Incident u japanskoj nuklearnoj elektrani Mihama prošao bez radiološkog uticaja, reaktor ručno ugašen nakon detekcije curenja vode

Kansai Electric Power je saopštio da je 18. septembra 2026. godine izvršio ručno gašenje reaktora broj 3 u nuklearnoj elektrani Mihama, koja se nalazi u prefekturi Fukui u Japanu. Ova odluka doneta je nakon što su radnici uočili curenje vode u delu sistema koji ne sadrži radioaktivne materije. S obzirom na to da je curenje detektovano oko ventila za odzračivanje na cevovodu sekundarnog sistema za hlađenje, kompanija je odmah započela proces smanjenja opterećenja reaktora i sprovela hitan pregled opreme.

Curenje vode u Mihama elektrani i sigurnosne procedure

Prema informacijama kompanije, curenje je primećeno 17. septembra oko 15.45 časova po lokalnom vremenu tokom rutinskog pregleda termoizolacionog materijala na sekundarnom sistemu. Kansai Electric je istakao da incident nije imao nikakav radiološki uticaj na životnu sredinu. Zbog toga su mere preduzete kao deo standardnih sigurnosnih protokola. U 20.30 časova iste večeri, osoblje elektrane je počelo sa smanjenjem opterećenja reaktora 3 kako bi omogućilo bezbedan pristup i detaljan pregled pogođenog dela sistema, s ciljem utvrđivanja tačnog uzroka curenja.

Prethodni incidenti i značaj reaktora 3 za japansku nuklearnu energetiku

Ovo nije prvi put da se reaktor 3 u elektrani Mihama suočava sa tehničkim izazovima. U maju 2026. godine, reaktor je takođe morao biti ručno isključen kada je para procurila kroz oštećeni poklopac na turbini visokog pritiska. Osim toga, u junu iste godine, reaktor je upućen na redovnu inspekciju pre planiranog roka, a ponovo je pušten u rad 12. septembra. Vredno je napomenuti da će u decembru 2026. godine biti obeleženo 50 godina od početka rada ovog reaktora, što ga čini jednim od najstarijih u Japanu. Dva starija reaktora u istoj elektrani su u procesu povlačenja iz upotrebe, što dodatno naglašava značaj i izazove u održavanju dugovečnosti postojećih nuklearnih kapaciteta.

Uticaj ručnog gašenja reaktora na energetsku sigurnost i tržište

Uporedo sa tim, ručno gašenje reaktora 3 u Mihama elektrani ističe važnost bezbednosnih procedura u japanskoj nuklearnoj industriji. Iako incident nije imao radiološke posledice, ovakve situacije utiču na kontinuitet proizvodnje električne energije i zahtevaju pažljivo upravljanje rizicima. Japanska nuklearna industrija poslednjih godina ulaže napore u modernizaciju i produženje radnog veka postojećih reaktora, što je naročito značajno imajući u vidu izazove vezane za energetsku sigurnost i diversifikaciju izvora snabdevanja. Kao rezultat, svaka tehnička intervencija, posebno kada se sprovodi ručno, privlači pažnju regulatornih tela i javnosti zbog istorijskih iskustava sa nuklearnim incidentima. Očekuje se da će dalje analize uzroka curenja u Mihama elektrani doprineti unapređenju bezbednosnih standarda i procedura u celom sektoru.

Kompanija iz Novog Sada realizovala projekte na više od pet miliona kvadrata, sarađuje sa 20 tehnoloških brendova

Energy Net, domaća kompanija iz Novog Sada, unapredila je energetsku efikasnost na 1.000 objekata širom Srbije. Tokom 35 godina rada, ova kompanija je opremila više od pet miliona kvadratnih metara poslovnog prostora savremenim rešenjima iz oblasti HVAC sistema (grejanje, ventilacija i klimatizacija). Kompaniju čini tim od preko 60 inženjera, a njihova rešenja koriste komercijalni i industrijski objekti, ali i zdravstvene ustanove i stambeni kompleksi.

Energetska efikasnost na 1.000 objekata

Energy Net posluje od 1991. godine i do danas je realizovala više od 1.000 projekta, što svedoči o sve većoj potražnji za integrisanim HVAC rešenjima. Kao rezultat, kompanija sarađuje sa više od 20 globalnih brendova, uključujući GREE, Swegon, Remeha i Robatherm. Njihova rešenja su implementirana u objektima kompanija kao što su Michelin, Swarovski, ZF, Nidec, Hansgrohe, Fresenius i Cummins. Pored toga, Energy Net je učestvovao u projektima za Klinički centar Novi Sad, Vojnomedicinsku akademiju i COVID bolnice u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu.

Razvoj domaće ekspertize i inženjerskih kapaciteta

Posetu kompaniji Energy Net u Novom Sadu inicirao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije. On je istakao važnost domaće ekspertize i kapaciteta u inženjeringu. „Energy Net je primer kako domaće znanje i iskustvo mogu da budu konkurentni i inovativni, spremni da odgovore na zahteve tržišta“, izjavio je Čadež. Pre svega, istakao je značaj izgradnje sopstvenih inženjerskih kapaciteta i partnerskih mreža, što omogućava kompanijama da klijentima ponude kompletna rešenja, a ne samo distribuciju tehnologija. Aleksandar Jovičić, predsednik i suvlasnik Energy Net-a, naglasio je ambiciju kompanije da bude platforma koja povezuje proizvođače, inženjere, projektante i instalatere. Dodao je da je saradnja sa predsednikom PKS važna za dalji doprinos razvoju srpske privrede.

Tržišni značaj i perspektiva sektora

U savremenim uslovima, energetska efikasnost postaje ključna za konkurentnost preduzeća. Osim toga, integrisana HVAC rešenja značajno doprinose uštedi energije i smanjenju operativnih troškova. Energy Net, kroz partnerstvo sa vodećim svetskim brendovima i domaćom ekspertizom, omogućava srpskim kompanijama da primene napredna tehnološka rešenja. To je posebno važno u sektorima industrije, energetike, zdravstva i javnog sektora, gde je potreba za stabilnim i efikasnim sistemima najveća. Na taj način, razvoj domaće tehnologije ima direktan uticaj na jačanje ukupne privrede. Kao rezultat, Energy Net se pozicionirao kao lider u oblasti HVAC tehnologija u Srbiji.

Troškovi transporta iz Kine porasli na 4.000–5.000 dolara po kontejneru, tranzitno vreme do Evrope sada i do 40 dana

Militzer & Munch Srbija, deo međunarodne logističke mreže, suočava se sa značajnim promenama zbog poremećaja u globalnim lancima snabdevanja. Prema rečima Filipa Simovića, izvršnog direktora kompanije, troškovi transporta iz Kine do Evrope trenutno iznose 4.000–5.000 dolara po kontejneru. Tranzitno vreme se produžilo na 40 dana, dok je pre kriza bilo oko 20 dana.

Ova situacija, kako navodi Simović, rezultat je niza globalnih izazova, uključujući krizu na Crvenom moru i blokadu Sueckog kanala, ali i povećane cene goriva. Tokom pandemije, cena kontejnera iz Kine dostigla je čak 20.000 dolara, dok je pre toga bila 2.000–3.000 dolara. Danas je, s druge strane, ponovo pala, ali je još uvek dvostruko viša nego pre poremećaja.

Problemi sa tranzitom i kapacitetima u logistici

Duže tranzitno vreme u globalnoj logistici primorava kompanije da razmatraju nove pravce i alternativne načine prevoza. Osim pomorskog puta preko Sueckog kanala, kompanije sada koriste železnički transport iz Kine do Budimpešte ili Nemačke, sa trajanjem od 20 do 22 dana. Kamionski transport iz Kine za Evropu traje oko 15 dana. Najčešće, roba koja stigne u Evropu do Srbije dolazi rekom, železnicom ili kamionom. Ipak, železnica je pod pritiskom zbog ograničenih kapaciteta i administrativnih barijera na granicama, što dodatno usporava protok robe.

Pored toga, carinske i inspekcijske službe na granicama rade u skraćenom režimu, do 14 ili 15 časova, što uzrokuje zadržavanje vozova i kašnjenja. Simović ističe da je za efikasniji protok robe neophodno uvođenje carinskih službi koje bi radile 24 sata, kao što je slučaj sa drumskim transportom.

Blokade granica i vizna kriza za vozače

Novi izazovi nastali su i u kamionskom transportu, pre svega zbog uvođenja evropskog Entry/Exit sistema (EES), što je dovelo do kašnjenja na granicama i do dva dana. Iako su blokade prevoznika privremeno odložene, problem nije rešen. Prevoznici traže trajna rešenja kroz pregovore sa državnim i evropskim institucijama.

Filip Simović naglašava ulogu Nemačko-srpske privredne komore u informisanju kompanija iz inostranstva o problemima na granicama. Posebno je istaknuta saradnja sa nemačkom ambasadom i Privrednom komorom Srbije radi pronalaženja rešenja. “Naša robna razmena sa Nemačkom dostigla je 10,2 milijarde evra, a Srbija je čak i u suficitu, odnosno više izvozi u Nemačku nego što uvozi”, podvlači Simović.

Potencijalna rešenja za profesionalne vozače

Jedan od predloga koji se razmatra je uvođenje posebne vize za profesionalne vozače za tranzit kroz Evropsku uniju. Hrvatska je predložila ubrzane “D vize”, a za ovakvo rešenje interesovanje pokazuju i Rumunija, Češka, Grčka i Italija. Ukoliko hrvatski model zaživi, postoji mogućnost da ga preuzmu i druge zemlje.

Na kraju, poremećaji u globalnoj logistici, kao što je rast troškova transporta i produženo tranzitno vreme, nameću kompanijama potrebu za diversifikacijom dobavljača i razmatranjem proizvodnje bliže evropskim tržištima (nearshoring). Ove promene utiču na celokupnu ekonomsku sliku regiona i zahtevaju koordinaciju između privatnog sektora i državnih institucija.