Puštanje u rad najdužeg železničkog tunela na svetu ubrzaće teretni saobraćaj kroz Alpe, a nova pruga otvara prilike i za Srbiju
Brenerski tunel, infrastrukturni projekat vredan oko 8,5 milijardi evra (ukupno 10,5 milijardi sa pratećim radovima), spojio je 28. jula 2026. godine Austriju i Italiju. Ovo je najduži železnički tunel na svetu, sa osnovnom deonicom od 55 kilometara, a uključujući insbrušku obilaznicu ukupna dužina je 64 kilometra. Kada bude završen 2032. godine, tunel će omogućiti da se teretni saobraćaj preko Alpa preseli sa kamiona na šine, što je strateški cilj Evropske unije. Ovaj tunel menja pravila igre za tranzit robe između severne i južne Evrope, a otvara i pitanje kako će Srbija iskoristiti ove nove transportne veze.
Projekat je započet početkom 2000-ih godina, a radovi na pilot-tunelu krenuli su 2007. godine. Iako je bilo više odlaganja, poslednji proboj stena na dubini od oko 1.400 metara zabeležen je krajem jula 2026. godine. Do sada je iskopano približno 95 odsto tunelskog sistema, prema podacima kompanije BBT SE koja upravlja projektom. Dve glavne cevi prečnika 8,1 metar razmaknute su između 40 i 70 metara, a ispod njih se nalazi istražni tunel za geološka ispitivanja i održavanje. Kada bude pušten u saobraćaj, vreme putovanja između Insbruka i Forceze smanjiće se sa oko 80 na samo 25 minuta. Na taj način nestaje jedno od najvećih uskih grla evropske železničke mreže.
Uticaj na region i Srbiju
Brenerski tunel je deo Skandinavsko-mediteranskog koridora Transevropske transportne mreže (TEN-T), koji povezuje severne i južne luke Evrope. Pre svega, cilj je da se smanji teretni drumskog transporta i poveća železnički, što doprinosi smanjenju zagađenja i logističkih troškova. Takođe, tunel rasterećuje putnu infrastrukturu i poboljšava bezbednost. Revizijom TEN-T mreže uveden je novi koridor „Zapadni Balkan – istočni Mediteran“, koji spaja centralnu Evropu sa regionom, pa je značaj projekta direktno vezan i za Srbiju. Osim toga, od početka 2026. godine proširuje se i teretni železnički koridor Alpe – Zapadni Balkan (RFC 10), u kojem učestvuju Austrija, Slovenija, Hrvatska, Srbija i Bugarska. To omogućava bolje povezivanje balkanskog regiona sa zapadnoevropskim tržištima.
Strateški značaj za evropsku privredu
Projekat Brenerskog tunela finansiran je delom iz budžeta Evropske unije, uz učešće austrijskih i italijanskih kompanija. Kroz rad na ovom tunelu, Evropska unija testira svoju sposobnost da realizuje velike prekogranične investicije u okviru planiranih rokova i budžeta. Kao rezultat, otvara se mogućnost za nova ulaganja u Zapadni Balkan, posebno kroz TEN-T mrežu. Za Srbiju, koja se nalazi na Koridoru X, ubrzanje železničkog saobraćaja znači jeftiniji i pouzdaniji pristup evropskim tržištima, što može pozitivno uticati na izvoz i privredni rast.
Buduće prilike i izazovi
Završetak Brenerskog tunela planiran je za 2032. godinu. Do tada, region Zapadnog Balkana ima priliku da modernizuje svoju železničku infrastrukturu i poveća konkurentnost na tržištu transporta. Ipak, tempom izgradnje i administrativnim izazovima u EU, ovaj projekat pokazuje koliko je zahtevno realizovati velike infrastrukturne poduhvate. S druge strane, benefiti za privredu, ekologiju i regionalnu integraciju biće višestruki. Na taj način, Srbija i zemlje Balkana dobijaju šansu da se još snažnije uključe u evropske tokove robe i kapitala.
