Nafta dostigla 103 dolara po barelu u martu, benzin u Srbiji poskupeo 2,6%, a dizel 4,1%
Martovski rast cene nafte od 34 odsto, sa 77 na 103 dolara po barelu, izazvao je značajan rast cena goriva u regionu Balkana, pokazuju ekonomske analize. Najveće posledice osetili su vozači i prevoznici u Makedoniji, gde je benzin poskupeo 17 odsto, a evrodizel čak 30 odsto u periodu od dve do tri nedelje. U Bosni i Hercegovini dizel je poskupeo 21 odsto, dok je u Bugarskoj benzin skuplji za 10 odsto.
Cene dizela povećane su najviše u Makedoniji za 34 evrocenta, dok su u Bosni i Hercegovini i Bugarskoj rasle za po 24 evrocenta. Kada je reč o benzinu, najveći rast zabeležen je u Makedoniji za 27 centi, dok je u Bugarskoj i Rumuniji porast iznosio oko 13 centi.
Vozači u Srbiji zabeležili su manja procentualna poskupljenja: benzin je poskupeo za 2,6 odsto, a dizel za 4,1 odsto, što predstavlja povećanje od 4 i 7 evrocenti. Međutim, cene goriva u Srbiji su među najvišima u regionu. Za 95-oktanski benzin vozači plaćaju gotovo 1,6 evra po litru, a za dizel 1,8 evra, što je za 38, odnosno 33 centa više nego kod najjeftinijeg suseda i 8 i 17 evrocenti iznad proseka regiona.
Iako je akciza na naftne derivate u Srbiji smanjena za maksimalno dozvoljenih 20 odsto, ona je i dalje znatno viša nego u Makedoniji — 0,50 evra naspram 0,36 evra i 0,25 evra u drugim zemljama. Nabavna cena benzina u Makedoniji iznosi 0,68 evra, a dizela 0,88 evra po litru, dok je u Srbiji rafinerijska cena procenjena na 0,71 evra za benzin i 0,85 evra za dizel.
Na svetskim berzama, rast cena goriva prouzrokovan je ograničenim isporukama iz Persijskog zaliva zbog napada SAD i Izraela na Iran, kao i oštećenja rafinerija. Bezolovni benzin na Mediteranu premašio je 800 dolara po toni, dok je niskosumporni dizel prešao 1.000 dolara po toni. Cene goriva u maloprodaji u regionu Balkana i šire pratile su ovaj trend, ali su odstupanja po zemljama zavisila od državne politike kontrole tržišta.
