Porez na prihod od zakupnine dostiže 47,27 odsto u Belgiji, Crna Gora ima stopu prenosa nepokretnosti od tri do šest procenata
Poresko opterećenje na nekretnine u Evropi značajno varira, a fokus_keyphrase „porez na nekretnine“ donosi ključne podatke o opterećenju vlasnika u različitim državama. Prema analizama, vlasnici nekretnina se suočavaju sa porezima prilikom kupovine, držanja, izdavanja i prodaje, a ukupni teret zavisi od zemlje i specifičnih poreskih stopa.
Najviši porez na sticanje nekretnine plaća se u Belgiji, gde stopa dostiže 12,5 odsto, dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu maksimalno 12 odsto, Holandiji 10,4 odsto, a u Luksemburgu 10 odsto. U Estoniji i Češkoj Republici ne postoji porez na prenos imovine, dok u Litvaniji troškovi kupovine iznose 0,4 odsto.
Crna Gora se izdvaja u regionu sa porezom na promet nepokretnosti od tri do šest procenata, što je više nego u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Godišnji porez na nepokretnosti u Crnoj Gori kreće se od 0,25 do jedan odsto vrednosti, svrstavajući ovu zemlju u sredinu evropske rang-liste. Porez na kapitalnu dobit pri prodaji nekretnine iznosi 15 odsto, što je približno jednako Srbiji, Grčkoj i Mađarskoj, ali znatno niže nego u Danskoj, Luksemburgu, Nemačkoj, Francuskoj i Belgiji.
Prihodi od izdavanja nekretnina podložni su značajnim razlikama među državama. Za mesečnu zakupninu od 1.500 evra, Danska naplaćuje 42,11 odsto, Holandija 36 odsto, Finska 30 odsto, a Kipar ima početnu stopu od nula. Luksemburg ima porez od 2,94 odsto. Za zakupninu od 12.000 evra mesečno, Belgija je na vrhu sa 47,27 odsto, sledi Danska sa 43,22 odsto, dok Nemačka i Grčka naplaćuju oko 41 odsto.
Godišnji porez na nekretnine ne može se upoređivati samo prema nominalnoj stopi, jer neke zemlje, poput Španije, koriste katastarsku vrednost kao osnovicu. U nekim španskim opštinama stopa dostiže 4,8 odsto. U Ujedinjenom Kraljevstvu, za nekretninu vrednu 300.000 evra, godišnji porez može biti između 2.000 i 3.200 evra, dok su u Francuskoj, Španiji i Belgiji godišnje obaveze između 700 i 1.800 evra. Kipar i Malta nemaju godišnji porez na imovinu.
Prilikom prodaje, porez na kapitalnu dobit u Danskoj može dostići 52,07 odsto, što znači da na profit od 250.000 evra porez iznosi oko 130.000 evra. Malta ne oporezuje profit već prodajnu cenu, a u Nemačkoj nema poreza na dobit ako je nekretnina posedovana duže od deset godina.
Kombinovano, Belgija je među najskupljim zemljama po porezima na kupovinu, posedovanje, izdavanje i prodaju nekretnina, dok su Kipar i Malta među najpovoljnijima — obe zemlje ne naplaćuju godišnji porez na imovinu, Kipar ima niske stope na zakupninu, a Malta ne oporezuje kapitalne dobitke na uobičajen način.
Podaci pokazuju da porez na nekretnine može značajno uticati na profitabilnost ulaganja, pa je važno da kupci i investitori vode računa o svim lokalnim poreskim obavezama pri donošenju odluka.
