Na kraju aprila dug iznosio 39,21 milijardu evra, dok je u 2025. bio 39,34 milijarde evra ili 44,4% BDP-a

Javni dug Republike Srbije na kraju maja 2026. godine iznosio je 41,14 milijardi evra, što predstavlja 43,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija. U poređenju sa prethodnim mesecom, na kraju aprila javni dug je bio 39,21 milijardu evra, odnosno 41,6% BDP-a.

Na kraju 2025. godine, ukupan javni dug Srbije iznosio je 39,34 milijarde evra i činio je 44,4 odsto BDP-a. Ovi podaci pokazuju blagi rast javnog duga u apsolutnom iznosu tokom prvih pet meseci 2026. godine, uz istovremeno smanjenje relativnog učešća u BDP-u u odnosu na kraj prethodne godine.

Prema navodima Ministarstva finansija, kretanje javnog duga odražava ekonomske tokove i dinamiku zaduživanja, a svi podaci su dostupni na zvaničnim portalima institucija. Dodatni komentari ili projekcije nisu objavljeni.

Sredstva dostupna 24 sata dnevno, banke moraju omogućiti kreditne transfere u roku od 10 sekundi

Centralna banka Crne Gore (CBCG) i bankarski sektor završili su ključne infrastrukturne, tehničke i operativne pripreme za uvođenje regionalnog sistema instant plaćanja TIPS Clone, a početak rada planiran je za 20. jul. Predloženim izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu stvaraju se regulatorni uslovi, dok je CBCG naglasila da je potrebno okončati zakonodavnu proceduru kako bi sistem mogao da startuje.

Novi sistem omogućava da novac bude dostupan primaocu za svega nekoliko sekundi, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Predlog zakona precizira da sredstva moraju biti na raspolaganju primaocu najkasnije deset sekundi od prijema naloga. Ukoliko banka platioca u tom roku ne dobije potvrdu da je transakcija izvršena, sredstva moraju biti odmah vraćena korisniku. Maksimalni iznos za instant plaćanja iznosiće 1.000 evra po transakciji.

Pokretanje TIPS Clone sistema predstavlja nastavak modernizacije platnog prometa u Crnoj Gori, koja je prošle godine pristupila jedinstvenom evropskom području plaćanja (SEPA), što omogućava međunarodna plaćanja po EU pravilima. Uvođenjem instant plaćanja, domaći platni promet postaće brži, efikasniji i dostupniji u svakom trenutku.

Najznačajnija novina izmena zakona je uvođenje instant kreditnih transfera. Sve banke i drugi pružaoci platnih usluga koji nude standardne kreditne transfere biće u obavezi da omoguće i instant izvršavanje putem svih elektronskih kanala. Banke neće smeti da naplaćuju instant transfere više od običnih kreditnih transfera iste vrste, dok korisnici mogu sami da odrede maksimalan iznos koji žele da pošalju.

Poseban akcenat stavljen je na bezbednost – u skladu sa evropskom Uredbom (EU) 2024/886, uvodi se obavezna provera primaoca plaćanja (Verification of Payee – VoP). Banka mora proveriti da li se ime primaoca podudara sa IBAN brojem, a u slučaju neslaganja korisnik će biti obavešten pre izvršenja transakcije. Ova provera biće besplatna, a za njeno nepoštovanje banke mogu biti kažnjene novčanom kaznom od 10.000 do 40.000 evra.

Izmene zakona uvode i dodatne obaveze za pružaoce platnih usluga u delu provere korisnika radi primene ciljanih finansijskih sankcija, kao i nove zahteve za izveštavanje CBCG. Domaće platne institucije i institucije za elektronski novac dobijaju mogućnost direktnog učešća u platnim sistemima sa konačnošću poravnanja.

Zakonskim rešenjem prenose se i buduća pravila za izvršavanje SEPA i drugih prekograničnih plaćanja koja će važiti nakon pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji, dok se domaći regulatorni okvir dodatno usklađuje sa evropskim pravilima o digitalnoj operativnoj otpornosti finansijskog sektora, što uključuje upravljanje informaciono-komunikacionim rizicima, bezbednost sistema, prijavljivanje incidenata i licenciranje nebankarskih pružalaca platnih usluga.

Prema obrazloženju Ministarstva finansija, novi sistem doneće građanima i privredi sredstva gotovo trenutno i viši nivo zaštite od prevara i pogrešnih uplata, bez dodatnih troškova. Banke i ostali pružaoci moraće da prilagode svoju informacionu infrastrukturu novim zahtevima i bezbednosnim proverama, što zahteva ulaganja, ali se ocenjuje kao neophodna investicija za punu interoperabilnost sa evropskim platnim prostorom i razvoj novih digitalnih servisa kao što su plaćanja QR kodom, “request to pay” i proxy registar.

Više od četvrtine potrošača oslanja se na AI savete, dok je 40 odsto kompanija u naprednoj fazi primene

Britanska Uprava za finansijsko ponašanje (FCA) najavila je mogućnost uvođenja specifičnih pravila za velike modele veštačke inteligencije koji se sve češće koriste za finansijsko savetovanje građana. Prema nezavisnom izveštaju naručenom od strane FCA, više od četvrtine potrošača u Velikoj Britaniji ima poverenja u finansijske savete koje pružaju AI sistemi poput ChatGPT, Claud i Gemini, iako ove usluge nisu podložne regulaciji kao licencirani finansijski savetnici.

U izveštaju se ističe da veštačku inteligenciju već koristi 81 odsto finansijskih kompanija u Britaniji, dok se oko 40 odsto ovih firmi nalazi u naprednoj fazi implementacije AI tehnologije. AI se trenutno najviše koristi za interne procese, ali se očekuje da će njegova upotreba u komunikaciji sa klijentima i pružanju finansijskih usluga nastaviti da raste.

Izvršni direktor FCA za potrošače i konkurenciju Šeldon Mils izjavio je da bi regulator u narednih tri do šest meseci trebalo da proceni potrebu za novom regulativom u oblasti modela opšte namene, posebno zbog njihovog sve većeg uticaja na finansijske odluke građana. “Moramo razmotriti rizik od prevelike zavisnosti finansijskog sektora od ograničenog broja tehnoloških kompanija koje razvijaju AI modele i obezbeđuju infrastrukturu, što može povećati mogućnost istovremenih poremećaja u radu većeg broja finansijskih institucija”, navodi se u dokumentu.

FCA je saopštila da će preporuke iz izveštaja biti uzete u obzir prilikom oblikovanja budućeg regulatornog okvira za upotrebu veštačke inteligencije u finansijskom sektoru.