece.

Studija je utvrdila da je polovina dece za koju je prijavljeno da pribegavaju obmani učinila nešto lukavo u poslednja 24 sata. Među najčešćim oblicima obmane kod dvogodišnjaka su ignorisanje roditeljskih zahteva, skrivanje predmeta, poricanje ili izmišljanje izgovora, dok trogodišnjaci počinju da koriste složenije oblike laganja, uključujući preuveličavanje, izmišljotine i odvraćanje pažnje.

Elena Hoika, profesorka obrazovanja i vodeća autorka studije, izjavila je: „Kao majka troje dece, iz prve ruke znam koliko umeju da budu lukava i prepredena. Rad na ovoj studiji mi je pomogao da shvatim kako se dečje razumevanje i korišćenje obmane razvija od iznenađujuće ranog uzrasta i nadograđuje u prvim godinama života, zbog čega postaju prilično vešti i lukavi ‘mali lažovi’.“

Prema zaključcima istraživača, rani razvoj obmane kod dece može pomoći u boljem razumevanju načina na koji se kasnije razvijaju napredniji oblici socijalnog ponašanja. Studija naglašava da obmana kod dece nije nužno znak problematičnog ponašanja, već deo normalnog razvoja kognitivnih i socijalnih veština.

Američka nafta WTI dostigla 111,50 dolara, Brent 109 dolara po barelu, Iran ograničava prolaz brodova kroz Ormuški moreuz

Američka investiciona banka JP Morgan upozorila je da bi cene nafte mogle da dosegnu 150 dolara po barelu ukoliko poremećaj u transportu energenata kroz Ormuški moreuz potraje do sredine maja. Prema navodima banke, nafta će se u narednom periodu kretati na nivou od 120 do 130 dolara po barelu, preneo je Rojters.

Cene nafte su ponovo zabeležile rast: američka sirova nafta WTI dostigla je 111,50 dolara po barelu, dok je referentna nafta Brent iznosila 109 dolara po barelu u četvrtak, nakon čega su berze zatvorene zbog uskršnjih praznika.

Prema osnovnoj pretpostavci JP Morgana, očekuje se da će se tokovi energije kroz Ormuški moreuz na kraju normalizovati, ali brodski saobraćaj je u kolapsu od početka marta. Iran trenutno selektivno dozvoljava prolazak određenim brodovima kroz ovaj ključni naftni koridor, kroz koji je pre izbijanja sukoba prolazilo 20 odsto dnevnog svetskog protoka nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG).

Analitičari ističu da bi, čak i u slučaju trenutnog i potpunog otvaranja Ormuškog moreuza za sav saobraćaj, globalnoj proizvodnji nafte i lancima snabdevanja rafinerijama bilo potrebno najmanje tri do šest meseci da se vrate na nivoe pre rata, prenosi Oil Price.