Ukupna robna razmena dostigla 7,24 miliona evra, izvoz prednjači zahvaljujući prehrambenim proizvodima i tehnologiji

Srpska privreda beleži značajan trgovinski suficit u razmeni sa Angolom, pri čemu je izvoz iz Srbije u ovu afričku zemlju tokom 2025. godine iznosio 5,2 miliona evra, dok je uvoz iz Angole dostigao 224.000 evra, prema podacima Ministarstva spoljnih poslova i Republičkog zavoda za statistiku. Ukupna robna razmena između dve zemlje u 2025. godini iznosila je oko 5,4 miliona evra.

Podaci Privredne komore Srbije ukazuju na nešto veći obim razmene, sa ukupnim prometom od 7,24 miliona evra u prošloj godini. Prema toj evidenciji, izvoz iz Srbije iznosio je 5,75 miliona evra, dok je uvoz iz Angole bio 1,49 miliona evra. Razlike u ciframa proizlaze iz različite metodologije, ali oba izvora potvrđuju da Srbija ostvaruje snažan suficit i da je robna razmena višestruko veća u korist domaće privrede.

Najvažniji izvozni proizvodi iz Srbije u Angolu su prehrambeni artikli, žitarice, semenski materijal, prerađena hrana i poljoprivredna mehanizacija. Izvoz namenske industrije takođe ima značajno mesto. Među najvrednijim izvoznim proizvodima u 2025. godini našle su se cigarete, mašine za preradu hartije, mekinje i ostaci od žitarica, suncokretovo ulje i mašine za sejanje.

Investicije srpskih kompanija dodatno jačaju prisustvo na angolskom tržištu. Nelt grupa je otvorila fabriku slatkiša Candy Factory u Luandi, čime je omogućeno plasiranje srpskih konditorskih proizvoda. Uvoz iz Angole je i dalje skroman i uglavnom se odnosi na egzotično voće, kafu, drvne sirovine i industrijske materijale. Najznačajniji uvozni proizvodi po vrednosti su propan, kupaći kostimi, prekidači, tekstilne tkanine i svetiljke.

Saradnja Srbije i Angole poslednjih godina izlazi iz okvira trgovine i obuhvata i investicije u digitalne tehnologije i transfer znanja. Srpske kompanije, poput Pulsec-a, razvijaju u Angoli bezbednosne sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji i senzorskim tehnologijama za zaštitu kritične infrastrukture. Veliko interesovanje postoji i za rešenja u oblasti digitalizacije poljoprivrede i elektronske uprave, gde institucije kao što je BioSens nude svoja iskustva i modele saradnje.

Angola se u poslovnim krugovima u Srbiji sve češće posmatra kao potencijalna ulazna tačka za tržište jugoistočne Afrike sa više od 200 miliona potrošača. Srpske firme se podstiču da učestvuju na sajmovima kao što su FILDA i Angotic, kako bi dodatno proširile prisustvo na ovom tržištu i ostvarile nove poslovne mogućnosti.

Na globalnom tržištu plasirano više od 13.000 humanoidnih robota, kineski proizvođači pokrivaju 85 odsto tražnje

Kineske kompanije AGIBOT i Junitri isporučile su tokom prošle godine po više od 5.000 humanoidnih robota, čime zajedno zauzimaju oko 85 odsto svetskog tržišta, prema ekonomskim analizama. Ukupno je na globalnom nivou plasirano više od 13.000 humanoidnih robota, dok su kineski brendovi predvodili po broju isporučenih jedinica i cenovnoj konkurentnosti.

Junitri je ostvario prihod od oko 250 miliona dolara, uz neto dobit koja je premašila 41 milion dolara u prošloj godini. Kineski proizvođači, uključujući i startape kao što su Matriks robotiks iz Šangaja i Endžin Ej-Aj iz Šendžena, ostvaruju prednost zahvaljujući snažnoj državnoj podršci, usklađenoj s petogodišnjim planom za period od 2026. do 2030. godine, gde su napredne tehnologije i humanoidna robotika prioriteti.

Kineski roboti su u proseku za najmanje 20 odsto jeftiniji od stranih modela zbog oslanjanja na lokalne komponente, a pojedini jednostavniji uređaji u Kini se prodaju i po cenama ispod 6.000 dolara. Prema procenama američke banke Morgan Stenli, prosečna cena humanoidnog robota pala je sa prošlogodišnjih 46.000 dolara na projektovanih 21.000 dolara do 2050. godine.

Analitičari ističu da iako inženjeri ulažu velika očekivanja u humanoidne robote, većina današnjih modela uglavnom ima zabavnu ili prezentacionu funkciju i još uvek nije sposobna za rad u složenim, nepredvidivim okruženjima. Industrija se i dalje oslanja na klasične robotske ruke za rutinske poslove, dok je potražnja za humanoidnim rešenjima ograničena.

Prikupljanje kvalitetnih podataka iz realnog života, kancelarija i prodavnica predstavlja veliki izazov za inženjere, jer je za obuku robota za složene zadatke potrebno više godina. Ipak, Morgan Stenli predviđa da će prodaja humanoidnih robota u Kini tokom ove godine porasti više nego dvostruko i dostići oko 28.000 jedinica. Istraživačka kuća Omdia procenjuje da bi početkom sledeće decenije godišnja globalna isporuka naprednih robota mogla da premaši milion komada.

U britanskoj medicinskoj literaturi iz 1870-ih beleži se preporuka da zaposleni provedu najmanje tri uzastopne zime na Mediteranu radi lečenja posledica sagorevanja na poslu

Sagorevanje na poslu nije isključivo savremeni fenomen – još u 19. veku britanski lekari su ovaj problem prepoznavali i predlagali posebne mere za njegovu prevenciju i lečenje. Prema medicinskim izvorima iz tog perioda, glavni preporučeni način oporavka od posledica prekomernog rada bilo je višemesečno lečenje u evropskim lečilištima, a poseban naglasak stavljen je na tri uzastopne zime provedene na Mediteranu.

Viktorijanski lekar Č. H. F. Raut objavio je 1873. godine knjigu „O prekomernom radu i prevremenom mentalnom propadanju: njegovo lečenje“, koja je do 1888. doživela četiri izdanja. Ovo ukazuje na veliko interesovanje za pitanje uticaja prekovremenog rada na zdravlje zaposlenih još u tom periodu. U isto vreme, američki neurolog Džordž Bird identifikovao je neurasteniju, poremećaj povezan sa iscrpljenošću nervnog sistema, što je pokazatelj da je problem bio prepoznat i van Evrope.

Iako su fizički radnici u Britaniji u 19. veku radili između 12 i 16 sati dnevno, lekarska pomoć i preporuke za oporavak uglavnom su bile usmerene ka zaposlenima u intelektualnim zanimanjima i srednjoj klasi. Postojao je stav da su posledice preopterećenja posebno izražene kod tzv. belih okovratnika, što je dovodilo do specifičnih medicinskih preporuka za ovu populaciju.

Jedan od prvih koji je popularisao odmor u Mentonu na francuskoj rivijeri bio je škotski izdavač Vilijam Čembers, koji je 1870. detaljno opisao sopstveni oporavak nakon zdravstvenog sloma izazvanog preopterećenošću. Njegova iskustva, kao i uticaj lekara Džejmsa Henrija Beneta, doprineli su rastu popularnosti mediteranskih lečilišta. Benet je preporučivao najmanje tri uzastopne zime u takvim mestima, smatrajući da je čist vazduh, sunce i priroda ključ za oporavak, dok su lekovi bili u drugom planu.

Benet je u svojoj knjizi „Zima i proleće na obalama Mediterana“ istakao prednosti boravka u Mentonu, što je dovelo do toga da taj francuski grad postane omiljena destinacija za obolele od tuberkuloze i druge pacijente, naročito iz britanske i ruske aristokratije. Do kraja 19. veka, turizam je postao jedna od glavnih privrednih grana Mentona, a grad je posetila i kraljica Viktorija sa sinom Leopoldom.

Poruka viktorijanskih lekara bila je jasna: za prevenciju sagorevanja i oporavak od posledica prekomernog rada, odmor i boravak u prirodi su neophodni, a preporučene su čak i višesezonske pauze od profesionalnih obaveza.