U skladu sa EU uredbom br. 1143/2014, zemlje regiona jačaju institucionalne kapacitete i usklađuju regulativu

Projekat EU4Green, uz podršku Evropske unije i Austrije, pokrenuo je kampanju podizanja svesti o invazivnim stranim vrstama, kako bi informisao stanovništvo Zapadnog Balkana o jednom od najvažnijih ekoloških i ekonomskih izazova. Prema zvaničnim informacijama, invazivne strane vrste, koje se šire putem trgovine, transporta i poljoprivrede, izazivaju ekološku, ekonomsku i zdravstvenu štetu u regionu. Kampanja, koja je lansirana tokom radionice o biodiverzitetu u Podgorici, ima za cilj edukaciju građana kroz digitalno pripovedanje, društvene mreže i regionalne događaje.

Na nivou Evropske unije, invazivne strane vrste su regulisane Uredbom (EU) br. 1143/2014, koja postavlja okvir za njihovo sprečavanje i upravljanje. Dr Volfgang Rabič iz Austrijske agencije za životnu sredinu izjavio je: “Uredba EU br. 1143/2014 uvela je listu invazivnih vrsta od značaja za Uniju, sa jasnim obavezama država članica – od ranog otkrivanja, preko brzog iskorenjivanja, do dugoročnog upravljanja već uspostavljenim populacijama. Upravo taj sistem ranog upozoravanja i koordinisane reakcije pokazao je u EU da se širenje invazivnih vrsta može zaustaviti ili barem značajno usporiti. Zapadni Balkan može postići iste rezultate – pod uslovom da se regulativa uskladi, institucije ojačaju, a podaci razmenjuju preko granica u realnom vremenu.”

Katarina Huhler iz Austrijske agencije za životnu sredinu navodi da je podizanje svesti građana ključno za prevenciju i efikasno upravljanje ovim rizikom. Crna Gora, prepoznata kao žarište biodiverziteta Evrope, već beleži prisustvo invazivnih vrsta koje utiču na poljoprivredu, šumarstvo i turizam, a institucije su u fazi usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa EU standardima. Materijali kampanje dostupni su na internet stranici EU4Green i putem društvenih mreža.

Projekat EU4Green sprovodi Austrijska agencija za životnu sredinu i pruža podršku regionu Zapadnog Balkana u implementaciji Zelene agende, sa fokusom na cirkularnu ekonomiju, biodiverzitet, održivu poljoprivredu, smanjenje zagađenja i dekarbonizaciju.

Više od 85 odsto današnjih zgrada biće u upotrebi 2050. godine, fokus na modernizaciji brownfield objekata

Kompanija Schneider Electric organizovala je prvi PrismaSeT Technical Summit u Srbiji od 14. do 16. aprila, okupljajući više od 100 eksperata iz preko 50 kompanija širom Evrope. Centralna tema događaja bila je unapređenje električne infrastrukture u stambenim i poslovnim objektima, sa posebnim akcentom na modernizaciju postojećih (brownfield) zgrada, jer će više od 85 odsto objekata koji danas postoje i dalje biti korišćeni 2050. godine, saopšteno je iz kompanije.

Tokom trodnevnog programa u Beogradu i Novom Sadu, stručnjaci i članovi EcoXpert mreže partnera Schneider Electrica analizirali su razvoj digitalnih i efikasnih energetskih sistema spremnih za budućnost. Poseban deo programa održan je u Sava Centru, objektu modernizovanom prema BREEAM standardima, gde su predstavljene dve ključne tehnološke oblasti: digitalizacija energetskih sistema za potpunu kontrolu i optimizaciju u realnom vremenu, kao i dizajn visoko-kapacitivnih rešenja do 6300A, namenjenih integraciji obnovljivih izvora energije i infrastrukture za električna vozila.

Generalni direktor Schneider Electrica za Srbiju i Crnu Goru, Miloš Vuksanović, naglasio je: „Ponosni smo što je Srbija centar okupljanja vodećih evropskih stručnjaka u trenutku kada se industrija suočava sa najvećim izazovima u poslednjih nekoliko decenija. Naša poruka je jasna – održivost više nije teorija, već poslovni imperativ. Kroz rešenja koja smo prikazali na PrismaSeT Summitu, demonstrirali smo kako se postojeća infrastruktura transformiše u digitalno napredne sisteme spremne za budućnost. Kao tehnološki partner, tu smo da podržimo kompanije u kreiranju skalabilne i bezbedne energetske arhitekture koja čuva resurse i optimizuje poslovanje.”

Učesnici su posetili i razvojni centar Schneider Electric InGrid u Novom Sadu, nosioca LEED Platinum sertifikata, koji funkcioniše kao model digitalizovane i energetski efikasne infrastrukture. InGrid je projektovan za minimalan ugljenični otisak i visoku optimizaciju energije, i služi kao centar razvoja softverskih rešenja, među kojima je ADMS platforma za upravljanje distributivnim mrežama.

Samit je bio platforma za razmenu iskustava međunarodnih partnera. Peter Hall, generalni direktor Hallson Limited, istakao je: „Ovo partnerstvo nam omogućava da klijentima pristupimo sa posebnim kredibilitetom i autoritetom, jer nas na tržištu prepoznaju kao deo jedinstvenog i stručnog tima. U eri u kojoj se energetski pejzaž ubrzano transformiše, a regulative postaju sve zahtevnije, poverenje koje smo izgradili kroz ovaj dugogodišnji odnos je ključno. Boravak u Beogradu na PrismaSeT samitu je fantastična prilika da se uskladimo oko novih rešenja koja direktno odgovaraju na izazove poput nedostatka stručnog kadra i pritiska na produktivnost. Naš cilj ostaje isti, da kupcima nastavimo da isporučujemo održivu infrastrukturu svetske klase.”

Organizacija PrismaSeT Technical Summita potvrdila je Srbiju kao važnu tačku u razmeni znanja i razvoju novih tehnologija u oblasti energetske efikasnosti i digitalizacije građevinskog sektora.

Obavezna javna ponuda za preuzimanje nakon sticanja više od 25% akcija, javna rasprava traje do 4. maja

Ministarstvo finansija Republike Srbije pokrenulo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o preuzimanju akcionarskih društava, koji uvodi značajne promene na domaćem tržištu kapitala. Prema predloženim pravilima, svako lice koje stekne više od 25% akcija sa pravom glasa u jednoj kompaniji moraće da objavi javnu ponudu za preuzimanje, čime se omogućava svim akcionarima iste klase da ostvare jednaka prava u procesu promene kontrole.

Novi zakon detaljno definiše postupak preuzimanja kompanija čijim se akcijama trguje na berzi ili na multilateralnim trgovačkim platformama. Dodatno, svaki novi porast vlasništva za više od 10% može ponovo aktivirati obavezu objavljivanja ponude, čime se štite prava manjinskih akcionara i sprečavaju zloupotrebe.

Jedna od ključnih mera je obavezno prethodno obezbeđivanje novčanih sredstava za kupovinu akcija – bilo depozitom u banci, kreditom ili bankarskom garancijom – kako bi se sprečile ponude bez finansijskog pokrića i time održala sigurnost tržišta.

Zakon zabranjuje veštačke promene cena akcija, a svi učesnici u procesu, od ponuđača do uprave društva, dužni su da postupaju transparentno i u interesu kompanije. Uprava ciljnog društva ima obavezu da javno iznese mišljenje o ponudi, uključujući njen uticaj na zaposlene i poslovanje.

Javna rasprava o Nacrtu zakona traje do 4. maja, a cilj je jačanje transparentnosti i bolja zaštita svih akcionara.