Državna pomoć iznosi 235 milijardi evra, od čega je 150 milijardi za finansijsku podršku i 85 milijardi za poreske olakšice, ali bez uticaja na privredni rast

Nemačka će tokom ove godine dodeliti rekordne subvencije u ukupnom iznosu od više od 320 milijardi evra, pokazuju rezultati studije koju je sproveo institut Walter Eucken, prenose ekonomske analize. Ekonomista Lars Feld ističe da značajan deo ovih sredstava odlazi na ekonomski upitne programe. Prema rezultatima studije, iz državnog budžeta biće izdvojeno 235 milijardi evra: 150 milijardi evra namenjeno je direktnoj finansijskoj pomoći, dok 85 milijardi evra ide kroz poreske olakšice. Ostatak subvencija dolazi sa pokrajinskog i drugih nivoa vlasti.

Institut navodi da je ukupna državna pomoć u poslednjih nekoliko godina značajno porasla, ali da to nije dovelo do pozitivnog efekta na privredni rast. Studiju je podržala Fondacija porodičnih preduzeća, a analiza ističe da su finansijska sredstva uglavnom usmerena na zaštitu životne sredine, saobraćaj i industrijsku politiku.

Lars Feld predlaže da, ukoliko vlada želi da ostvari uštede u budžetu, upravo ove oblasti mogu biti polazna tačka za smanjenje troškova. “Sve subvencije mogu da se smanje za isti procenat, čime bi se izbegle burne reakcije pojedinih sektora”, naglašava Feld.

Nemačka privreda, uprkos rekordnim subvencijama i povećanoj državnoj pomoći, ne beleži očekivani privredni rast, a predložene mere usmerene su na racionalizaciju budžetskih izdvajanja.

Zahtevi Evropske unije donose dodatne troškove i promene pakovanja, dok su srpske kompanije već 90 odsto usklađene sa standardima

Srpski proizvođači hrane suočavaju se sa novim troškovima usled strožijih pravila Evropske unije o proizvodnji i označavanju proizvoda, izjavio je Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije. On je istakao da je oko 90 odsto poslovanja domaćih proizvođača koji izvoze u EU već usklađeno sa evropskim standardima, dok su određeni zahtevi čak i stroži od onih u EU.

Po novim propisima, koje je podržao Evropski parlament, uvode se pojačani standardi u označavanju proizvoda i veća transparentnost u lancu snabdevanja, a posebno je naglašena zabrana korišćenja naziva poput “slanina” ili “odrezak” za proizvode koji ne sadrže meso. Budimović je naveo da “meso i mleko, odnosno animalni proizvodi, uvek su u fokusu jer su najosetljiviji – od proizvodnje do konzumacije” i dodao da je cilj regulative uređenje tržišta.

Pored deklarisanja, sve veći značaj dobija i zaštita životne sredine, što podrazumeva promene u načinu pakovanja i smanjenje upotrebe plastike. “Ambalaža će morati da se menja. Sve se više govori o ukidanju malih plastičnih pakovanja i prelasku na biorazgradive materijale. To će zahtevati dodatna ulaganja”, rekao je Budimović.

On je naglasio da ove promene neće stupiti na snagu odmah, već je reč o zahtevnom i skupom procesu. Kada je reč o srpskim proizvođačima koji već izvoze u EU, Budimović ocenjuje da su uglavnom spremni, ali da će “najveći izazov biti ulaganja u ekologiju i novu ambalažu”. Promene u označavanju proizvoda, prema njegovim rečima, neće biti drastične, već predstavljaju “nadogradnje postojećeg sistema, ne očekuju se radikalne izmene u proizvodnji”.

Uticaj novih regulativa na cene hrane je, po Budimoviću, gotovo izvestan. “Poskupljenja su neminovna, ne samo zbog regulative već i zbog rasta cena energenata, đubriva i problema u transportu”, upozorio je on, dodajući da bi jasnija slika mogla da se stekne nakon žetve pšenice. “Svi ključni inputi su poskupeli i to će se neminovno odraziti na krajnju cenu proizvoda”, zaključio je Budimović.

Ukupno zaduženje građana i privrede dostiglo 4.435 milijardi dinara, kašnjenja u otplati pala na 1,9 odsto

Ukupni krediti pravnih lica u Srbiji u martu iznosili su 2.332 milijarde dinara, što predstavlja pad od 0,7 odsto u odnosu na februar, prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije. Kada se ovom iznosu doda dug stanovništva, ukupno zaduženje građana i privrede poslednjeg dana marta iznosilo je 4.435 milijardi dinara, dok su građani dugovali 2.007 milijardi dinara.

Prema izveštaju Kreditnog biroa, ukupno dugovanje bankama bilo je za 15,5 odsto veće nego godinu dana ranije, a u poređenju sa februarom zabeležen je rast od 0,4 odsto. Dug građana porastao je za 21 odsto u odnosu na mart prošle godine. Najveći deo duga građana odnosi se na gotovinske kredite, koji su na kraju marta dostigli 984,1 milijardu dinara, što je rast od 23,2 odsto u odnosu na isti period 2025. godine.

Stambeni i krediti za adaptaciju iznosili su 852,6 milijardi dinara, sa rastom od 20,4 odsto na godišnjem nivou, dok su potrošački krediti porasli za 27,8 odsto i iznosili 25,6 milijardi dinara. Učešće kašnjenja u otplati bankarskih kredita smanjeno je na 1,9 odsto, u poređenju sa 2,6 odsto iz prethodne godine. Najveći nivo kašnjenja registrovan je kod preduzetnika (3,4 odsto), potom kod pravnih lica (2,4 odsto), dok je kod građana docnja iznosila 1,2 odsto.

Docnja kod pravnih lica i preduzetnika definiše se kao neizmirene obaveze preko 15 dana, dok je za građane taj prag 60 dana. Broj tekućih računa na kraju marta iznosio je 9.306.393, sa ukupno 6.087.0167 korisnika, a u kašnjenju je bilo 179.931 tekućih računa.

Na dan 31. marta 2026. godine, u Srbiji je bilo 1.090.656 kreditnih kartica, što je za 2,9 odsto manje nego godinu dana ranije, dok je broj korisnika kreditnih kartica iznosio 848.284, što predstavlja pad od 6,5 odsto u odnosu na mart 2025. Podaci Kreditnog biroa pokazuju i da je učešće stambenih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu na kraju marta iznosilo 42,5 odsto.