CER-10 zauzimao 80 kvadratnih metara i izvršavao 50.000 operacija u sekundi, proizvodnja završena 1960. godine

Jugoslavija je uložila oko tri miliona dolara u razvoj svog prvog računara CER-10, a razvoj je trajao pune četiri godine i završen je 1960. godine. Računar CER-10 zauzimao je površinu od oko 80 kvadratnih metara i bio u stanju da izvrši 50.000 jednostavnih operacija u sekundi, koristeći feritnu memoriju raspoređenu u sedam ormana.

U periodu posle Drugog svetskog rata, Jugoslavija je ušla u fazu intenzivne industrijalizacije, sa rastom BDP-a od oko 6-7 odsto godišnje, a u nekim godinama i po 10 odsto. U to vreme, samo pet država na svetu je proizvodilo sopstvene računare – SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Rusija. Zbog ograničenog pristupa uvozu računara i sumnji stranih proizvođača u namene jugoslovenskih istraživanja, država je donela odluku da sama razvije računar.

CER-10 je korišćen za različite namene, uključujući nuklearna istraživanja, dešifrovanje poruka za saveznu vladu, kao i obradu vesti. Sistem je omogućio znatno bržu obradu podataka, što je potvrđeno i u administrativnim poslovima, gde je, na primer, godišnji obračun poreza, zahvaljujući upotrebi računara, mogao biti poslat poreskim obveznicima već u aprilu, umesto u septembru ili oktobru.

Osim razvoja CER-10, Jugoslavija je nastavila sa uvođenjem i proizvodnjom računara, a u sedamdesetim godinama prošlog veka povećana je potreba za umnožavanjem podataka i efikasnim računarskim sistemima. U Beogradu je razvijen informativni sistem Skupštine grada sa oko 40 baza podataka, koji je bio među vodećima u Evropi tokom sedamdesetih godina.

Ključnu ulogu u razvoju jugoslovenske informatike imao je Elektrotehnički fakultet u Beogradu, čiji su profesori specijalizovali u Sjedinjenim Državama, a potom osnovali Katedru za digitalnu elektroniku. Glavni inicijator razvoja CER-10 bio je profesor Tihomir Aleksić, jedan od najistaknutijih stručnjaka tog vremena.

Izvršni direktor Satja Nadela ističe da firme plaćaju i pretplatu i ustupaju ključne podatke proizvođačima veštačke inteligencije

Kompanija Majkrosoft upozorila je da preduzeća koja koriste veštačku inteligenciju izdvajaju dvostruka sredstva – jednom za pretplatu na AI usluge, a drugi put kroz deljenje sopstvenih poslovnih podataka, saopštio je izvršni direktor Satja Nadela. U objavi na blogu, Nadela je naveo da korisnici velikih AI modela, kakve razvijaju kompanije Open AI i Antropik, ne plaćaju samo tehnološke servise, već potencijalno ustupaju vredne informacije o svom poslovanju proizvođačima tih modela.

„Kompanije u suštini plaćaju inteligenciju dva puta – jednom novcem, a drugi put nečim još vrednijim, znanjem koje moraju da otkriju kako bi ta inteligencija bila korisna“, istakao je Nadela. Prema njegovim rečima, ovakve informacije predstavljaju specifično poslovno znanje koje konkurenti ne bi mogli da nabave na tržištu.

Nadela je dodatno naglasio da kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju ne mogu istovremeno zahtevati slobodu korišćenja javno dostupnih podataka za obuku svojih modela, a da drugima ograničavaju pristup analizama i rezultatima iz tih modela za razvoj sopstvenih sistema. On je posebno ukazao na slučajeve kada proizvođači AI modela zadržavaju pravo da analiziraju podatke o korišćenju njihovih usluga.

Preporuka Majkrosofta je da firme zadrže potpunu kontrolu nad svojim podacima i izbegnu vezivanje isključivo za jednog proizvođača AI tehnologije. Ovakav pristup, prema Nadelinim rečima, omogućava kompanijama veću sigurnost i fleksibilnost u razvoju sopstvenih veštačkih inteligencija.

Cene naftnih derivata skočile 21,7 odsto, dok su potrošačke cene porasle 2,3 odsto prema podacima Saveznog zavoda za statistiku

Veleprodajne cene u Nemačkoj porasle su u junu za 4,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je Savezni zavod za statistiku (Destatis). Ovo predstavlja usporavanje u poređenju sa majem, kada je rast iznosio 5,9 odsto. I pored tog usporavanja, veleprodajne cene rastu dvostruko brže od opšte potrošačke inflacije, koja je u junu iznosila 2,3 odsto na godišnjem nivou, pokazuju zvanični podaci.

Glavni pokretači rasta veleprodajnih cena su energenti i sirovine, a ovakav trend traje već 19 meseci zaredom. Najveći godišnji skok zabeležen je kod naftnih derivata, čije su cene porasle za 21,7 odsto. Rude obojenih metala, obojeni metali i poluproizvodi od obojenih metala poskupeli su čak 31 odsto. Cene hemijskih proizvoda zabeležile su rast od 14,9 odsto, dok su gvožđe, čelik i poluproizvodi od crnih metala poskupeli 8,2 odsto.

Sa druge strane, pojedine kategorije proizvoda su zabeležile pad cena. Kafa, čaj, kakao i začini pojeftinili su u proseku 10 odsto, dok su mleko, mlečni proizvodi, jaja i jestiva ulja i masti zabeležili međugodišnji pad cena od 8,5 odsto, navodi se na sajtu Destatisa.

Na mesečnom nivou, veleprodajne cene u Nemačkoj pale su u junu za 0,7 odsto, nadovezujući se na pad od 0,6 odsto u maju. Potrošačka inflacija, merena CPI indeksom, pala je u junu na 2,3 odsto, najviše zahvaljujući usporavanju rasta cena energije (3,4 odsto naspram 6,6 odsto u maju), dok je kor inflacija ostala na 2,5 odsto.

Prema saopštenju Saveznog zavoda za statistiku, veleprodajne cene ostaju ključni indikator za kretanje celokupnog tržišta, imajući u vidu značajan uticaj energenata i industrijskih sirovina na nemačku privredu.