dve operacije izvedene 8. jula, roboti uklonili žučnu kesu svinjama, novi korak ka primeni u medicini

Humanoidni roboti prvi put izveli su dve hirurške operacije na svinjama 8. jula, što istraživači sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu ocenjuju kao prekretnicu za budućnost medicinske robotike. Detalji eksperimenta i rezultati objavljeni su u naučnom časopisu Nature, a projekat je vodio tim inženjera i hirurga ovog univerziteta.

Jedna od operacija izvedena je pod nadzorom humanoidnog robota uz asistenciju hirurga, dok su drugu samostalno izvela dva humanoidna robota, navodi se u saopštenju univerziteta. Roboti su uspešno uklonili žučnu kesu svinjama, čime je potvrđena izvodljivost koncepta pre primene na ljudima.

Humanoidni roboti, nazvani Serdži (Surgie), dizajnirani su sa glavom i rukama, a manji su od trenutno korišćenih hirurških robota u bolnicama. Prema rečima dr Rajana Broderika, vršioca dužnosti direktora Centra za budućnost hirurgije Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, humanoidni roboti ne zahtevaju dodatni prostor u operacionoj sali i efikasno funkcionišu kao asistenti tokom laparoskopske hirurgije. „Kao dokaz da je koncept izvodljiv, sve je funkcionisalo“, istakao je dr Broderik.

Lekari očekuju da bi Serdži mogao da se koristi i izvan tradicionalnih bolničkih sala, na primer na brodovima ili u udaljenim mestima, čime bi se povećala dostupnost hirurške nege. „Možete da zamislite da se ovaj uređaj koristi na brodu, u nekom udaljenom selu ili u manjim operacionim uslovima, van velikih gradova“, rekao je dr Šanglej Liu, kolorektalni hirurg sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.

Istraživači smatraju da bi primena humanoidnih robota mogla ublažiti nedostatak medicinskog osoblja i omogućiti veći broj hirurških intervencija u budućnosti. „Verujem da smo pokazali da je moguće koristiti humanoidne robote u operacionoj sali za izvođenje stvarnih hirurških zahvata koji bi jednog dana mogli da spasavaju ljudske živote“, izjavio je dr Majkl Jip, profesor Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.

Svi korisnici koji se registruju do 22. jula 2026. dobijaju punjač od 45 W uz kupovinu novog Galaxy uređaja

Samsung je predstavio Galaxy Z seriju koja omogućava korisnicima prelazak sa pametnog telefona na mobilnu kancelariju, bez potrebe za računarom. Ključna pogodnost za sve koji se registruju do 22. jula 2026. jeste pravo na poklon punjač od 45 W prilikom kupovine jednog od novih Galaxy uređaja koji će biti predstavljeni krajem ovog meseca, prema objavljenim informacijama.

Galaxy Z serija donosi sklopivi format telefona, čime korisnici dobijaju više prostora za rad sa dokumentima, prepisci i beleškama, bez gubljenja konteksta tokom prebacivanja između aplikacija. Ovi uređaji su prilagođeni poslovnim korisnicima koji često obavljaju kratke ali važne zadatke van kancelarije, omogućavajući brz pristup informacijama i završavanje zadataka bez čekanja na računar.

Sastavni deo ekosistema je Galaxy Watch8, koji omogućava proveru obaveštenja i podsetnika direktno sa ručnog zgloba. Na taj način korisnici mogu da procene prioritete bez čestih prekida i zadržavaju fokus tokom radnog dana prepunog sastanaka i poruka.

Veštačka inteligencija (AI) kroz Galaxy AI alate pomaže u radu sa tekstom, beleškama, prevođenju i pronalaženju informacija, čime se značajno skraćuje vreme za rutinske zadatke. Dostupnost pojedinih funkcija zavisi od modela, jezika, tržišta i aplikacije, dok je ključna vrednost u olakšavanju pripreme i brzom izvlačenju suštine iz dužih dokumenata.

Samsung kroz ECO inicijative ističe odgovoran pristup resursima, kao i zaštitu podataka, privatnost i softversku podršku, što je važan kriterijum za kompanije i pojedince prilikom izbora uređaja za posao.

Za one koji razmišljaju o promeni uređaja, dostupna je Try Galaxy aplikacija putem koje korisnici mogu da isprobaju deo Galaxy iskustva na kompatibilnom telefonu pre konačne odluke.

Svi zainteresovani za nove Galaxy uređaje mogu da se registruju za praćenje događaja do 22. jula 2026. i time ostvare pravo na poklon punjač od 45 W prilikom kupovine uređaja koji će biti predstavljen krajem meseca. Više informacija dostupno je na samsung.com/unpacked.

Globalne rezerve helijuma iznose 31,3 milijarde kubnih metara, a najveći deo potrošnje otpada na medicinski sektor i NASA

Katar je najavio smanjenje izvoza helijuma za 14 odsto nakon iranskih raketnih napada na rafineriju Ras Laffan, što je izazvalo novu nestašicu helijuma na globalnom tržištu, prema ekonomskim analizama. Prema Geološkom zavodu SAD, svetske rezerve helijuma koje se mogu obnoviti pod zemljom iznose 31,3 milijarde kubnih metara, dok cena industrijskog helijuma dostiže 14 dolara po kubnom metru, u poređenju sa 7,57 dolara koliko je iznosila 2019. godine. Vrednost tečnog helijuma u rasutom stanju porasla je sa nešto više od 2,8 milijardi dolara u 2022. na 4,39 milijardi dolara 2025. godine.

Najveće svetske rezerve helijuma nalaze se u Kataru, sa 10,1 milijardu kubnih metara, dok Sjedinjene Države raspolažu sa 8,49 milijardi, Alžir sa 8,2 milijarde, a Rusija sa 6,8 milijardi kubnih metara. Kriza na Bliskom istoku dodatno je pogoršala snabdevanje, s obzirom da je Katar prošle godine proizveo nešto više od trećine ukupne svetske ponude ovog gasa. Nakon napada, državna kompanija Qatar Energy saopštila je da bi obnova postrojenja mogla trajati tri do pet godina.

Iako je helijum drugi najzastupljeniji element u prirodi posle vodonika, njegova eksploatacija moguća je samo iz podzemnih ležišta prirodnog gasa, i to ako rezerve sadrže najmanje 0,3% helijuma po zapremini. Nakon ekstrakcije, helijum se prevozi u tečnom stanju zbog transporta i daljih industrijskih potreba. Helijum je ključan za svemirsku industriju, gde NASA godišnje troši oko 20 miliona kubnih metara ovog gasa, kao i za proizvodnju poluprovodnika i hlađenje superprovodnih magneta u medicinskim aparatima.

Prema izveštaju, zdravstveni sektor koristi više od trećine ukupne globalne potrošnje helijuma, posebno u bolnicama i medicinskim istraživanjima. Većina skladišta tečnog helijuma ima rezervoare dovoljnih kapaciteta za najviše sedam dana proizvodnje, što je znatno manje od potrebnih zaliha kada nastupe poremećaji u snabdevanju.

Tokom poslednje dve decenije zabeležene su četiri velike nestašice helijuma, naročito nakon 2022. godine, usled prekida rada postrojenja, ratnih sukoba i rasta potražnje. Višestruki požari u Amurskom pogonu u Rusiji i obustave zbog održavanja u američkoj kompaniji Exxon Mobil dodatno su ograničili proizvodnju. Helijum je neobnovljiv resurs, jer se stvara radioaktivnim raspadom uranijuma i torijuma tokom milijardi godina, a kada dospe u atmosferu, gubi se zauvek.

Zbog ograničenih skladišnih kapaciteta, nestabilnog tržišta i političkih faktora, tržište helijuma ostaje izuzetno osetljivo na geopolitičke krize i poremećaje u lancu snabdevanja.