Rafinerija Pančevo pokriva 80 odsto tržišta, licenca za rad ističe 16. juna, prodaja ruskog udela zavisi od pregovora sa MOL-om

Naftna industrija Srbije (NIS) nalazi se pred ključnim izazovom jer pregovori o prodaji ruskog većinskog udela mađarskoj kompaniji MOL nisu doneli dogovor, a rok američke kancelarije OFAC za završetak transakcije ističe 22. maja. Prema izjavama predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, razgovori sa MOL-om „ne idu dobro“ i nije izvesno da će biti postignut dogovor do navedenog datuma, usled čega sudbina NIS-a i domaće energetske bezbednosti zavisi od daljih odluka OFAC-a.

Kupac i prodavac, mađarska državna kompanija MOL i ruska Gaspromnjeft, postigli su dogovor o prodaji, ali okončanje transakcije sada zavisi od pristanka države Srbije, koja je manjinski ali značajan vlasnik. Rafinerija Pančevo, koja pokriva 80 odsto domaćeg tržišta naftnih derivata, postala je centralna tačka pregovora: dok Mađarima nije potrebna zbog postojećih kapaciteta u Mađarskoj i Hrvatskoj (INA Rafinerija Rijeka), za Srbiju je strateška zbog energetske bezbednosti i zapošljavanja stručnog kadra.

Predsednik Vučić je istakao: „Nama ovo sa MOL-om ne ide dobro, ne ide sjajno. Uvek ćemo da ostavimo mogućnost da se to uradi kako treba, ali nisam preveliki optimista. I sad, šta će biti za dva dana, do 22. maja? Nadam se da će američki OFAC razumeti poziciju Srbije i da neće Srbija, ni kriva ni dužna, biti kažnjena. I ja ih molim da to razumeju.“

Ako do prodaje ne dođe, a privremena licenca OFAC-a za rad NIS-a istekne 16. juna, primenjuju se pune američke sankcije prema kompaniji, što znači da Rafinerija Pančevo ostaje bez dotoka nafte. U tom slučaju, Srbija bi, kao tokom perioda od 2. decembra 2025. do 18. januara 2026, bila prinuđena da koristi sopstvene rezerve nafte i uvozi gorivo iz regiona, uz rizik od nestašica nakon nekoliko nedelja ili meseci.

Ruskim prodavcima, prema navodima stručnjaka, nije bitna dalja sudbina Rafinerije nakon prodaje, dok je Mađarima višak zbog postojećih kapaciteta i planiranih akvizicija u regionu. Za Srbiju, međutim, Rafinerija Pančevo ostaje ključni faktor ekonomske stabilnosti i energetske nezavisnosti, sa značajnim ulogom u punjenju budžeta i zapošljavanju visokostručnog kadra.

Na Novosadskom sajmu istaknuto da bez reformi i rečnih luka tovno govedarstvo stagnira uprkos podsticajima

Na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije saopštilo je da je za podsticaje u agraru ove godine izdvojeno 124 milijarde dinara, što je četiri puta više nego 2012. godine. Prema podacima iz Ministarstva, do sada je isplaćeno 48 odsto planiranog budžeta, dok je za IPARD 3 program već isplaćeno 10 miliona evra, a do kraja godine planirano je ukupno 31 milion evra.

Uprkos ovim izdvajanjima, domaći odgajivači goveda upozorili su da tovno govedarstvo ne beleži napredak. Na sastanku Udruženja Agroprofit, održanom tokom sajma, istaknuto je da novac iz budžeta nije dovoljan ukoliko sistemske reforme izostanu, a osnovni problem ostaje praznjenje srpskih štala. Stočari su nadležnima poručili da su subvencije nedovoljne ukoliko ne bude ukinuto administrativno ograničenje izvoza i poboljšana infrastruktura, posebno rečne luke na Dunavu.

Među ključnim zahtevima stočara izdvojeni su: osnivanje posebne Uprave za stočarstvo, uvođenje strožeg reda u oblasti genetike i veterine, uređivanje matičnih knjiga za evidenciju porekla i čistokrvnosti grla, te hitno sređivanje rečnih terminala na Dunavu radi lakšeg izvoza stoke. Kao novu šansu, najavljeno je formiranje liste farmi koje rade po najvišim standardima, što će biti osnova za domaći brend „Junetina iz prirode“.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je na sajmu: „Danas smo pričali o onome što najviše brine poljoprivrednike – novcu. Kada novac stigne na vreme, zadovoljni su. Još kad vreme, a ove godine nas je, hvala Bogu, služilo.“ On je naglasio da je država stabilna kada je stabilan agrar, te da se isplata subvencija odvija prema planu. Direktor Uprave za agrarna plaćanja Nemanja Lečić naveo je da je za 2026. godinu već iskorišćeno oko 48 odsto budžeta, najviše za primarnu biljnu i stočarsku mehanizaciju, dok se isplata za priplodna grla očekuje naredne nedelje.

Lečić je istakao i da mere IPARD programa podržavaju ruralni turizam i infrastrukturna ulaganja na selu, uz najavu još jednog poziva na jesen. Ministar Glamočić je posebno naglasio važnost digitalizacije i primene veštačke inteligencije u poljoprivredi, čime bi se, kako je rekao, zadržali mladi na selu i ojačala domaća ekonomija. Lečić je podsetio da je 2023. godina bila prekretnica u digitalizaciji pomoću sistema e-agrar i LPIS, dok je v.d. pomoćnika ministra Aleksandar Bogićević naveo da je savetodavni budžet ove godine rekordan, uz kalendar podsticaja i dodatne mere ruralnog razvoja planirane za drugu polovinu godine.

Turisti iz Velike Britanije troše 32% više u španskim barovima, luksuzna putovanja vozom čine 20% globalnog železničkog turizma

Mastercard ekonomski institut (MEI) objavio je izveštaj „Trendovi putovanja 2026“ koji otkriva da Evropa ostaje globalni centar za kulturni, gastronomski i iskustveni turizam. Na osnovu analize transakcija i nezavisnih izvora, izveštaj prikazuje otpornost evropskog tržišta uprkos ekonomskoj i geopolitičkoj neizvesnosti, sa snažnim rastom rezervacija za period jun–septembar i šest od 10 najpopularnijih globalnih destinacija iz Evrope. Pariz prednjači po rastu dolazaka, a slede ga Amsterdam i Brisel, dok Barselona, Madrid i Frankfurt takođe beleže rast.

U segmentu potrošnje, švajcarski turisti u Francuskoj najviše troše na maloprodaju, dok putnici iz Velike Britanije i Holandije preferiraju gastronomiju. Nemački turisti izdvajaju više za prehrambene proizvode, dok je u Španiji noćni život ključan za britanske putnike, koji u barovima troše 32% više od proseka međunarodnih posetilaca. Pristupačnost je i dalje presudna zbog rasta cena goriva i energije, što utiče na ukupan trošak prevoza i smeštaja, ali snažno tržište rada i fokus na iskustva održavaju tražnju za putovanjima.

Putovanja vozom beleže snažan rast – potrošnja na železnički prevoz porasla je od 2022. do 2025. godine. Španci prednjače s udelom od 2,7% (u poređenju sa 1,8% iz 2022), Holanđani su na 2,2% (sa 1,3% iz 2022), a belgijski i britanski putnici po 2,1%. Luksuzna putovanja vozom čine oko 20% globalne potrošnje na železnički turizam, sa najvećom potražnjom iz Italije, Španije i Velike Britanije. Italijanski putnici više od polovine ukupne potrošnje na vozove usmeravaju na luksuzna iskustva.

Natalia Lechmanova, glavna ekonomistkinja za Evropu u okviru Mastercard Ekonomskog instituta, izjavila je: „Uprkos kontinuiranoj geopolitičkoj neizvesnosti, evropska ekonomija putovanja je do sada pokazala otpornost. Kako se obrasci putovanja normalizuju, Evropljani stavljaju veći naglasak na vrednost, pristupačnost i putovanja usmerena na iskustvo. Naši podaci pokazuju da trajna privlačnost Evrope i dalje predstavlja oslonac globalne turističke potražnje, iako geopolitičko okruženje, promene kurseva valuta i širi ekonomski uslovi sve više utiču na to kako i gde ljudi biraju da putuju.“