Porodica Li izmirila poreske obaveze u šest rata tokom pet godina, iznos jednak 1,5 puta ukupnog prihoda od poreza na nasledstvo Južne Koreje u 2024.

Južnokorejski tehnološki gigant Samsung i porodica njegovog osnivača platili su porez na nasledstvo u iznosu od 12 biliona vona (oko 8 milijardi dolara), što predstavlja najviši pojedinačni poreski iznos u istoriji Južne Koreje. Predsednik kompanije Li Dže-Jong, njegova majka Hong Ra-Hi i sestre Li Bu-Đin i Li So-Hjun izmirili su poresku obavezu u šest rata tokom prethodnih pet godina, a iznos se odnosi na nasleđenu imovinu nakon smrti bivšeg predsednika kompanije Li Kun-Hija.

Kako je potvrđeno iz kompanije, poslednja uplata izvršena je juče, a ukupni iznos poreza odgovara približno 1,5 puta većem iznosu od kompletnog prihoda Južne Koreje od poreza na nasledstvo za 2024. godinu. Li Kun-Hi, koji je preminuo u oktobru 2020. godine, ostavio je bogatstvo vredno 26 biliona vona (oko 19 milijardi dolara), uključujući akcije, nekretnine i kolekcije umetničkih dela.

Deo nasledstva činila je i umetnička kolekcija sa delima Pabla Pikasa i Salvadora Dalija, koja je donirana Nacionalnom muzeju Koreje i drugim kulturnim institucijama. Samsung je najveće porodično preduzeće u zemlji, sa poslovanjem u oblasti elektronike, industrijske proizvodnje, građevinarstva i finansijskih usluga.

U poslednjih godinu dana, vrednost kompanije je značajno porasla zbog povećane potražnje za kompjuterskim čipovima u sektoru veštačke inteligencije (AI). Pored toga, Samsung ostaje jedan od vodećih svetskih proizvođača pametnih telefona i televizora.

Kompaniju je 1938. osnovao Li Bjung-Čul kao trgovačko preduzeće za izvoz suve ribe, brašna i testenine, a kasnije i šećera i tekstila, dok je proizvodnja elektronike započeta tokom 1960-ih. Stopa poreza na nasledstvo u Južnoj Koreji iznosi 50% i jedna je od najviših u svetu.

Američki milijarder izbegao povraćaj navodne dobiti, SEC naveo kupovinu akcija vrednih 500 miliona dolara tokom 11-dnevnog kašnjenja

Američki milijarder Ilon Mask postigao je nagodbu sa Komisijom za hartije od vrednosti (SEC) u vezi sa građanskom tužbom, nakon što je kasnio sa objavljivanjem vlasničkog udela u kompaniji Tviter tokom 2022. godine. Kako je saopšteno iz federalnog suda u Vašingtonu, fond u Maskovo ime uplatiće kaznu od 1,5 miliona dolara, dok Mask neće biti obavezan da vrati navodnu dobit ostvarenu zbog odloženog objavljivanja informacija.

SEC je u januaru 2025. godine podneo tužbu, navodeći da je Mask 11 dana kasnio u prijavljivanju početnog udela od 5% u Tviteru krajem marta i početkom aprila 2022. godine. Prema SEC-u, to kašnjenje mu je omogućilo da kupi akcije u vrednosti većoj od 500 miliona dolara po nižim, veštački stvorenim cenama.

Mask je negirao da je prekršio pravila, ističući da je do kašnjenja došlo nenamerno i da postupak SEC-a narušava njegovo pravo na slobodu govora. U nagodbi Mask ne priznaje krivicu, ali pristaje na plaćanje novčane kazne.

Ovaj slučaj deo je duže istorije sporova između Maska i SEC-a, počev od septembra 2018. godine kada je regulator optužio Maska za prevaru sa hartijama od vrednosti nakon što je na Tviteru izjavio da je „obezbedio“ finansiranje za povlačenje kompanije Tesla sa berze. Tada je Mask platio građansku kaznu od 20 miliona dolara i pristao da advokati Tesle unapred pregledaju određene objave na Tviteru, kao i da se povuče sa mesta predsednika kompanije.

Komisija za hartije od vrednosti podnela je ovu najnoviju tužbu protiv Maska šest dana pre smene predsednika SAD, kada je Džo Bajden napustio Belu kuću, a na mesto predsednika došao Donald Tramp. Trenutni predsednik SEC-a Pol Atkins usmerava regulatorna tela ka novim prioritetima u sprovođenju zakona.

Javna rasprava traje do 25. maja, primedbe i predlozi se dostavljaju na zvanične adrese Ministarstva finansija

Ministarstvo finansija Republike Srbije saopštilo je da javna rasprava o Nacrtu zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom traje do 25. maja. Svi zainteresovani svoje primedbe, predloge i sugestije mogu dostaviti na zvanične mejl adrese aleksandra.dragovicdelic@mfin.gov.rs, maja.zekic@sec.gov.rs, ana.brkic@mfin.gov.rs i dragana.pavlicic@mfin.gov.rs ili pisanim putem na adresu Ministarstva finansija, Kneza Miloša 20, 11000 Beograd.

U izradi Nacrta zakona učestvovali su predstavnici Ministarstva finansija i Komisije za hartije od vrednosti, a dokument reguliše organizovanje i upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom. Nacrt precizira osnivanje, delatnost i poslovanje društava za upravljanje otvorenim investicionim fondovima, kao i poslove i dužnosti depozitara.

Pored toga, predlog zakona uređuje nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti i nadzor nad radom i poslovanjem otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom, društava za upravljanje i depozitara. Obuhvaćena su i druga pitanja značajna za oblast otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom.

Javna rasprava o nacrtu ovog zakona zvanično je započela 1. maja, a Ministarstvo finansija poziva sve zainteresovane strane da učestvuju i doprinesu unapređenju propisa u sektoru investicionih fondova.