Connect with us

Domaće

Bosch u Srbiji ostvario neto prodaju od 445 miliona evra u 2025. godini

Kompanija povećala konsolidovanu prodaju trećim licima na 108 miliona evra i zapošljava 3.650 ljudi

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pexels / Hyundai motor group

Kompanija povećala konsolidovanu prodaju trećim licima na 108 miliona evra i zapošljava 3.650 ljudi

Kompanija Bosch u Srbiji obeležava 20 godina poslovanja, završivši 2025. godinu sa ukupnom neto prodajom od 445 miliona evra, uključujući prodaju nekonsolidovanim kompanijama i interne isporuke povezanim društvima. Konsolidovana prodaja trećim licima porasla je za skoro trećinu u odnosu na prethodnu godinu i iznosila je 108 miliona evra. Na dan 31. decembar 2025. godine, Bosch je u Srbiji zapošljavao oko 3.650 saradnika.

Bosch fabrika u Pećincima, koja obuhvata oko 100.000 m² proizvodnog i skladišnog prostora, postala je vodeći pogon za proizvodnju sistema brisača u Evropi u okviru divizije Mobility Aftermarket. Ova fabrika, otvorena 2013. godine, proizvodi i razvija ključne komponente za automobile, među kojima su sistemi brisača, motori i metlice. Zahvaljujući ovom pogonu, Bosch je među 10 najvećih izvoznika iz Srbije. Tokom 2025. godine, fabrika je zvanično proglašena za vodeću u proizvodnji sistema brisača u diviziji Mobility Aftermarket, što odražava visok nivo stručnosti tima u Srbiji.

U segmentu zapošljavanja, Bosch je potvrđen kao treći najpoželjniji poslodavac u Srbiji i prvi put je uvršten na listu najpoželjnijih IT poslodavaca u 2025. godini, zauzevši 3. mesto prema istraživanju portala HelloWorld.rs. Bosch u Srbiji zapošljava više od 500 IT stručnjaka, a beogradska lokacija postala je druga najveća za digitalizaciju u oblasti električnih ručnih alata i jedna od četiri ključne evropske IT lokacije u okviru Bosch Digital divizije. Inženjerski centar, osnovan 2023. godine, dodatno jača ovu poziciju.

Bosch u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji bavi se distribucijom opreme i rezervnih delova za automobilsku industriju, kao i robe široke potrošnje, uključujući električne alate, kućne aparate i opremu za grejanje i hlađenje. Divizija Mobility Aftermarket ostvarila je stabilan rast sa posebnim fokusom na kočione sisteme i kaiševe, gde je događaj „Preciznost kao umetnost“ doneo kompaniji DISRUPT nagradu za inovativnost u komunikacijama i marketingu.

Kada je reč o kućnim aparatima, koje zastupa BSH Kućni aparati d.o.o, 2025. godinu je obeležio snažan rast prihoda na srpskom tržištu, kao i jačanje pozicije BSH brendova kroz širok asortiman inovativnih rešenja za domaćinstvo. Posebno u segmentu velikih kućnih aparata, Bosch je tokom cele godine bio prvi izbor potrošača, sa najvećim rastom u segmentu frižidera velikog kapaciteta i modela sa više vrata.

Generalna direktorka Jovanka Jovanović izjavila je: „Naše dve decenije poslovanja u Srbiji, zajedno sa ekonomskim značajem kompanije i njenom snažnom pozicijom među najpoželjnijim poslodavcima, dodatno potvrđuju posvećenost lokalnom tržištu. Godinu 2025. obeležili su različiti globalni i lokalni izazovi, ali uprkos svim okolnostima Bosch u Srbiji nastavlja da beleži snažne rezultate i pokazuje odlučnost da održi uspešno poslovanje u sve tri oblasti svog delovanja u zemlji – proizvodnji, prodaji i uslugama.“

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Proizvođači pšenice traže cenu od 27 dinara po kilogramu, otkupna ostaje na 19 dinara

Niska otkupna cena novog roda, troškovi proizvodnje 148.639 dinara po hektaru, prinos iznad sedam tona neophodan za zaradu

Published

22 hours ago

on

June 27, 2026

By

Niska otkupna cena novog roda, troškovi proizvodnje 148.639 dinara po hektaru, prinos iznad sedam tona neophodan za zaradu

Žetva pšenice u Srbiji je počela uz prve izveštaje o zrnu visokog kvaliteta i prinosima iznad proseka, ali otkupna cena ostaje između 19 i 20 dinara po kilogramu. Prema kalkulacijama Zadružnog saveza Vojvodine, proizvođačka cena iznosi 27 dinara po kilogramu, dok su ukupni troškovi proizvodnje po hektaru 148.639 dinara. Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, navodi da bi poljoprivrednik na osnovu akontne cene od 19 dinara mogao da zaradi samo ako iz jednog hektara ostvari prinos od najmanje osam tona pšenice.

“Kada se saberu svi troškovi, uključujući mašinske operacije i repromaterijal, cena proizvodnje na procenjenom prinosu od pet i po tona po hektaru iznosi 27 dinara po kilogramu”, izjavila je Nestorov. Dodala je da je za pokriće troškova pri akontnoj ceni od 19 dinara po kilogramu neophodan znatno viši prinos.

Zadružni savez Vojvodine poslao je predlog Ministarstvu poljoprivrede da se poljoprivrednicima obezbede kratkoročni beskamatni krediti na najmanje tri meseca, kako bi prevazišli jaz između niske tržišne cene i potrebe za likvidnošću. “Poljoprivrednici su finansijski iscrpljeni i čekaju rod da bi došli do prvih prihoda, a ne isplati im se da prodaju pšenicu po ovim cenama”, istakla je Nestorov.

Kao dodatni problem navodi se i nedostatak zvaničnih podataka o zalihama neprodate pšenice iz prošlogodišnjeg roda, što otežava planiranje i donošenje ekonomskih mera. Otkupna cena pšenice ne beleži rast već nekoliko godina, dok su troškovi repromaterijala porasli i duplo, što se pripisuje poremećenim geopolitičkim odnosima i nefunkcionalnosti evropskog tržišta ratarskih i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Nestorov ocenjuje da poljoprivrednici prodaju proizvode ispod cene koštanja, a pojedini otkupljivači u Vojvodini počeli su da razvrstavaju pšenicu i plaćaju prema kvalitetu. Najveći inostrani kupac srpske pšenice je Italija, koja insistira na visokom kvalitetu hlebnog zrna.

Pročitaj još

Domaće

Francuska zabeležila 339 temperaturnih rekorda, 44 miliona ljudi pogođeno ekstremnom vrućinom

U 58 departmana uveden crveni stepen upozorenja, anksioznost i nasilje rastu za 1,5 odsto po stepenu

Published

22 hours ago

on

June 27, 2026

By

sunset, sun, sky, clouds, nature, orange, orange sky, sundown, setting sun, dusk, twilight, afterglow, skyscape

U 58 departmana uveden crveni stepen upozorenja, anksioznost i nasilje rastu za 1,5 odsto po stepenu

Francuska je tokom najtoplijeg dana od 1947. godine zabeležila 339 novih temperaturnih rekorda, dok je ekstremni toplotni talas zahvatio veliki deo zemlje, saopštili su stručnjaci. Najviša izmerena temperatura registrovana je u mestu Pizos u departmanu Land, gde je dostignuto 44,3 stepena Celzijusa. Zbog ekstremnih vrućina, 58 departmana je stavljeno pod najviši, crveni stepen upozorenja, što pogađa oko 44 miliona stanovnika Francuske.

Prema rečima francuskih stručnjaka, toplotni talasi utiču ne samo na fizičko zdravlje već i na mentalno stanje, pri čemu su tokom visokih temperatura zabeleženi porasti anksioznosti, poremećaja sna i nasilnog ponašanja. Psihijatar Marin Akuai objašnjava da toplota izaziva varijacije u neurotransmiterima kao što su serotonin i dopamin, što može dovesti do promena raspoloženja i ponašanja. Istovremeno, visoke temperature ometaju rad hipotalamusa, dela mozga zaduženog za regulaciju telesne temperature, a prirodni mehanizmi termoregulacije bivaju preopterećeni tokom ekstremnih vrućina.

Stručnjaci ističu da skoro trećina ubistava u Francuskoj (28 odsto) nastaje tokom letnjih meseci, sa vrhuncem u julu, dok istraživanja u SAD potvrđuju sezonski rast nasilnih incidenata tokom toplotnih talasa. Dodatno, uslovi ekstremne vrućine pogoduju porodičnom nasilju, posebno ugrožavajući žene i decu, dok izolacija može doprineti eskalaciji konflikata.

Istraživanja pokazuju da za svaki dodatni stepen porasta temperature učestalost samoubistava može porasti za oko 1,5 odsto, iako taj odnos nije uvek linearan. Tokom toplotnih talasa najteže su pogođene osobe u ranjivim životnim uslovima, a društvene nejednakosti dodatno se produbljuju.

Kako navode stručnjaci, temperatura koja ne opada tokom noći otežava spavanje, što uzrokuje povećanu razdražljivost, anksioznost i nervozu. Ovi podaci ukazuju na značajan uticaj klimatskih promena na javno zdravlje i potrebu za adekvatnim merama podrške stanovništvu.

Pročitaj još

Domaće

FIFA povećava prihode korišćenjem NFL modela, karte za Mundijal dostižu 1.000 dolara

Cene za utakmice Svetskog prvenstva 2026. u SAD, Kanadi i Meksiku višestruko premašuju evropske, prosečna karta za grupnu fazu 863,9 evra

Published

1 day ago

on

June 27, 2026

By

Cene za utakmice Svetskog prvenstva 2026. u SAD, Kanadi i Meksiku višestruko premašuju evropske, prosečna karta za grupnu fazu 863,9 evra

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. godine, koje zajednički organizuju Sjedinjene Američke Države, Kanada i Meksiko, uvodi dosad neviđen ekonomski model prihoda i troškova, pri čemu cene ulaznica dostižu do 1.000 dolara (863,9 evra) za atraktivne utakmice grupne faze, dok su cene za finale četvorocifrene. Ovaj pristup je zasnovan na američkom sportskom modelu, gde se prioritet daje maksimizaciji prihoda kroz dinamičko određivanje cena, umesto tradicionalnog podsticanja privredne aktivnosti u zemljama domaćinima.

Za razliku od prethodnih turnira, gde je naglasak bio na izgradnji nove infrastrukture i troškovima koje su snosili poreski obveznici, organizatori Mundijala 2026. odlučili su da iznajmljuju postojeće stadione američkog fudbala u 11 američkih gradova, dok samo četvrtina utakmica pripada Kanadi i Meksiku. Troškove ovog modela uglavnom snose sami navijači, što je dovelo do značajnijeg povećanja cena u odnosu na prethodna prvenstva.

FIFA je istakla da će prihodi od karata biti preraspodeljeni kako bi se podstakao razvoj fudbala u siromašnijim zemljama, ali američki model daje prednost segmentaciji tržišta i vrednovanju određenih tipova navijača kroz tzv. „K-grafik“, čime se maksimizuje prihod kroz različite nivoe potrošnje. Ovakva praksa je već prisutna u NFL-u, gde su stadioni preuređeni za luksuzne lože, a dinamičko određivanje cena omogućava dodatno povećanje prihoda u sezoni sa ograničenim brojem utakmica.

Za razliku od ranijih turnira, gde su zemlje-domaćini investirale u nove objekte koji su često ostajali neiskorišćeni nakon takmičenja, kao što su stadioni u Japanu, Južnoj Africi ili Brazilu, Mundijal 2026. sprovodi koncept „lake imovine“: umesto izgradnje, koristi se zakup već postojećih objekata, dok prihodi rastu zahvaljujući većem broju utakmica (proširenje turnira sa 32 na 48 timova), ogromnim stadionima i visokoj potražnji za ulaznicama.

Dinamičko određivanje cena, koje je uobičajeno za koncerte i američke sportske događaje, sada se prvi put primenjuje na ovako velikom globalnom sportskom takmičenju. Organizatori očekuju da će ovakav pristup generisati rekordne prihode za FIFA, dok navijači iz celog sveta suočavaju se sa znatno višim troškovima u poređenju sa ranijim šampionatima.

Pročitaj još

U Trendu