Neto prihod od kamata blizu 250 milijardi dinara, dok je stopa rasta kreditiranja domaćinstava dostigla 20 odsto
Bankarski sektor u Srbiji ostvario je zbirni profit od 166,5 milijardi dinara (oko 1,4 milijarde evra) u 2025. godini, što predstavlja rast od 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju najnoviji ekonomski izveštaji. Čak 16 banaka zabeležilo je pojedinačni profit veći od milijardu dinara tokom 2025. godine, čime bi se svaka od njih uvrstila među 100 najvećih domaćih kompanija po ostvarenoj dobiti.
Neto prihod od kamata domaćih banaka u 2025. godini dostigao je gotovo 250 milijardi dinara, što je za oko tri procenta manje u odnosu na 2024. godinu. Ovo smanjenje je rezultat pada neto kamatne marže sa oko 4 odsto na 3,6 odsto, usled ublažavanja monetarnih uslova. Uprkos tome, neto prihod od kamata je više nego dupliran u odnosu na 2021. godinu, a neto kamatna marža je uvećana za više od jednog procentnog poena. Kreditna aktivnost je nastavila rast, pa je stopa rasta ukupnog kreditiranja u decembru 2025. dostigla 15,4 odsto, dok su krediti stanovništvu porasli za skoro 20 odsto, sa izraženim udelom gotovinskih i stambenih kredita. Krediti privredi u decembru povećani su za 11,3 odsto, a u strukturi dominiraju pozajmice za likvidnost i obrtna sredstva.
Neto prihod od naknada i provizija zabeležio je rast od 8 odsto na 100,3 milijarde dinara, što je dvostruko više nego 2021. godine. Stopa loših kredita na kraju decembra iznosila je 2,1 odsto, što potvrđuje stabilnost sektora. Prinos na kapital iznosio je 17,3 odsto, što je za 40 baznih poena više nego prethodne godine, dok je u odnosu na 2021. godinu uvećan za više od 10 procentnih poena.
Najveći profit ostvarila je banka Intesa sa 31 milijardom dinara, dok su Raiffeisen i Unicredit zabeležile dobit od 29,1, odnosno 23,2 milijarde dinara. Ove tri banke su ostvarile prinos na kapital iznad 20 odsto. U sektoru, osam najvećih banaka drži 87 odsto tržišta, dok ostatak banaka pojedinačno ima udeo ispod 3 odsto. Intesa je vodeća sa tržišnim udelom od 15,3 odsto, prati je OTP banka sa 14,2 odsto i Raiffeisen sa 11 odsto. Planirana prodaja Addiko banke (1,5 odsto tržišta) mogla bi biti jedina veća promena u narednom periodu, dok se značajnije konsolidacije ne očekuju dokle god se ostvaruju visoki prinosi.
Na početku tekuće godine, kreditna aktivnost dodatno je ubrzala, a rast u martu dosegao je 16,9 odsto, prvenstveno zahvaljujući kreditiranju stanovništva koje je poraslo za 20,9 odsto. Neto prihodi od kamata u periodu januar-mart porasli su za 2 odsto i iznosili su 61,4 milijarde dinara. Ovi rezultati ukazuju na nastavak snažnih trendova u bankarskom sektoru, uz nešto sporiji rast profita u poređenju sa prethodnim godinama.
