U britanskoj medicinskoj literaturi iz 1870-ih beleži se preporuka da zaposleni provedu najmanje tri uzastopne zime na Mediteranu radi lečenja posledica sagorevanja na poslu
Sagorevanje na poslu nije isključivo savremeni fenomen – još u 19. veku britanski lekari su ovaj problem prepoznavali i predlagali posebne mere za njegovu prevenciju i lečenje. Prema medicinskim izvorima iz tog perioda, glavni preporučeni način oporavka od posledica prekomernog rada bilo je višemesečno lečenje u evropskim lečilištima, a poseban naglasak stavljen je na tri uzastopne zime provedene na Mediteranu.
Viktorijanski lekar Č. H. F. Raut objavio je 1873. godine knjigu „O prekomernom radu i prevremenom mentalnom propadanju: njegovo lečenje“, koja je do 1888. doživela četiri izdanja. Ovo ukazuje na veliko interesovanje za pitanje uticaja prekovremenog rada na zdravlje zaposlenih još u tom periodu. U isto vreme, američki neurolog Džordž Bird identifikovao je neurasteniju, poremećaj povezan sa iscrpljenošću nervnog sistema, što je pokazatelj da je problem bio prepoznat i van Evrope.
Iako su fizički radnici u Britaniji u 19. veku radili između 12 i 16 sati dnevno, lekarska pomoć i preporuke za oporavak uglavnom su bile usmerene ka zaposlenima u intelektualnim zanimanjima i srednjoj klasi. Postojao je stav da su posledice preopterećenja posebno izražene kod tzv. belih okovratnika, što je dovodilo do specifičnih medicinskih preporuka za ovu populaciju.
Jedan od prvih koji je popularisao odmor u Mentonu na francuskoj rivijeri bio je škotski izdavač Vilijam Čembers, koji je 1870. detaljno opisao sopstveni oporavak nakon zdravstvenog sloma izazvanog preopterećenošću. Njegova iskustva, kao i uticaj lekara Džejmsa Henrija Beneta, doprineli su rastu popularnosti mediteranskih lečilišta. Benet je preporučivao najmanje tri uzastopne zime u takvim mestima, smatrajući da je čist vazduh, sunce i priroda ključ za oporavak, dok su lekovi bili u drugom planu.
Benet je u svojoj knjizi „Zima i proleće na obalama Mediterana“ istakao prednosti boravka u Mentonu, što je dovelo do toga da taj francuski grad postane omiljena destinacija za obolele od tuberkuloze i druge pacijente, naročito iz britanske i ruske aristokratije. Do kraja 19. veka, turizam je postao jedna od glavnih privrednih grana Mentona, a grad je posetila i kraljica Viktorija sa sinom Leopoldom.
Poruka viktorijanskih lekara bila je jasna: za prevenciju sagorevanja i oporavak od posledica prekomernog rada, odmor i boravak u prirodi su neophodni, a preporučene su čak i višesezonske pauze od profesionalnih obaveza.
