Mlazno gorivo dostiglo 200 dolara po barelu, cene avionskih karata i taksi rastu širom sveta
Cene nafte na svetskim berzama nastavljaju silazni trend, pri čemu je evropski brent na nivou oko 97 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta WTI na 99,74 dolara. Očekuje se pad prosečne nedeljne cene nafte za više od 10 odsto, nakon privremenog dvonedeljnog prekida vatre u regionu Bliskog istoka, ali posledice ranijeg rasta cena već su pogodile avio-industriju. Cena prirodnog gasa iznosi 2,67 dolara, dok je benzin 3,04 dolara po barelu.
Istovremeno, zabeležen je pad cene zlata za 14 odsto, koja sada iznosi 4.748 dolara po finoj unci. Na tržištu poljoprivrednih proizvoda, cena pirinča pala je za 1,36 odsto, palminog ulja za 1,27 odsto i uljane repice za 1,05 odsto, dok su zob, kakao i soja zabeležili rast od 0,84, 0,70 i 0,59 odsto.
Najveći udar pretrpele su aviokompanije zbog drastičnog skoka cene mlaznog goriva, koja je sa 85-90 dolara dostigla nivo od 150 do 200 dolara po barelu u poslednjim nedeljama. Posledično, brojne svetske avio-kompanije primorane su da povećaju cene karata, uvode dodatne takse i prilagođavaju poslovne planove.
Među najpogođenijima su Air France, koja planira poskupljenje na dugolinijskim letovima, Delta Airlines koja smanjuje kapacitete i povećava naknade za prtljag, kao i United Airlines koji smanjuje neprofitabilne letove i povećava takse za prtljag. Air India uvodi novu strukturu doplata za gorivo, Air New Zealand smanjuje broj letova i suspenduje godišnju prognozu zarade. Lufthansa i Turkish Airlines (Sun Express) uvode dodatne takse na evropskim rutama, dok British Airways (IAG) za sada odlaže poskupljenja.
U azijsko-pacifičkom regionu, Cathay Pacific, IndiGo i China Eastern Airlines uvode ili povećavaju doplate za gorivo, dok SAS i EasyJet upozoravaju na dalji rast cena karata i moguće smanjenje broja letova. Aviokompanije širom sveta ističu da bi nastavak visokih cena goriva mogao dodatno da ugrozi profitabilnost i ubrza nova poskupljenja avionskih karata.
