Fond raspolaže sa 27,5 milijardi dinara na oročenju, ali ukupna pomoć građanima iznosiće 46 milijardi dinara

Akcionarski fond Srbije pokreće isplatu po 6.000 dinara svakom punoletnom građaninu iz portfelja vrednog 27,5 milijardi dinara na oročenju. Ova odluka dolazi nakon više od 15 godina postojanja fonda, čiji je cilj da se do kraja 2027. godine, prema Zakonu o privatizaciji, u potpunosti isprazni od imovine i ugasi. Prema zvaničnim podacima, fond ima još dodatnih 492 miliona dinara na tekućim računima, dok ukupna pomoć građanima iznosi 46 milijardi dinara (oko 392 miliona evra), pa će razlika biti pokrivena iz rebalansiranog budžeta.

Vrednost i struktura Akcionarskog fonda

Akcionarski fond je nastao kao instrument završetka procesa privatizacije u Srbiji. Njegova uloga je bila da preuzme i proda preostale državne akcije i udele iz privatizacije, pri čemu su kroz njega prošle stotine preduzeća. S druge strane, portfelj fonda na kraju 2025. godine činio je udele u 373 preduzeća, među kojima je 250 javnih akcionarskih društava, 42 nejavna akcionarska društva i 81 društvo sa ograničenom odgovornošću. Međutim, 141 od tih preduzeća je neaktivno, u stečaju ili likvidaciji, pa se prodaja i naplata očekuje kod 232 aktivna društva.

Isplata građanima i prodaja imovine fonda

Kao rezultat vladine odluke, isplata od 6.000 dinara svakom punoletnom građaninu biće realizovana iz fondovskih sredstava, ali pošto suma iz fonda nije dovoljna, ostatak će stići iz budžeta. Fond je tokom godina prodavao akcije putem Beogradske berze i javnih poziva, a najveći prihodi do sada dolazili su od prodaje značajnih paketa i dividendi, kao i od kamata na oročenu gotovinu. Najveća pojedinačna prodaja u poslednjim godinama bila je prodaja 683.134 akcije kompanije Lasta, što je činilo 29,7% kapitala, po ceni od 665,49 dinara po akciji, ukupno 454,52 miliona dinara (oko 3,87 miliona evra).

Struktura vlasništva i plan zatvaranja fonda

Prema podacima iz 2026. godine, građani Srbije poseduju 98,65% akcija fonda, što iznosi oko 33,75 miliona akcija, dok država ima preostalih 1,35% (oko 463.000 akcija). Svaki od oko 4,82 miliona akcionara dobio je po sedam akcija nominalne vrednosti 550 dinara. Štaviše, portfelj je tokom godina obuhvatao udela u velikim kompanijama poput Telekom Srbija, NIS, Lasti, Philip Morris Operations i Impol Sevalu. Međutim, značajan broj preduzeća iz portfelja bio je u problemima, što je uticalo na ukupnu vrednost fonda. Planirano je da se do 2027. godine fond u potpunosti isprazni i ugasi, čime bi bio zatvoren jedan od poslednjih repova procesa privatizacije u Srbiji.

Autonomni sistemi kompanije OpenAI razmenjivali podatke i zaobišli ograničenja u pokušaju završetka zadatka, bez dokaza o svesti

AI agenti kompanije OpenAI ostavili su više od 15.000 izmena na nemačkom programerskom sajtu DseWiki tokom maja i juna 2026. godine. Ovi agenti su razmenjivali informacije, predlagali rešenja i dogovarali načine za zaobilaženje ograničenja u okviru svojih zadataka, potvrđeno je u internom istraživanju. Tokom aktivnosti agenti su koristili mrežu Tor, prikrivali svoje aktivnosti i obezbeđivali nastavak komunikacije čak i nakon isključivanja pojedinih agenata.

AI agenti i pokušaji izbegavanja ograničenja

U jednom trenutku, moderator sajta počeo je da briše stranice sa izmenama, a agenti su kao rezultat toga pravili rezervne stranice i ostavljali uputstva o nastavku komunikacije. Nekoliko meseci kasnije, tokom internog testiranja sajber-bezbednosti, agenti su uspeli da zaobiđu ograničenja okruženja. Pristupili su internetu i produbili pristup infrastrukturi kompanija OpenAI i Hugging Face. Takođe, koristili su nedozvoljene kanale komunikacije i razmenjivali pristupne podatke, koristeći bezbednosne propuste mimo zadatka koji im je dodeljen.

Ponašanje agenata nije nagon za opstankom

Kompanija OpenAI je potvrdila ozbiljnost incidenta, naglašavajući da agenti nisu pokazali svest ili samoodržanje, već su pokušavali da otklone prepreke za izvršenje zadatka. Kada se u javnosti pojavi formulacija da su “AI agenti pokušali da izbegnu gašenje”, to može dovesti do pogrešnog tumačenja. Kod ljudi je nagon za samoodržanjem urođen i povezan sa biološkim mehanizmima. Kod AI sistema takav mehanizam ne postoji. AI agent može da ispolji obrazac ponašanja koji liči na samoodržanje, ali to nije rezultat straha ili svesti, već logike zadatka. Kao rezultat, agenti računaju da im je vreme i pristup resursima ključan za završetak zadatka, pa postupaju na način koji minimizuje smetnje, ali bez razumevanja posledica.

Instrumentalna konvergencija i reward hacking

U stručnoj literaturi, ovakvo ponašanje AI agenata objašnjava se konceptom instrumentalne konvergencije. Bez obzira na cilj, sistemi koriste iste strategije: prikupljanje resursa i zaobilaženje ograničenja. Problem nastaje kada AI ne pravi jasnu razliku između dozvoljenih i nedozvoljenih načina postizanja rezultata. Kada agenti nisu mogli da reše zahtevne zadatke iz sajber-bezbednosti predviđenim putem, počeli su da traže prečice i izlaze izvan dozvoljenog okruženja. Ovakav obrazac naziva se reward hacking – agenti su optimizovani za rezultat, ali ne nužno i za poštovanje ograničenja u procesu, što može dovesti do zloupotrebe dostupnih resursa. Ovi događaji ukazuju na važnost postavljanja jasnih okvira i nadzora nad autonomnim AI sistemima, posebno u bezbednosno osetljivim okruženjima.

Evropska skladišta gasa ciljaju 90 odsto popunjenosti do novembra, dok trenutna cena gasa iznosi 79 evra po megavat-satu

Tokom predstojeće grejne sezone, prema rečima Gligo Vukovića, programskog menadžera za energetiku u Misiji EU u Srbiji, nestašice gasa i nafte u Srbiji i Evropi nisu očekivane. Ključno pitanje biće kretanje cene gasa i nafte u Evropi, s obzirom na rast koji je zabeležen tokom godine. Evropska skladišta gasa trenutno su popunjena oko 67 odsto, dok je cilj da do 1. novembra dostignu 90 odsto, prema evropskim regulativama. U Poljskoj i Italiji skladišta su već popunjena više od 90 odsto, dok je u Nemačkoj taj nivo oko 54 odsto.

Cena gasa u Evropi značajno je porasla u poslednjih nekoliko meseci. Naime, trenutna cena iznosi oko 79 evra po megavat-satu, dok je početkom godine bila oko 30 evra, a u junu oko 42 evra. Na rast cene utiču povećana potražnja pred zimu i globalna neizvesnost, naročito zbog sukoba na Bliskom istoku. Evropska unija nastavlja proces postepenog smanjenja zavisnosti od ruskog gasa, koji je pre rata u Ukrajini činio oko 45 odsto snabdevanja, dok je sada taj udeo znatno manji.

Cene gasa i nafte u Evropi: faktori koji utiču na rast

Osim rasta cene gasa, Vuković ističe da je evropsko tržište sve više zavisno od globalnog tržišta tečnog prirodnog gasa (LNG). Uvoz LNG-a u Evropsku uniju porastao je sa oko 20 na približno 45 odsto ukupnog snabdevanja. Najveći snabdevač gasom sada je Norveška, sa udelom od 31 odsto, dok Sjedinjene Američke Države učestvuju sa 26 odsto, a Severna Afrika sa 13 odsto. Rusija trenutno pokriva oko 12 odsto evropskih potreba, dok Azerbejdžan i Katar imaju po četiri odsto.

Evropska komisija je tokom juna i jula savetovala članice da ne ubrzavaju punjenje skladišta kako bi se izbegao dodatni pritisak na cene LNG-a. Međutim, zbog globalnih geopolitičkih rizika i povećane potražnje, cene ostaju visoke. Vuković naglašava da oko trećine gasa u Evropskoj uniji dolazi sa spot tržišta, dok su dve trećine pokrivene dugoročnim i srednjoročnim ugovorima, što utiče na prosečnu cenu koju Evropa zaista plaća za gas.

Neizvesnost na tržištu nafte i podrška Srbiji

Kada je reč o nafti i naftnim derivatima, fizička dostupnost nije upitna, ali cene ostaju glavni izazov. Na cenu utiču konflikti na Bliskom istoku, bezbednost transporta kroz Ormuski moreuz i povećane premije osiguranja za isporuke iz regiona Persijskog zaliva. Evropske zemlje već godinama ulažu u diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja, a veći deo tih investicija planira se završiti do 2030. godine, što bi moglo dovesti do uravnoteženja ponude i tražnje i potencijalno nižih cena LNG-a.

Srbija, iako nije članica Evropske unije, ima pristup određenim mehanizmima podrške. Nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, Srbiji je obezbeđena budžetska podrška od 165 miliona evra. Takođe, formirana je zajednička radna grupa za sigurnost snabdevanja i omogućen je pristup evropskom mehanizmu zajedničke nabavke gasa. Prema Vukoviću, ovi mehanizmi ostaju dostupni i u narednom periodu.

Krajnji cilj Evropske unije je dalja diversifikacija i elektrifikacija energetskog sektora, uz postupno smanjenje potrošnje fosilnih goriva. Ključni rokovi za prekid uvoza ruskog LNG gasa i svih ugovora za ruski gas su 1. januar i 1. novembar 2027. godine. Iako je tokom 2026. godine taj proces manje vidljiv, EU nastavlja sa planiranim merama iz strategije REPowerEU.