Svi korisnici koji se registruju do 22. jula 2026. dobijaju punjač od 45 W uz kupovinu novog Galaxy uređaja

Samsung je predstavio Galaxy Z seriju koja omogućava korisnicima prelazak sa pametnog telefona na mobilnu kancelariju, bez potrebe za računarom. Ključna pogodnost za sve koji se registruju do 22. jula 2026. jeste pravo na poklon punjač od 45 W prilikom kupovine jednog od novih Galaxy uređaja koji će biti predstavljeni krajem ovog meseca, prema objavljenim informacijama.

Galaxy Z serija donosi sklopivi format telefona, čime korisnici dobijaju više prostora za rad sa dokumentima, prepisci i beleškama, bez gubljenja konteksta tokom prebacivanja između aplikacija. Ovi uređaji su prilagođeni poslovnim korisnicima koji često obavljaju kratke ali važne zadatke van kancelarije, omogućavajući brz pristup informacijama i završavanje zadataka bez čekanja na računar.

Sastavni deo ekosistema je Galaxy Watch8, koji omogućava proveru obaveštenja i podsetnika direktno sa ručnog zgloba. Na taj način korisnici mogu da procene prioritete bez čestih prekida i zadržavaju fokus tokom radnog dana prepunog sastanaka i poruka.

Veštačka inteligencija (AI) kroz Galaxy AI alate pomaže u radu sa tekstom, beleškama, prevođenju i pronalaženju informacija, čime se značajno skraćuje vreme za rutinske zadatke. Dostupnost pojedinih funkcija zavisi od modela, jezika, tržišta i aplikacije, dok je ključna vrednost u olakšavanju pripreme i brzom izvlačenju suštine iz dužih dokumenata.

Samsung kroz ECO inicijative ističe odgovoran pristup resursima, kao i zaštitu podataka, privatnost i softversku podršku, što je važan kriterijum za kompanije i pojedince prilikom izbora uređaja za posao.

Za one koji razmišljaju o promeni uređaja, dostupna je Try Galaxy aplikacija putem koje korisnici mogu da isprobaju deo Galaxy iskustva na kompatibilnom telefonu pre konačne odluke.

Svi zainteresovani za nove Galaxy uređaje mogu da se registruju za praćenje događaja do 22. jula 2026. i time ostvare pravo na poklon punjač od 45 W prilikom kupovine uređaja koji će biti predstavljen krajem meseca. Više informacija dostupno je na samsung.com/unpacked.

Analiza 8.650 studija sa 102.334 ispitanika otkriva godišnji pad od jedan odsto, rizik za reproduktivno zdravlje

Prosečan nivo testosterona kod muškaraca opao je za više od 50 odsto u poslednjih 50 godina, pokazuje nova studija predstavljena na kongresu Evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju (ESHRE) u Londonu. Studija pod nazivom „Vremenski trendovi ukupnog i slobodnog testosterona (1972-2019): sistematski pregled i analiza meta-trendova“ analizirala je podatke iz više od 8.650 studija, obuhvativši 102.334 ispitanika iz Izraela, SAD, Brazila, Finske i Danske.

Istraživački tim, koji je predvodio Hagaj Levin sa Braun škole javnog zdravlja Hebrejskog univerziteta Hadasa, izneo je podatak da je prosečna stopa smanjenja nivoa testosterona od 1979. godine iznosila 54 odsto, sa ubrzanjem trenda posle 2000. godine. Ovo znači da je tokom analiziranog perioda zabeležen pad od jedan odsto godišnje, što prema rečima naučnika upućuje na ozbiljan i kontinuiran pad, a ne na slučajnu grešku ili varijaciju.

U studiji se navodi da su gojaznost i dijabetes ključni faktori koji doprinose smanjenju nivoa testosterona, dok bi i faktori iz životne sredine, kao što su hemikalije koje remete rad endokrinog sistema, mogli imati dodatni uticaj. Stručnjaci objašnjavaju da povećanje telesne masti dovodi do pretvaranja testosterona u estrogen, a insulinska rezistencija i povišen nivo šećera kod dijabetičara mogu oštetiti funkciju hipotalamusa i hipofize, što dodatno smanjuje signale za proizvodnju testosterona u organizmu.

Autori studije naglašavaju značaj testosterona za proizvodnju spermatozoida, seksualnu želju, raspoloženje, energiju, mišićnu masu i gustinu kostiju. Ističu i da terapija testosteronom nije univerzalno rešenje, jer može dovesti do smanjenja prirodne proizvodnje ovog hormona. Naučnici upozoravaju da se svet suočava sa ozbiljnom krizom muškog reproduktivnog zdravlja koja ne dobija dovoljno pažnje, te pozivaju na sprovođenje mera u oblasti javnog zdravlja.

Globalne rezerve helijuma iznose 31,3 milijarde kubnih metara, a najveći deo potrošnje otpada na medicinski sektor i NASA

Katar je najavio smanjenje izvoza helijuma za 14 odsto nakon iranskih raketnih napada na rafineriju Ras Laffan, što je izazvalo novu nestašicu helijuma na globalnom tržištu, prema ekonomskim analizama. Prema Geološkom zavodu SAD, svetske rezerve helijuma koje se mogu obnoviti pod zemljom iznose 31,3 milijarde kubnih metara, dok cena industrijskog helijuma dostiže 14 dolara po kubnom metru, u poređenju sa 7,57 dolara koliko je iznosila 2019. godine. Vrednost tečnog helijuma u rasutom stanju porasla je sa nešto više od 2,8 milijardi dolara u 2022. na 4,39 milijardi dolara 2025. godine.

Najveće svetske rezerve helijuma nalaze se u Kataru, sa 10,1 milijardu kubnih metara, dok Sjedinjene Države raspolažu sa 8,49 milijardi, Alžir sa 8,2 milijarde, a Rusija sa 6,8 milijardi kubnih metara. Kriza na Bliskom istoku dodatno je pogoršala snabdevanje, s obzirom da je Katar prošle godine proizveo nešto više od trećine ukupne svetske ponude ovog gasa. Nakon napada, državna kompanija Qatar Energy saopštila je da bi obnova postrojenja mogla trajati tri do pet godina.

Iako je helijum drugi najzastupljeniji element u prirodi posle vodonika, njegova eksploatacija moguća je samo iz podzemnih ležišta prirodnog gasa, i to ako rezerve sadrže najmanje 0,3% helijuma po zapremini. Nakon ekstrakcije, helijum se prevozi u tečnom stanju zbog transporta i daljih industrijskih potreba. Helijum je ključan za svemirsku industriju, gde NASA godišnje troši oko 20 miliona kubnih metara ovog gasa, kao i za proizvodnju poluprovodnika i hlađenje superprovodnih magneta u medicinskim aparatima.

Prema izveštaju, zdravstveni sektor koristi više od trećine ukupne globalne potrošnje helijuma, posebno u bolnicama i medicinskim istraživanjima. Većina skladišta tečnog helijuma ima rezervoare dovoljnih kapaciteta za najviše sedam dana proizvodnje, što je znatno manje od potrebnih zaliha kada nastupe poremećaji u snabdevanju.

Tokom poslednje dve decenije zabeležene su četiri velike nestašice helijuma, naročito nakon 2022. godine, usled prekida rada postrojenja, ratnih sukoba i rasta potražnje. Višestruki požari u Amurskom pogonu u Rusiji i obustave zbog održavanja u američkoj kompaniji Exxon Mobil dodatno su ograničili proizvodnju. Helijum je neobnovljiv resurs, jer se stvara radioaktivnim raspadom uranijuma i torijuma tokom milijardi godina, a kada dospe u atmosferu, gubi se zauvek.

Zbog ograničenih skladišnih kapaciteta, nestabilnog tržišta i političkih faktora, tržište helijuma ostaje izuzetno osetljivo na geopolitičke krize i poremećaje u lancu snabdevanja.