Zemlje Persijskog zaliva uvoze 80 odsto hrane, ECB prognozira produžene poremećaje do kraja godine
Porast cena energenata i poremećaji u transportu doprinose povećanju cena hrane na globalnom tržištu, ocenio je ekonomista Milan Beslać. On ističe da rast troškova energenata, prevoza i goriva direktno utiče na cene gotovih proizvoda, naročito u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Beslać upozorava da će rast cena hrane biti prisutan ne samo na pojedinačnim tržištima, već i širom sveta, uključujući Srbiju.
Prema njegovim rečima, kriza energenata pokreće lanac posledica, uključujući krizu hrane, vode, moguće otpuštanje zaposlenih, rast cena na globalnom nivou, inflaciju i pojavu stagflacije. On smatra da je procena Evropske centralne banke (ECB) o tome da će kriza potrajati do kraja godine opravdana, dok američka administracija i dalje smatra da je reč o kratkotrajnoj krizi. Beslać naglašava da je trenutna situacija izazvana ratom na Bliskom istoku, koji utiče na snabdevanje energentima i opravdava američke akcije, ali i produbljuje globalne probleme.
Na pitanje o uticaju zatvaranja Ormuskog moreuza na berze i potencijal za masovno povlačenje kapitala, Beslać kaže da su poremećaji već vidljivi na gotovo svim svetskim berzama, naročito američkim. Sukobi na Bliskom istoku dovode do rasta vrednosti kompanija iz sektora vojne industrije, dok ukupni berzanski indeksi beleže pad. “One kompanije koje se bave ratom i snabdevanjem tržišta rata dobijaju, a druge kompanije gube. Svakako neće doći do kraha berza kao finansijskih tržišta, ali će doći do međusobnog usklađenja indeksa i akcija koji se kotiraju na pojedinim berzama. Teško je porediti 1929. godinu i sada zato što su različiti uzroci”, izjavio je Beslać.
Ormuski moreuz postaje ključna tačka za globalnu trgovinu energentima i hranom. Beslać navodi da zemlje Persijskog zaliva uvoze 80 odsto artikala hrane, što dodatno pojačava značaj ovog strateškog prolaza za snabdevanje regiona i celog Bliskog istoka. Svaka promena u statusu Ormuskog moreuza direktno će uticati na izvoz energenata iz Irana i drugih zemalja regiona, kao i na stabilnost globalnog tržišta hrane.
Prema ekonomskim analizama, posledice trenutne krize nisu ograničene samo na energetski sektor, već se šire i na prehrambeni lanac, berzanska kretanja i opštu ekonomsku stabilnost. Rast cena energenata, transporta i hrane najviše pogađa zemlje koje su zavisne od uvoza, ali se efekti osećaju i u Srbiji, prateći globalne trendove.
