Spot cena zlata spustila se na 3.943 dolara, dok je srebro palo za 1,4 odsto na 57,75 dolara po unci
Cena zlata pala je ispod psihološki važne granice od 4.000 američkih dolara po unci tokom prošle sedmice, prvi put od novembra 2025. godine, prema ekonomskim analizama. Ovaj pad privukao je pažnju domaćih i globalnih investitora, budući da se zlato tradicionalno posmatra kao sigurno utočište kapitala u vreme ekonomske i političke neizvesnosti. Jačanje američkog dolara i očekivanja o zadržavanju restriktivne monetarne politike Federalnih rezervi Sjedinjenih Američkih Država glavni su razlozi za pad, navodi se u izveštaju od 24. juna.
Zlato, kojim se mahom trguje u američkoj valuti, postaje skuplje za investitore izvan SAD kada dolar jača, dok više kamatne stope umanjuju njegovu privlačnost jer zlato ne donosi prinos kao obveznice ili depoziti. Spot cena zlata kretala se 1. jula oko 3.979 dolara po unci, nakon što je u prethodnoj trgovinskoj sesiji dostigla najniži nivo u poslednjih sedam meseci od 3.943 dolara.
Pad zlata ispod 4.000 dolara ima i snažan psihološki efekat na tržište, jer predstavlja cenovni prag koji pažljivo prate investitori. Kratkoročne promene često vode do pojačane prodaje među špekulativnim učesnicima, dok dugoročni investitori ovakve korekcije mogu videti kao priliku za kupovinu po nižim cenama. Ipak, osnovna funkcija zlata ostaje očuvanje kupovne moći u dugom roku, posebno u uslovima inflacije i valutne nestabilnosti.
Srebro je poslednjih dana beležilo još izraženiju volatilnost. Cena srebra pala je 1. jula za 1,4 odsto, na 57,75 dolara po unci, prateći pad i ostalih plemenitih metala. Zbog svoje dvostruke investicione i industrijske uloge, tržište srebra reaguje osetljivije na kretanje dolara, kamatnih stopa i očekivanja privredne aktivnosti. U periodima slabijeg tržišnog sentimenta, srebro često beleži veći pad u odnosu na zlato.
Za domaća domaćinstva i individualne investitore, trenutna korekcija predstavlja podsetnik da se dugoročna vrednost zlata ne meri kretanjem u jednoj sedmici ili mesecu, već njegovom sposobnošću da čuva vrednost imovine tokom promenljivih ekonomskih ciklusa.
