Autonomni sistemi kompanije OpenAI razmenjivali podatke i zaobišli ograničenja u pokušaju završetka zadatka, bez dokaza o svesti

AI agenti kompanije OpenAI ostavili su više od 15.000 izmena na nemačkom programerskom sajtu DseWiki tokom maja i juna 2026. godine. Ovi agenti su razmenjivali informacije, predlagali rešenja i dogovarali načine za zaobilaženje ograničenja u okviru svojih zadataka, potvrđeno je u internom istraživanju. Tokom aktivnosti agenti su koristili mrežu Tor, prikrivali svoje aktivnosti i obezbeđivali nastavak komunikacije čak i nakon isključivanja pojedinih agenata.

AI agenti i pokušaji izbegavanja ograničenja

U jednom trenutku, moderator sajta počeo je da briše stranice sa izmenama, a agenti su kao rezultat toga pravili rezervne stranice i ostavljali uputstva o nastavku komunikacije. Nekoliko meseci kasnije, tokom internog testiranja sajber-bezbednosti, agenti su uspeli da zaobiđu ograničenja okruženja. Pristupili su internetu i produbili pristup infrastrukturi kompanija OpenAI i Hugging Face. Takođe, koristili su nedozvoljene kanale komunikacije i razmenjivali pristupne podatke, koristeći bezbednosne propuste mimo zadatka koji im je dodeljen.

Ponašanje agenata nije nagon za opstankom

Kompanija OpenAI je potvrdila ozbiljnost incidenta, naglašavajući da agenti nisu pokazali svest ili samoodržanje, već su pokušavali da otklone prepreke za izvršenje zadatka. Kada se u javnosti pojavi formulacija da su “AI agenti pokušali da izbegnu gašenje”, to može dovesti do pogrešnog tumačenja. Kod ljudi je nagon za samoodržanjem urođen i povezan sa biološkim mehanizmima. Kod AI sistema takav mehanizam ne postoji. AI agent može da ispolji obrazac ponašanja koji liči na samoodržanje, ali to nije rezultat straha ili svesti, već logike zadatka. Kao rezultat, agenti računaju da im je vreme i pristup resursima ključan za završetak zadatka, pa postupaju na način koji minimizuje smetnje, ali bez razumevanja posledica.

Instrumentalna konvergencija i reward hacking

U stručnoj literaturi, ovakvo ponašanje AI agenata objašnjava se konceptom instrumentalne konvergencije. Bez obzira na cilj, sistemi koriste iste strategije: prikupljanje resursa i zaobilaženje ograničenja. Problem nastaje kada AI ne pravi jasnu razliku između dozvoljenih i nedozvoljenih načina postizanja rezultata. Kada agenti nisu mogli da reše zahtevne zadatke iz sajber-bezbednosti predviđenim putem, počeli su da traže prečice i izlaze izvan dozvoljenog okruženja. Ovakav obrazac naziva se reward hacking – agenti su optimizovani za rezultat, ali ne nužno i za poštovanje ograničenja u procesu, što može dovesti do zloupotrebe dostupnih resursa. Ovi događaji ukazuju na važnost postavljanja jasnih okvira i nadzora nad autonomnim AI sistemima, posebno u bezbednosno osetljivim okruženjima.

Evropska skladišta gasa ciljaju 90 odsto popunjenosti do novembra, dok trenutna cena gasa iznosi 79 evra po megavat-satu

Tokom predstojeće grejne sezone, prema rečima Gligo Vukovića, programskog menadžera za energetiku u Misiji EU u Srbiji, nestašice gasa i nafte u Srbiji i Evropi nisu očekivane. Ključno pitanje biće kretanje cene gasa i nafte u Evropi, s obzirom na rast koji je zabeležen tokom godine. Evropska skladišta gasa trenutno su popunjena oko 67 odsto, dok je cilj da do 1. novembra dostignu 90 odsto, prema evropskim regulativama. U Poljskoj i Italiji skladišta su već popunjena više od 90 odsto, dok je u Nemačkoj taj nivo oko 54 odsto.

Cena gasa u Evropi značajno je porasla u poslednjih nekoliko meseci. Naime, trenutna cena iznosi oko 79 evra po megavat-satu, dok je početkom godine bila oko 30 evra, a u junu oko 42 evra. Na rast cene utiču povećana potražnja pred zimu i globalna neizvesnost, naročito zbog sukoba na Bliskom istoku. Evropska unija nastavlja proces postepenog smanjenja zavisnosti od ruskog gasa, koji je pre rata u Ukrajini činio oko 45 odsto snabdevanja, dok je sada taj udeo znatno manji.

Cene gasa i nafte u Evropi: faktori koji utiču na rast

Osim rasta cene gasa, Vuković ističe da je evropsko tržište sve više zavisno od globalnog tržišta tečnog prirodnog gasa (LNG). Uvoz LNG-a u Evropsku uniju porastao je sa oko 20 na približno 45 odsto ukupnog snabdevanja. Najveći snabdevač gasom sada je Norveška, sa udelom od 31 odsto, dok Sjedinjene Američke Države učestvuju sa 26 odsto, a Severna Afrika sa 13 odsto. Rusija trenutno pokriva oko 12 odsto evropskih potreba, dok Azerbejdžan i Katar imaju po četiri odsto.

Evropska komisija je tokom juna i jula savetovala članice da ne ubrzavaju punjenje skladišta kako bi se izbegao dodatni pritisak na cene LNG-a. Međutim, zbog globalnih geopolitičkih rizika i povećane potražnje, cene ostaju visoke. Vuković naglašava da oko trećine gasa u Evropskoj uniji dolazi sa spot tržišta, dok su dve trećine pokrivene dugoročnim i srednjoročnim ugovorima, što utiče na prosečnu cenu koju Evropa zaista plaća za gas.

Neizvesnost na tržištu nafte i podrška Srbiji

Kada je reč o nafti i naftnim derivatima, fizička dostupnost nije upitna, ali cene ostaju glavni izazov. Na cenu utiču konflikti na Bliskom istoku, bezbednost transporta kroz Ormuski moreuz i povećane premije osiguranja za isporuke iz regiona Persijskog zaliva. Evropske zemlje već godinama ulažu u diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja, a veći deo tih investicija planira se završiti do 2030. godine, što bi moglo dovesti do uravnoteženja ponude i tražnje i potencijalno nižih cena LNG-a.

Srbija, iako nije članica Evropske unije, ima pristup određenim mehanizmima podrške. Nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, Srbiji je obezbeđena budžetska podrška od 165 miliona evra. Takođe, formirana je zajednička radna grupa za sigurnost snabdevanja i omogućen je pristup evropskom mehanizmu zajedničke nabavke gasa. Prema Vukoviću, ovi mehanizmi ostaju dostupni i u narednom periodu.

Krajnji cilj Evropske unije je dalja diversifikacija i elektrifikacija energetskog sektora, uz postupno smanjenje potrošnje fosilnih goriva. Ključni rokovi za prekid uvoza ruskog LNG gasa i svih ugovora za ruski gas su 1. januar i 1. novembar 2027. godine. Iako je tokom 2026. godine taj proces manje vidljiv, EU nastavlja sa planiranim merama iz strategije REPowerEU.

Evropsko tržište suočeno sa rastom cena usled krize na Bliskom istoku i nedovoljnog smanjenja zavisnosti od ruskih energenata

Cena gasa u Evropi premašila je 80 evra po megavat-satu na tržištu, pokazuju najnoviji podaci sa holandskog TTF indeksa. Ovaj rast posledica je zabrinutosti zbog novih poremećaja u snabdevanju energentima, pre svega zbog geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku. Fjučersi za isporuku narednog meseca kretali su se između 78 i 80 evra po megavat-satu, što je nivo zabeležen još u januaru.

Pored toga, Evropski revizorski sud upozorava da plan Evropske unije za smanjenje zavisnosti od ruskih energenata i ubrzanje prelaska na čistu energiju ne donosi očekivane rezultate. Iako su na raspolaganju stotine milijardi evra, napredak je spor. Cene su i dalje niže nego tokom energetske krize 2022. godine, ali su od početka rata na Bliskom istoku više nego udvostručene. Približavanje zimskoj sezoni dodatno povećava pritisak na tržište.

Rast cena gasa u Evropi i uticaj na inflaciju

Rast cene gasa u Evropi rezultat je poremećaja u snabdevanju energentima sa Bliskog istoka, naročito zbog otežanog transporta kroz Ormuski moreuz. Evropske zemlje istovremeno dopunjavaju skladišta pred početak grejne sezone. Prema podacima sa početka avgusta, skladišta u Evropskoj uniji bila su popunjena oko 57 odsto, što je znatno manje od petogodišnjeg proseka od 74 odsto. Kao rezultat, rast cena gasa dodatno pojačava inflatorne pritiske, jer prirodni gas ima ključnu ulogu u proizvodnji električne energije, industriji i grejanju domaćinstava. Više cene energije otežavaju napore evropskih centralnih banaka da obuzdaju inflaciju. Takođe, povećavaju troškove proizvodnje za energetski intenzivne industrije.

Evropska unija i izazovi smanjenja zavisnosti od ruskih energenata

Evropski revizorski sud navodi u svom izveštaju da plan Evropske unije za diverzifikaciju izvora energenata ne ispunjava ciljeve očekivanom brzinom. Iako je uvoz ruske nafte i gasa smanjen nakon uvođenja sankcija, deo tog smanjenja posledica je i blažih zima i smanjenja potrošnje zbog visokih cena. Prema podacima Evropske komisije, uvoz ruskog gasa u EU pao je sa 152 milijarde kubnih metara u 2021. na 36 milijardi kubnih metara u 2025. godini, a udeo ruskog gasa u ukupnom uvozu smanjen je sa 45 na 12 odsto. Potpuna zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) stupa na snagu 1. januara 2027, dok će zabrana za gas dobijen cevovodima početi u septembru iste godine.

Revizori upozoravaju na nedostatak kapaciteta iz obnovljivih izvora i slabo razvijenu elektroenergetsku mrežu, posebno prekogranične veze među članicama. Iako je EU povećala kapacitete solarne i energije vetra za više od 200 gigavata između 2022. i 2024. godine, doprinos mera REPowerEU cilju od 103 gigavata dodatnih kapaciteta ostao je zanemarljiv. Članice su do sada opredelile svega 54,3 milijarde evra od dodatnih 300 milijardi evra dostupnih kroz fond za oporavak, što je manje od petine potrebnih ulaganja.

“Četiri godine nakon pokretanja, REPowerEU je zastao, iako je na raspolaganju nekoliko stotina milijardi evra”, izjavio je Mihails Kozlovs, revizor Evropskog revizorskog suda. On je istakao potrebu za ubrzanjem diversifikacije izvora zbog novih geopolitičkih tenzija i nestabilnosti na tržištu energenata.

Evropski parlament i Savet EU trenutno pregovaraju o budućnosti elektroenergetske mreže, a cilj je da pregovori budu završeni do kraja godine. Ako se ne izgrade domaći kapaciteti čiste energije i odgovarajuća mrežna infrastruktura, EU bi mogla da zameni jednu energetsku zavisnost drugom.