Changan prikazao tri benzinska modela i električne automobile sa garancijom do 200.000 km na Sajmu automobila u Beogradu

Kineska automobilska kompanija Changan, jedan od najvećih svetskih proizvođača, ostvarila je istorijski rezultat prošle godine proizvodnjom svog 30-milionitog vozila, dok je u 2025. godini iz fabrike izašlo skoro 2,5 miliona automobila. Na Sajmu automobila u Beogradu, Changan je zvanično debitovao na tržištu Jugoistočne Evrope, predstavivši tri nova benzinska modela iz serija CS i UNI, kao i inovativne električne automobile Deepal S05 i S07.

Na beogradskom sajmu kompanija OMR Group i njena članica Crossroad Asia predstavile su brend Changan, koji ima 41 godinu iskustva u automobilskoj industriji. Darko Radonjić, brend menadžer Crossroad Asia – Changan Balkans, istakao je: „Changan je brend trajnih vrednosti. Naš cilj je da vozačima u regionu pružimo pametan izbor koji nudi vrhunsku tehnologiju i sigurnost investicije. Na ovogodišnjem Sajmu premijerno prikazujemo tri benzinska modela koji su savršeno prilagođeni potrebama modernih vozača, kombinujući agilnost, snagu i luksuznu opremu.“

U fokusu su tri modela: CS35 Plus (B-SUV) sa turbo benzinskim motorom od 154 ks i 7-stepenim DCT menjačem, CS55 Plus (C-SUV) sa 180 ks i povišenim klirensom, kao i Uni-T crossover sa 180 ks i naprednom tehnologijom. Svi modeli nude bogate pakete opreme, uključujući panoramski krov, napredne senzore i kamere, pasivno otključavanje i aluminijumske felne.

Električni modeli Deepal S05 i S07 poseduju maksimalnih 5 zvezdica na ENCAP testovima bezbednosti. Changan nudi garantne uslove od 8 godina ili 200.000 kilometara na visokonaponsku bateriju i pogonski sistem, kao i 7 godina ili 160.000 kilometara na celo vozilo.

Nakon otvaranja salona BM Motors Savograd u Beogradu, Crossroad Asia širi mrežu dilerstava na gradove regiona, uključujući Novi Sad, Kragujevac, Sarajevo, Banjaluku, Podgoricu, Skoplje i Tiranu. Za posetioce sajma obezbeđen je dodatni popust od 1.000 evra, subvencionisani krediti sa 0% kamate na 36 meseci uz 50% učešća, kao i dostupnost operativnog i finansijskog lizinga i One Mobility usluge.

Changan upravlja sa 21 proizvodnom bazom i 39 postrojenja širom sveta, izvozi vozila u 103 zemlje i teritorije u okviru šest regionalnih tržišta i direktno zapošljava preko 110.000 ljudi, dok kroz lanac vrednosti podržava više od milion radnih mesta. Od 2001. godine kompanija jača svoje prisustvo u Evropi kroz dizajn centar u Torinu i istraživačko-razvojni centar u Birmingemu, a ukupna prodaja Changanovih kineskih brendova premašila je 29 miliona jedinica do jula 2025. godine.

Neto prihod od kamata 182 milijarde dinara, prihodi od provizija porasli 11 odsto na 72,7 milijardi dinara

Šest najvećih banaka u Srbiji zabeležilo je neto dobit od 1,19 milijardi evra (139 milijardi dinara) u 2025. godini, što je rast od šest odsto u odnosu na prethodnu godinu, prema nerevidiranim finansijskim izveštajima. Ove banke, koje drže gotovo tri četvrtine ukupne aktive bankarskog sektora, nastavile su trend rasta uprkos ograničenjima kamatnih stopa koje je prošle godine uvela Narodna banka Srbije.

Najveći deo profita došao je od neto prihoda od kamata, koji su iznosili 182 milijarde dinara (više od 1,5 milijardi evra), ali je njihov rast u odnosu na 2024. godinu bio manji od jedan odsto, iako je kreditna aktivnost porasla za 15 odsto. Istovremeno, banke su povećale naplatu provizija i naknada, pa je neto prihod po ovom osnovu u 2025. dostigao 72,7 milijardi dinara (oko 620 miliona evra), što je povećanje od skoro 11 odsto u odnosu na 2024. i čak 30 odsto više nego 2023. godine.

Prema rečima Nenada Gujaničića, glavnog brokera Momentum sekjuritiza, “kamate nisu nastavile da rastu, ali su na dovoljno visokom nivou da banke imaju izvanredne profite. Prihodi od kamata neće značajnije rasti, došli smo u fazu usporenog rasta ili čak stagnacije. S druge strane, nema troškova po osnovu loših kredita. Tako da su banke verovatno i u 2025. godini imale prinos na aktivu od oko 20 odsto, što je fantazija i dvostruko više nego u EU”. Gujaničić ocenjuje i da su ograničenja kamatnih stopa postavljena iznad nivoa koji su banke već primenjivale, pa nisu značajno uticala na bilanse, a ni populističke mere oko stambenih kredita nisu imale veći efekat.

Italijanska Inteza banka vratila se na vrh liste po profitu sa neto dobiti od 264,9 miliona evra, što je 36 miliona više nego 2024. godine. Austrijska Rajfajzen banka ostvarila je 248 miliona evra profita (smanjenje od 1,3 miliona evra), dok je mađarska OTP banka imala dobit od 201,5 miliona evra (pad za 18,5 miliona evra). Unikredit je ostvario neto dobit od 198 miliona evra, što je za 2,5 miliona manje nego prethodne godine. NLB Komercijalna banka iz Slovenije zabeležila je 155 miliona evra (rast od 13,3 miliona), dok je domaća AIK banka ostvarila 123,6 miliona evra profita (povećanje od 41 milion evra), nakon integracije Eurobank Direktne banke u martu prošle godine.

Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije ostala je na 5,75 odsto već godinu i po dana, a prema rečima Gujaničića, inflacija u Srbiji je visoka i nije bilo prostora za njeno smanjenje. Evropska centralna banka je prepolovila svoju kamatnu stopu i očekuje se novi ciklus povećanja, što bi moglo uticati i na politiku domaće centralne banke od juna.

Međunarodni poljoprivredni sajam ostaje u Novom Sadu, bez planova o preseljenju, navodi kompanija u saopštenju iz marta 2026.

Akcionarsko društvo Novosadski sajam saopštilo je 18. marta 2026. godine da odlučno demantuje navode o preseljenju Međunarodnog poljoprivrednog sajma iz Novog Sada u Beograd, ocenjujući takve tvrdnje kao pokušaj narušavanja poslovnog ugleda i dovođenje tržišta u zabludu. Kompanija ističe da je ovaj sajam jedan od najznačajnijih događaja tog tipa u Evropi, neodvojiv od Novog Sada i jedinstven u Republici Srbiji.

Navodi o potencijalnom preseljenju pojavili su se tokom Kopaonik biznis foruma, ali iz Novosadskog sajma poručuju: „Nikakvi planovi, odluke niti pregovori o izmeštanju manifestacije ne postoje.“ U saopštenju se navodi i da će AD Novosadski sajam iskoristiti sva raspoloživa pravna sredstva kako bi zaštitio poslovni ugled i interese akcionara.

Sajam i dalje funkcioniše kao razvojno orijentisana institucija, domaćin je brojnih međunarodnih sajmova, kongresa i poslovnih događaja. Iz kompanije naglašavaju: „Naši rezultati, prisustvo izložbenih kompanija iz desetina zemalja sveta i stotine hiljada posetilaca godišnje najbolji su odgovor na ovakve izjave. Pozivamo sve učesnike javnog dijaloga o poslovnom ambijentu u Srbiji na odgovornost u iznošenju tvrdnji, naročito kada je reč o institucijama od javnog značaja. Konstruktivna kritika je dobrodošla, neosnovane uvrede nisu.“

Kompanija poručuje da će Novosadski sajam nastaviti da radi u interesu privrede, partnera i građana i da ostaje otvoren za saradnju sa svim akterima poslovne zajednice koji deluju u dobroj veri.