Troškovi transporta iz Kine porasli na 4.000–5.000 dolara po kontejneru, tranzitno vreme do Evrope sada i do 40 dana

Militzer & Munch Srbija, deo međunarodne logističke mreže, suočava se sa značajnim promenama zbog poremećaja u globalnim lancima snabdevanja. Prema rečima Filipa Simovića, izvršnog direktora kompanije, troškovi transporta iz Kine do Evrope trenutno iznose 4.000–5.000 dolara po kontejneru. Tranzitno vreme se produžilo na 40 dana, dok je pre kriza bilo oko 20 dana.

Ova situacija, kako navodi Simović, rezultat je niza globalnih izazova, uključujući krizu na Crvenom moru i blokadu Sueckog kanala, ali i povećane cene goriva. Tokom pandemije, cena kontejnera iz Kine dostigla je čak 20.000 dolara, dok je pre toga bila 2.000–3.000 dolara. Danas je, s druge strane, ponovo pala, ali je još uvek dvostruko viša nego pre poremećaja.

Problemi sa tranzitom i kapacitetima u logistici

Duže tranzitno vreme u globalnoj logistici primorava kompanije da razmatraju nove pravce i alternativne načine prevoza. Osim pomorskog puta preko Sueckog kanala, kompanije sada koriste železnički transport iz Kine do Budimpešte ili Nemačke, sa trajanjem od 20 do 22 dana. Kamionski transport iz Kine za Evropu traje oko 15 dana. Najčešće, roba koja stigne u Evropu do Srbije dolazi rekom, železnicom ili kamionom. Ipak, železnica je pod pritiskom zbog ograničenih kapaciteta i administrativnih barijera na granicama, što dodatno usporava protok robe.

Pored toga, carinske i inspekcijske službe na granicama rade u skraćenom režimu, do 14 ili 15 časova, što uzrokuje zadržavanje vozova i kašnjenja. Simović ističe da je za efikasniji protok robe neophodno uvođenje carinskih službi koje bi radile 24 sata, kao što je slučaj sa drumskim transportom.

Blokade granica i vizna kriza za vozače

Novi izazovi nastali su i u kamionskom transportu, pre svega zbog uvođenja evropskog Entry/Exit sistema (EES), što je dovelo do kašnjenja na granicama i do dva dana. Iako su blokade prevoznika privremeno odložene, problem nije rešen. Prevoznici traže trajna rešenja kroz pregovore sa državnim i evropskim institucijama.

Filip Simović naglašava ulogu Nemačko-srpske privredne komore u informisanju kompanija iz inostranstva o problemima na granicama. Posebno je istaknuta saradnja sa nemačkom ambasadom i Privrednom komorom Srbije radi pronalaženja rešenja. “Naša robna razmena sa Nemačkom dostigla je 10,2 milijarde evra, a Srbija je čak i u suficitu, odnosno više izvozi u Nemačku nego što uvozi”, podvlači Simović.

Potencijalna rešenja za profesionalne vozače

Jedan od predloga koji se razmatra je uvođenje posebne vize za profesionalne vozače za tranzit kroz Evropsku uniju. Hrvatska je predložila ubrzane “D vize”, a za ovakvo rešenje interesovanje pokazuju i Rumunija, Češka, Grčka i Italija. Ukoliko hrvatski model zaživi, postoji mogućnost da ga preuzmu i druge zemlje.

Na kraju, poremećaji u globalnoj logistici, kao što je rast troškova transporta i produženo tranzitno vreme, nameću kompanijama potrebu za diversifikacijom dobavljača i razmatranjem proizvodnje bliže evropskim tržištima (nearshoring). Ove promene utiču na celokupnu ekonomsku sliku regiona i zahtevaju koordinaciju između privatnog sektora i državnih institucija.

Seat isporučio 257.400 vozila uz pad od 17 odsto, dok Cupra beleži rast od 32,5 odsto u 2025. godini

Volkswagen grupa razmatra gašenje brenda Seat do kraja 2029. godine zbog oštrog pada prodaje i snažnog pritiska kineske konkurencije. Odluka dolazi nakon što je Seat u 2025. godini isporučio 257.400 automobila, što predstavlja pad od 17 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Istovremeno, sportski brend Cupra iz iste grupe isporučio je 328.800 vozila, ostvarivši rast od 32,5 odsto. Ove podatke objavio je Volkswagen u okviru plana restrukturisanja poznatog kao “Ciljna slika 2030”.

Pad profitabilnosti i globalni pritisci utiču na sudbinu Seata

S obzirom na stagnaciju razvoja i izostanak novih modela, Seat nije predstavio nijedan potpuno nov automobil od 2020. godine. Za razliku od Seata, Cupra ima tri potpuno električna modela, uključujući i novi “raval”, dok Seat nema nijedan takav model niti planira ulazak na tržište električnih vozila. Uprava Volkswagen grupe navela je da ulaganje u elektrifikaciju Seata nije ekonomski opravdano zbog njegove niže profitabilnosti. Volkswagen planira da do 2035. smanji broj modela za oko 50 odsto, sa sadašnjih oko 150 na polovinu. Takođe, kompleksnost ponude biće smanjena za 75 odsto. Očekuje se i moguće zatvaranje do četiri fabrike u Nemačkoj, uz procenu da bi proces mogao da utiče na oko 50.000 radnih mesta širom sveta.

Finansijski rezultati i izjave rukovodstva

U prvoj polovini 2026. godine, Volkswagen je zabeležio prihod od 158 milijardi evra, što je na sličnom nivou kao prethodne godine. Međutim, poslovni dobitak pao je za 11,6 odsto i iznosio je manje od 6 milijardi evra, dok je marža iznosila samo 3,8 odsto. Isporuke kupcima smanjene su za 8,4 odsto, na četiri miliona vozila. Posebno je izražen pad na kineskom tržištu, gde je prodaja pala za 32,6 odsto. Oliver Blume, izvršni direktor Volkswagen grupe, izjavio je da se kompanija nalazi u “najvećoj transformaciji u istoriji svetske automobilske industrije”. On je kao ključne izazove naveo američke carine, kolaps kineskog tržišta, geopolitičke tenzije i pojačanu evropsku konkurenciju.

Kineska konkurencija menja pravila evropskog automobilske industrije

Prema proceni britanske banke HSBC, kineski brendovi su do aprila 2026. udvostručili svoj udeo na evropskom tržištu putničkih vozila, na 6,8 odsto. Analitičarska kuća Schmidt Automotive Research procenjuje da bi kineski proizvođači do 2030. mogli da dostignu blizu 14 odsto tržišta Zapadne Evrope. U Nemačkoj, domaći brendovi zadržali su većinu tržišta električnih vozila, ali im je udeo pao sa 63,5 na 54,2 odsto u prvoj polovini 2026. godine. Arno Antlic, finansijski i operativni direktor Volkswagen grupe, istakao je potrebu za smanjenjem troškova i poboljšanjem profitabilnosti, naglašavajući da će 2026. godina biti izazovna.

Implikacije gašenja Seata u okviru restrukturiranja

Plan “Ciljna slika 2030” predviđa gašenje brenda Seat “na uredan i troškovno efikasan način” najkasnije do kraja 2029. godine, uz nastavak podrške postojećim korisnicima. Takva odluka deo je šireg restrukturiranja Volkswagen grupe, koje uključuje i investicije od preko 100 milijardi evra u elektrifikaciju i pojednostavljenje proizvodnje. Broj varijanti sedišta u luksuznim modelima, na primer, planiran je da bude smanjen sa oko 2.600 na svega stotinak. Sindikat IG Metal najavio je proteste za 23. septembar zbog najavljenih promena u strukturi zaposlenih i mogućim zatvaranjima pogona. Ove promene ukazuju na duboku transformaciju celokupne evropske automobilske industrije, koja se suočava sa rastućom konkurencijom i novim tehnološkim izazovima.

Tajna fabrika vojnih dronova koristiće se za potrebe Vojske Srbije, a planirane su još tri ovakve investicije

Predsednik Republike Srbije otvorio je novu fabriku izraelskih vojnih dronova na nepoznatoj lokaciji u Srbiji, navodeći da objekat pokriva površinu od 5.000 kvadrata. Fabrika, koju vodi SDS Tehnologies, zapošljavaće 100 radnika i deo proizvodnje koristiće Vojska Srbije. Otvaranje je sprovedeno bez prisustva medija zbog bezbednosnih i vojno-industrijskih razloga. To je prvi put da ovakva investicija u vojni sektor Srbije ostaje pod velom tajnosti, što dodatno ističe strateški značaj projekta za domaću odbrambenu industriju.

Proizvodnja izraelskih dronova u Srbiji

Fabrika izraelskih dronova, prema rečima Aleksandra Vučića, predstavlja “srpsku fabriku u Srbiji” i zapošljavaće 100 radnika, čime se značajno jača tehnološka baza domaće vojne industrije. Površina objekta od 5.000 kvadrata omogućava sklop i razvoj savremenih bespilotnih letelica. Deo ovih dronova koristiće Vojska Srbije, dok je najavljeno da će se proizvoditi oprema i za druge armije. Uporedo sa tim, predsednik je najavio izgradnju još tri slične fabrike izraelskih partnera širom Srbije. To ukazuje na širenje investicija u sektor savremene vojne tehnologije. Kao rezultat, Srbija dodatno diversifikuje svoje izvore vojne opreme, s obzirom na to da već poseduje proizvodnju kineskih dronova.

Uticaj na domaću odbrambenu industriju i zapošljavanje

Otvaranje fabrike izraelskih dronova ima direktan uticaj na jačanje domaće odbrambene industrije i tehnološke kompetencije. Osim toga, planom da se zaposli 100 radnika doprinosi se lokalnom zapošljavanju i transferu naprednih tehnologija u Srbiju. U međuvremenu, ograničen pristup javnosti i izostanak novinara pravdan je visokim zahtevima za tajnost i bezbednost, što je uobičajeno kod vojno-industrijskih projekata ovog ranga. S druge strane, najava izgradnje još tri fabrike ukazuje na dugoročnu orijentaciju ka modernizaciji i povećanju kapaciteta domaće vojne proizvodnje. Pored toga, takve investicije mogu pozitivno uticati na izvozne mogućnosti i tehnološku nezavisnost Srbije u vojnom sektoru.

Izjave i strateški značaj

Na svom zvaničnom Instagram profilu, Aleksandar Vučić je istakao: “Otvorio sam fabriku za sklapanje najmodernijih dronova izraelske proizvodnje, koja će da zapošljava oko stotinu radnika i proizvodi najmoderniju opremu, kako za Vojsku Srbije, tako i za armije nekih drugih zemalja.” On je naglasio da se radi o velikom koraku za Srbiju i izrazio očekivanje da će partnerstvo sa izraelskim kompanijama rezultirati otvaranjem još najmanje tri fabrike. Na kraju, izostanak javnosti prilikom otvaranja pravdan je poverljivošću procesa i standardima bezbednosti u vojnoj industriji.