Napadi naprednih pretnji čine 33,3 odsto u državnim organima, dok je u industriji 22,8 odsto incidenata simulacija napada

Prema globalnom izveštaju Kaspersky Security Services za 2025. godinu, državni sektor je drugi put zaredom postao najčešća meta sajber napada, obuhvatajući 19 odsto svih incidenata visokog stepena ozbiljnosti. Industrijski sektor zauzeo je drugo mesto sa 17 odsto, dok je IT sektor stigao do treće pozicije sa 15 odsto, čime je finansijski sektor potisnut sa liste najčešće napadanih industrija.

Izveštaj „Anatomija sajber sveta“, zasnovan na statistici incidenata iz usluga kao što su Kaspersky Managed Detection and Response i Kaspersky SOC Consulting, otkriva najčešće taktike, tehnike i alate napadača, kao i raspodelu incidenata po regionima i industrijama. Državni organi su nastavili da budu najizloženiji – u ovom sektoru napredne uporne pretnje (APT) čine 33,3 odsto incidenata, dok je 18,9 odsto organizacija pogođeno napadima socijalnog inženjeringa. Ove cifre ukazuju na visoku sofisticiranost napada i potrebu za dodatnim merama zaštite, uključujući kontrolu pristupa i ograničavanje privilegija.

Industrijski sektor ima ravnomernu raspodelu pretnji: APT napadi čine 17,8 odsto, malver 14,9 odsto, a socijalni inženjering 13,9 odsto. Značajno je da simulacije napada (red teaming) predstavljaju 22,8 odsto incidenata u industriji, što je najviši procenat među vodećim sektorima i ukazuje na porast ulaganja u proaktivnu bezbednost.

IT sektor beleži 41 odsto incidenata uzrokovanih APT napadima vođenim ljudskim faktorom, što je najviši udeo među svim analiziranim industrijama. Tragovi ranijih APT aktivnosti identifikovani su u dodatnih 17 odsto slučajeva, a socijalni inženjering čini 11 odsto napada. Proaktivne vežbe (red teaming) u IT sektoru čine svega 9 odsto incidenata, što ukazuje na niži nivo proaktivnog testiranja bezbednosti.

Finansijski sektor više nije među tri najčešće napadane industrije. U ovom segmentu simulacije napada čine 36,1 odsto incidenata, a potvrđeni APT napadi 11,5 odsto, što odražava visok nivo ulaganja u procenu bezbednosti i usklađenost sa regulativama.

„Državne, industrijske i IT organizacije konstantno privlače sofisticirane napadače zbog strateške važnosti resursa. Podaci za 2025. godinu potvrđuju da su napadi ciljano usmereni i često imaju za cilj uspostavljanje dugotrajnog pristupa. Neophodno je da sektori unaprede rano otkrivanje, brzo suzbijanje i minimizuju period izloženosti. Proaktivno lovljenje pretnji i kontinuirani monitoring više nisu opcija, već neophodnost“, izjavio je Bojan Antović, menadžer prodaje za enterprise segment zapadnog Balkana u kompaniji Kaspersky.

Novi trgovinski gigant u Srbiji sa više od 5.000 zaposlenih i devet akvizicija u 35 godina

Srpska kompanija Aman doo iz Beograda postala je vlasnik 100 odsto udela u kompaniji PTP DIS d.o.o. iz Krnjeva, čime je stvoren najveći domaći trgovinski lanac u Srbiji. Ova akvizicija zaokružuje niz od devet uspešnih preuzimanja trgovinskih sistema u proteklih 35 godina rada na tržištu Srbije. Nakon ovog preuzimanja, Aman raspolaže lancem koji zapošljava više od 5.000 radnika, dok godišnji promet kompanije premašuje 600 miliona evra.

Tokom svog poslovanja, Aman je integrisao sledeće trgovinske sisteme: Linija Vandini, SOS Marketi, Višnjica Dućani, Sreten Gudrić marketi Užice, Interex, Samald Komerc Novi Pazar, Orion Leskovac, Alfa Jagodina i Prehrana Sombor. Ova strategija kontinuiranog rasta omogućila je kompaniji da konsoliduje tržišnu poziciju i proširi asortiman proizvoda i usluga dostupnih potrošačima širom Srbije.

“Kontinuirana strategija rasta potvrđuje posvećenost naše kompanije cilju da u svojim maloprodajnim objektima objedinimo široku ponudu proizvoda, dok istovremeno održavamo visok nivo usluge i dostupnosti za potrošače. Verujemo da je ovo početak još uspešnije zajedničke priče, sa jasnom ambicijom da budemo još bolji za naše zaposlene, naše kupce, naše partnere, kao i širu društvenu zajednicu”, navode iz kompanije Aman doo.

Aman je tokom godina postao prepoznatljiv po jedinstvenoj ponudi, pristupačnim cenama i ljubaznom osoblju. Kompanija ističe da će ove vrednosti nastaviti da neguje i jača u budućnosti, sa ciljem daljeg razvoja i unapređenja maloprodajne mreže u Srbiji.

Peta emisija bez kolaterala na srpskom tržištu, ukupna vrednost mini obveznica dostigla 3,9 milijarde dinara

Banca Intesa, članica Intesa Sanpaolo grupe, realizovala je petu emisiju mini obveznica bez kolaterala na tržištu Srbije, u ukupnom iznosu od 585 miliona dinara. Emisija je namenjena finansiranju razvoja prodajne mreže kompanije CLIPS DK doo, koja posluje u okviru SF1 grupe. Transakcija, sprovedena 7. aprila 2026. godine, realizovana je na osnovu pozitivnih finansijskih pokazatelja i poslovnog modela kompanije, sa rokom dospeća od sedam godina, grejs periodom od 12 meseci i bez sredstava obezbeđenja. Banca Intesa otkupiće obveznice u celosti, čime omogućava CLIPS DK doo širenje ponude proizvoda i usluga premijum kvaliteta na domaćem tržištu.

“Kontinuitet u realizaciji emisija mini obveznica potvrđuje stratešku opredeljenost Banca Intesa da domaćim malim i srednjim preduzećima približi inovativne modele finansiranja i obezbedi jednostavniji i efikasniji pristup sredstvima neophodnim za rast, investicije i dugoročno jačanje konkurentnosti. Osim što, na ovaj način, odgovaramo na njihove rastuće potrebe za diversifikacijom izvora finansiranja, doprinosimo i razvoju savremenijeg i dinamičnijeg tržišta kapitala, kao i izgradnji stabilnije i otpornije privrede u Srbiji,” izjavio je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa.

Mini obveznice predstavljaju alternativni model finansiranja koji malim i srednjim preduzećima omogućava diversifikaciju kapitala i dugoročno finansiranje razvoja kroz unapređenje proizvodnje, prodaje, internacionalizaciju poslovanja i akvizicije. CLIPS DK doo nastavlja sa širenjem modernih maloprodajnih mreža, oslanjajući se na ekspertizu u upravljanju premijum brendovima i razumevanje lokalnih tržišta, a realizaciju ovih planova podržala je Banca Intesa.

Banca Intesa je mini obveznice na srpsko tržište uvela 2025. godine kao deo Minibonds inicijative Divizije međunarodnih banaka Intesa Sanpaolo. Do danas je kroz pet emisija ukupne vrednosti skoro 3,9 milijarde dinara podržala projekte kompanija CLIPS DK doo, Diopta, Zlatiborac, Promont Group i Bexexpress, usmerene na razvoj poslovne mreže, proširenje proizvodnih kapaciteta, unapređenje kvaliteta usluga i sadržaja, kao i povećanje energetske efikasnosti, zamenu i proširenje voznog parka i distributivne mreže.