Drugi kvartal doneo je povećanje broja bankrota i smanjenje novih firmi, najizraženije u industriji i obrazovanju
Evrostat je objavio da su bankrotstva u EU porasla 5,7 odsto u drugom kvartalu 2026. godine. Istovremeno, registracije preduzeća zabeležile su pad od 0,5 odsto u poređenju sa prvim kvartalom. Ovi podaci ukazuju na izazovno poslovno okruženje i povećanu nesigurnost u privredi evropskih zemalja.
U većini sektora poslovne ekonomije zabeležene su negativne promene. Industrija je imala najveći pad broja novih firmi – 3,6 odsto manje registracija u odnosu na prethodni kvartal. Sektor smeštaja i ugostiteljstva zabeležio je pad registracija od 3,4 odsto, dok su obrazovanje i socijalne usluge pale za 3,2 odsto. Pored toga, sektor informisanja i komunikacija izdvaja se kao izuzetak sa rastom od 8,8 odsto u broju novih firmi. Građevinski sektor je takođe zabeležio blagi rast registracija od jedan odsto, dok su finansijske usluge ostale stabilne.
Bankrotstva u EU porasla 5,7 odsto: najizraženiji rast u obrazovanju i društvenim delatnostima
Bankrotstva u EU porasla su u pet od osam glavnih sektora. Najveći rast broja bankrota zabeležen je u sektoru obrazovanja i društvenih delatnosti, čak 21,1 odsto, što ukazuje na ozbiljne poteškoće u održivosti ovih aktivnosti. Saobraćaj je takođe imao značajan skok bankrota od 11,4 odsto, dok su finansijske usluge porasle za 6,8 odsto. S druge strane, smeštaj i ugostiteljstvo su za 2,6 odsto smanjili broj bankrota, građevinarstvo za 1,7 odsto i trgovina za 1,2 odsto.
Ovi trendovi pokazuju da, iako pojedini sektori uspevaju da stabilizuju ili čak povećaju broj novih firmi, drugi se suočavaju sa povećanim pritiscima i rastom insolventnosti. Kao rezultat, tržište rada i investicije mogu biti pod dodatnim rizikom u narednim kvartalima.
Tržišni kontekst i ekonomski značaj promena
Porast broja bankrotstava u EU signalizira smanjenu otpornost privrede na izazove kao što su promenljivi potrošački zahtevi, troškovi energije i globalne ekonomske tenzije. Smanjenje broja registracija preduzeća, posebno u industriji i uslugama, može dugoročno uticati na inovacije i rast zaposlenosti. Sa druge strane, rast nove registracije u digitalnim i građevinskim sektorima naglašava prilagođavanje tržišta novim trendovima i potrebama.
Kao rezultat ovih kretanja, evropske ekonomije suočavaju se sa zahtevom da dodatno podrže preduzetništvo i unaprede uslove za poslovanje. Očekuje se da će dalja analiza kvartalnih podataka biti ključna za procenu ukupne stabilnosti tržišta i pravovremeno reagovanje regulatornih tela.
