Program finansira projekte do 12 meseci, konkurs otvoren do 15. juna 2026. godine

Fond za nauku Republike Srbije, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, predstavio je novi program pod nazivom „Nauka za privredu – primena veštačke inteligencije u industriji kroz naučna partnerstva – Od laboratorije do tržišta“, sa ukupnim budžetom od 11,7 miliona evra. Maksimalno trajanje pojedinačnih projekata je 12 meseci, a konkurs je otvoren do 15. juna 2026. godine.

Program je namenjen jačanju saradnje između naučnoistraživačkih organizacija i privrednih subjekata u Srbiji, sa fokusom na inovacije i razvoj rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Na prezentaciji održanoj u Privrednoj komori Srbije izneti su detalji o uslovima učešća, modelu finansiranja i procesu prijave projekata.

Rukovodilac Službe za inovacije Privredne komore Srbije Bojana Krstić istakla je: „Naša zemlja poseduje kvalitetne istraživačke institucije, stručnjake i rastući IT i inovacioni sektor, dok sa druge strane privreda sve više prepoznaje potrebu za digitalnom transformacijom i modernizacijom poslovanja. Međutim, puni potencijal možemo ostvariti tek onda kada znanje iz laboratorija i istraživačkih centara uspešno prenesemo u realnu industrijsku primenu.“

Projekti u okviru programa moraju biti usmereni na prioritetne domene kao što su veštačka inteligencija, informaciono-komunikacione tehnologije, hrana za budućnost, mašine i proizvodni procesi budućnosti i kreativne industrije. Horizontalne teme uključuju digitalizaciju, energetsku tranziciju, održive energetske sisteme i zdravlje.

Program podržava primenjena istraživanja sa dokazivim potencijalom za primenu u industriji, uključujući razvoj pilot-projekata, prototipova, demonstratora, softverskih rešenja, skupova podataka, tehničkih i tehnoloških unapređenja, kao i rešenja za zaštitu intelektualne svojine i komercijalizaciju.

Finansiranje se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije i sredstava projekta SAIGE, partnerskog projekta Republike Srbije, Evropske unije i Svetske banke. Pravo učešća imaju konzorcijumi koje čine najmanje jedna akreditovana naučnoistraživačka organizacija iz Srbije i najmanje jedan privredni subjekt registrovan u Srbiji, pri čemu partner iz privrede mora obezbediti najmanje 15% sufinansiranja projekta, u novcu ili nenovčanom doprinosu.

Konzorcijum može imati najviše pet članova, uključujući do četiri naučnoistraživačke organizacije i jednog privrednog partnera. Broj članova istraživačkog tima nije ograničen. Prijave se podnose elektronski putem Portala Fonda za nauku Republike Srbije do 15. juna 2026. godine do 12 časova, a proces prijave odvija se u dve faze – najpre se podnosi skraćeni, a zatim kompletan predlog projekta.

„Veštačka inteligencija danas pronalazi primenu u gotovo svim oblastima — od proizvodnje i automatizacije, preko logistike i energetike, do poljoprivrede, medicine, finansija i uslužnih delatnosti. Kroz analizu podataka, optimizaciju procesa i razvoj novih digitalnih alata, AI postaje važan pokretač produktivnosti i inovacija“, naglasila je Bojana Krstić.

Sve informacije o programu, uslovima za prijavu i konkursnoj dokumentaciji dostupne su na zvaničnoj stranici Fonda za nauku Republike Srbije.

Rast prometa u rudarstvu 25,2 odsto, na inostranom tržištu 31,1 odsto; prijavljena izgradnja 3.123 stana

Ukupan promet u industriji Srbije u martu 2026. godine bio je veći za 24,4 odsto u odnosu na isti mesec 2025, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. U poređenju sa prosekom 2025. godine, promet je porastao 24,6 odsto. Sektorski podaci otkrivaju da je u rudarstvu zabeležen rast prometa od 25,2 odsto, dok je prerađivačka industrija ostvarila rast od 24,3 odsto u odnosu na mart prethodne godine.

Gledano po tržištima, promet u industriji na domaćem tržištu povećan je za 17,8 odsto, dok je na inostranom tržištu rast iznosio čak 31,1 odsto na godišnjem nivou. U martu je izdato 2.634 građevinskih dozvola, što je povećanje od 19,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Od ukupnog broja dozvola, 82,1 odsto odnosilo se na zgrade, a 17,9 odsto na ostale građevine.

Kod zgrada, 80,7 odsto dozvola izdato je za stambene, dok je 19,3 odsto bilo za nestambene objekte. U segmentu ostalih građevina, najveći deo dozvola odnosi se na cevovode, komunikacione i električne vodove (68,6 odsto). Prema prijavama na osnovu izdatih dozvola, planirana je izgradnja 3.123 stana sa prosečnom površinom od 72,7 kvadratna metra.

Posmatrajući nove stambene zgrade, 15,4 odsto stanova biće građeno u zgradama sa jednim stanom, s prosečnom površinom od 145,1 kvadratni metar, dok će 82,7 odsto biti u zgradama sa tri i više stanova, sa prosečnom površinom od 58,9 kvadratnih metara. Predviđena vrednost radova novogradnje u martu iznosi 81,3 odsto ukupno planirane vrednosti radova.

Američki OFAC produžio licencu NIS-u do 16. juna, dogovor sa Gasprom Neftom postignut, ali finalizacija zavisi od regulatora

Mađarska naftna kompanija MOL Grupa intenzivno pregovara o kupovini 56,15 odsto udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), dok trenutna licenca za rad, koju je izdao američki OFAC, ističe 16. juna. Izvršni direktor za strategiju MOL-a Đerđ Bača izjavio je da pregovori sa prodavcem, Vladom Srbije i međunarodnim regulatorima iz SAD i EU traju na tri nivoa i da su u kritičnoj fazi zbog strogih pravila.

Bača je naglasio da je usklađivanje sa sankcijama OFAC-a glavni izazov, ali da očekuje nastavak pregovora i napredak. „Moramo da poštujemo sve regulatorne zahteve“, rekao je, ne želeći da precizira procenat postignutog dogovora. Bača je dodao da, ukoliko bude pokazan napredak, američka praksa omogućava produženje roka za realizaciju, budući da licenca za razgovore o izmenama vlasništva važi do 22. maja 2026. godine.

Prema izjavama iz državnog vrha Srbije, Vlada će do kraja dana MOL-u predložiti konačan stav o preuzimanju udela u NIS-u. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da je revidirani predlog MOL-a stigao 14. maja, ali da Srbija nije u potpunosti zadovoljna ponuđenim rešenjima. Najvažnije pitanje ostaje budući rad rafinerije u Pančevu, što direktno utiče na pokrivenost tržišta Srbije, privredni rast i sigurnost snabdevanja.

MOL je još 19. januara 2026. potpisao obavezujući okvirni sporazum sa Gasprom Neftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u, a u pregovorima je i sa kompanijom ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o mogućem ulasku kao manjinskog akcionara. SAD su 9. oktobra 2025. uvele sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva. Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković upozorila je da odugovlačenje prodaje ruskog udela iscrpljuje državu i stvara dodatne troškove, naglašavajući potrebu za nesmetanim radom NIS-a i po isteku licence.

Bača je na Biznis samitu u Beogradu istakao da su poslednje tri velike krize – pandemija, rat u Ukrajini i zatvaranje Ormuskog moreuza – pokazale kako energetski šokovi direktno utiču na pad BDP-a i rast globalne inflacije, koja trenutno iznosi oko pet odsto. On je ocenio da za male i otvorene ekonomije nema jednostavnih rešenja, već je potrebna diverzifikacija izvora i jače lobiranje u evropskim institucijama. “Radikalno i brzo odustajanje od fosilnih goriva imalo bi katastrofalne posledice po ekonomski standard građana”, upozorio je Bača.

Konačna odluka MOL-a o preuzimanju ruskog udela biće doneta na sednici Odbora direktora u ponedeljak, dok iz Vlade Srbije najavljuju iznošenje zvaničnog stava do kraja dana.