Pravno lice u okviru holding strukture u Srbiji odgovara samo za sopstvene obaveze, dok matična kompanija kontroliše strategiju i kapital

Srbija ne poznaje međunarodnu formu holding kompanija, već koristi sistem povezanih društava, što znači da dugovi zavisnog društva ne prelaze automatski na matičnu firmu. Prema rečima pravnika Siniša Minić, matično društvo može biti DOO ili AD i ima kontrolu nad zavisnim društvima putem vlasništva ili drugih pravnih aranžmana. U praksi, matična kompanija određuje strategiju grupe i donosi odluke o većim ulaganjima, ali svako zavisno društvo zadržava sopstvenu pravnu odgovornost.

Odgovornost za dugove u okviru holdinga

Osnovno pravilo navodi da svako privredno društvo ima svoje pravno lice i obaveze. To znači da dugovi zavisnog društva ne prelaze na matičnu kompaniju samo zbog vlasničke povezanosti. Ako jedno društvo iz grupe ima dug prema dobavljačima, poverilac ne može automatski potraživati naplatu od matične firme ili drugih zavisnih društava. Ipak, prema Miniću, postoje izuzeci kada postoji garancija, jemstvo ili drugi pravni osnov koji povezuje obaveze. Kao rezultat, poslovni partneri bi trebalo da jasno utvrde koje pravno lice preuzima obaveze u ugovorima.

Organizacija kapitala i upravljanje povezanim društvima

Kompanije često biraju holding strukturu radi lakšeg praćenja pojedinačnih celina i upravljanja različitim delatnostima. Na primer, preduzeće koje se bavi proizvodnjom, trgovinom i nekretninama može organizovati svaku oblast kroz zasebno društvo. Na taj način, rezultati svakog segmenta su jasnije vidljivi i upravljanje je efikasnije. Međutim, ovakav model donosi i dodatne troškove vođenja više pravnih lica i zahteva precizno uređivanje međusobnih odnosa. U praksi, transakcije među povezanim društvima — kao što su prodaja robe, iznajmljivanje prostora ili pozajmice — moraju biti jasno regulisane ugovorima. Pravila o transfernim cenama, koja se uređuju Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, takođe se primenjuju na međusobne transakcije u okviru grupe.

Razlika između holdinga i poslovnog partnerstva

Dve kompanije mogu imati dugoročnu saradnju ili zajedničke projekte, ali to ne znači da čine holding. Holding podrazumeva vlasničku ili organizacionu kontrolu, dok običan poslovni partner nema takvu vezu. Važno je za dobavljače i druge partnere da razlikuju te situacije radi procene rizika i zaštite svojih interesa.

Promene u organizaciji i statusne promene

Struktura holdinga može se menjati tokom vremena. Kompanija može osnovati novo zavisno društvo, steći udeo ili prodati deo vlasništva. Statusne promene, kao što su pripajanje, spajanje ili podela, uređuju se zakonom i zahtevaju posebne procedure. Razlika postoji između promene vlasničke strukture i statusnih promena — kupovina udela nije isto što i formalno pripajanje. Siniša Minić ističe: „Sama činjenica da dve kompanije imaju istog vlasnika nije dovoljna da se njihova imovina i obaveze tretiraju kao jedinstvena celina.” Takođe, poslovne odluke i transakcije u okviru grupe moraju biti dokumentovane i sprovedene u skladu sa zakonom. Kao rezultat, holding struktura može doneti prednosti u organizaciji i upravljanju kapitalom, ali ne znači automatsko objedinjavanje dugova i obaveza među povezanim društvima.

Građani Srbije sada bez zakazivanja dobijaju detaljan izvod o nekretninama, što olakšava proveru prava i evidenciju imovine

Republički geodetski zavod (RGZ) omogućio je građanima Srbije da besplatno, bez potrebe za prethodnim zakazivanjem, pribave dokument pod nazivom „lična karta vaše nepokretnosti“ na svim šalterima ove institucije. Dokument „lična karta nepokretnosti“ omogućava brz i jednostavan uvid u podatke o parceli, objektu ili posebnom delu objekta, uključujući upisana prava, evidentirane terete i sve relevantne napomene. Ova usluga RGZ-a predstavlja odgovor na česte zahteve građana za jedinstvenim dokumentom u kojem su jasno navedeni svi podaci o njihovoj imovini.

Detalji usluge i značaj za vlasnike nepokretnosti

Potreba za „lična karta nepokretnosti“ izdvojila se kao najčešće pitanje u obraćanjima direktoru RGZ-a, što potvrđuje važnost transparentnog pristupa informacijama o imovini. Kao rezultat, RGZ je uveo ovu uslugu kako bi građani mogli jednostavno da provere šta poseduju i koja su njihova prava upisana u katastar. Takođe, dokument obuhvata sve promene i napomene vezane za konkretan objekat ili parcelu, što dodatno doprinosi pravnoj sigurnosti vlasnika.

Novi način komunikacije sa građanima, pod nazivom „Direktno direktoru“, koji je pokrenuo Dalibor Babić, v. d. direktora RGZ-a, omogućio je efikasniju identifikaciju potreba korisnika i brzu implementaciju konkretnih rešenja. Osim toga, RGZ je naglasio da je pravo na imovinu neraskidivo povezano sa pravom da vlasnici budu informisani o svom statusu i obavezama.

Unapređenje pravne sigurnosti i državne inicijative

RGZ kroz svoj rad, ali i putem državnog projekta „Svoj na svome“, sprovodi aktivnosti usmerene na unapređenje sigurnosti prava svojine. Ove aktivnosti omogućavaju bolju evidenciju i zaštitu imovinskih prava, što je od ključnog značaja za stabilnost tržišta nepokretnosti u Srbiji. Inicijativa „lična karta nepokretnosti“ doprinosi transparentnosti i olakšava proces provere podataka kako fizičkim licima, tako i potencijalnim investitorima u sektoru nekretnina.

Pored toga, RGZ je istakao da je cilj ove usluge da svaki građanin može lako i bez dodatnih troškova da proveri sve podatke koji se odnose na njegovu imovinu. Na taj način se smanjuje mogućnost grešaka i nesporazuma prilikom kupoprodaje, nasledstva ili drugih pravnih radnji koje se odnose na nekretnine. Pravo na tačnu informaciju o svom vlasništvu dodatno jača pravnu sigurnost i podstiče odgovorno upravljanje imovinom.

Uvođenje ovakvog dokumenta može imati pozitivan efekat i na tržište nekretnina, jer povećava poverenje između prodavaca i kupaca. Uporedo sa tim, građani imaju veću kontrolu nad svojim imovinskim statusom, što je u skladu sa savremenim trendovima digitalizacije javnih usluga. RGZ najavljuje nastavak aktivnosti na unapređenju svojih servisa, uz naglasak na transparentnost, pravnu sigurnost i dostupnost informacija za sve korisnike.

Rast cena goriva u Nemačkoj i Austriji ozbiljno opterećuje građane i privredu, dizel skuplji za 71 cent od početka sukoba

Cene goriva u Nemačkoj i Austriji dostigle su rekordno visoke nivoe tokom septembra 2026. godine. Prema podacima auto-moto kluba ADAC, dizel u Nemačkoj sada košta u proseku 2,45 evra po litru. Ovo je najviša cena do sada i za više od 10 centi je viša u odnosu na prethodni rekord iz aprila. Gorivo super E10 takođe beleži nove maksimume — 2,31 evro po litru, što je rast od više od četiri centa.

Rekordne vrednosti: dizel i benzin najskuplji do sada

U poslednjih pet dana benzin super E10 drži istorijski maksimum, a 16. septembra cena je iznosila 2,31 evro po litru. Dizel je skuplji za 71 cent u odnosu na cenu pre izbijanja sukoba krajem februara. Benzin E10 je u istom periodu poskupeo za skoro 54 centa. Prema saopštenju ADAC-a, cene goriva su u prošlosti, kada se uračuna inflacija, povremeno bile i više, ali su nominalno sada na najvišem nivou.

Situacija u Austriji: mogući rast dizela na tri evra

Rast cena goriva u Nemačkoj izazvao je zabrinutost i kod vozača i privrednika u Austriji. Predsednik Udruženja trgovaca energentima u Privrednoj komori, Jirgen Rot, izjavio je za austrijski ORF da se više ne može isključiti mogućnost da dizel dostigne tri evra po litru. U Austriji superbenzin (benzin 95) trenutno košta 1,96 evra po litru, što je najviša cena od marta. U poređenju sa danima pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku, dizel je skuplji za 70 centi (bio je 1,57 evra), a benzin za 44 centa (bio je 1,52 evra).

Glavni uzroci rasta: viša cena nafte i porezi

Osnovni uzrok za rast cena goriva u Nemačkoj i Austriji jeste viša cena sirove nafte. Barel severnomorske nafte brent trenutno se prodaje za nešto manje od 110 dolara. Osim toga, austrijska vlada je najavila dodatne poreske mere za narednu godinu, koje će dodatno povećati troškove goriva. Jirgen Rot naglašava da trgovci energentima ne profitiraju od ovih rekordnih cena. “Marža po litru je uvek ista, bez obzira da li je cena 2,20 evra ili 1,50 evra”, objasnio je Rot. On ističe da bi trgovci najviše želeli pad cena na svetskom tržištu, jer bi tada niže cene odmah preneli na potrošače.

Implikacije za tržište: proizvođači glavni dobitnici

Prema rečima ekonomiste Jörna Kleinerta, glavni profite ostvaruju proizvođači i prerađivači goriva, posebno u regionima nedirnutim krizom. Kleinert smatra da bi na evropskom nivou trebalo razmotriti uvođenje poreza na prekomernu dobit, kako bi se deo prihoda vratio potrošačima. Kao rezultat ovih promena, građani i privreda u Nemačkoj i Austriji suočavaju se sa povećanim troškovima, dok dalji rast zavisi od kretanja cena nafte i budućih poreskih opterećenja.