U Srbiji domaći kapital sada čini većinu, dok su strane investicije pale ispod 45 odsto u 2025. godini

Domaći investitori ostvarili su dominantnu poziciju na srpskom tržištu komercijalnih nekretnina, sa ukupnim ulaganjem od oko 340 miliona evra u protekloj godini, pokazuju podaci CBRE za 2025. godinu. Srbija je u tom periodu privukla 40 odsto ukupnih investicija u poslovne nekretnine u regionu, dok je udeo stranih ulagača pao ispod 45 odsto, što potvrđuje strukturne promene u sektoru.

Prema analizi, lokalni i regionalni kapital sada preovlađuje na tržištu, dok je ranije udeo stranih investitora iznosio između 60 i 70 odsto. “Prvi put su lokalni igrači dominantni, a to je trend koji vidimo i u drugim zemljama centralne i istočne Evrope. Domaći ulagači poznaju tržište, dok su međunarodni investitori oprezniji zbog neizvesnosti”, izjavila je Jana Jovanović, rukovodilac odeljenja za istraživanje tržišta za region jugoistočne Evrope u CBRE.

Najveće interesovanje stranih investitora i dalje je usmereno na kancelarijske i logističke objekte. Kancelarijski prostor je bio najaktivniji segment 2025. godine, čineći 70 odsto ukupnih investicija u komercijalne nekretnine. Nova ponuda kancelarija ostala je ograničena, sa manje od 30.000 kvadratnih metara najavljenih za izgradnju u 2026, dok se značajniji rast očekuje tek od 2027. godine. “Cena najma kancelarijskog prostora kreće se oko 18 evra po kvadratnom metru”, navodi Jovanović.

Sektor maloprodajnih parkova zabeležio je rast, sa ukupnom ponudom u regionu uvećanom za više od 15 odsto u 2025. godini, a u izgradnji je oko 300.000 kvadratnih metara. Očekuje se da će 2026. ukupna kvadratura maloprodajnih centara prevazići kvadraturu tržnih centara. Tržni centri redefinišu model poslovanja, sa širenjem F&B ponude i iskustvenih sadržaja, dok vlasnici ulažu u modernizaciju i diverzifikaciju.

Na logističkom tržištu, tokom 2025. godine izgrađeno je više od 70.000 kvadratnih metara novog prostora, što je rezultiralo godišnjim rastom ponude od oko 10 odsto. Potražnja je apsorbovala sav novi kapacitet, a ukupna zaliha logističkog prostora ostala je ispod 800.000 kvadratnih metara. Intenzivan razvoj beleže i gradovi van Beograda, poput Novog Sada, Jagodine, Kragujevca i Niša, ali Beograd i dalje vodi po izgradnji i potražnji.

Uoči EXPO 2027, tržište hotela u Beogradu beleži značajan rast. Otvoreni su St. Regis i Hotel Bristol, dok su Ritz‑Carlton i InterContinental u fazi izgradnje. Trenutno je oko 15 hotela u različitim fazama razvoja, sa dodatnih 1.500 novih soba, a očekuje se rast tržišta od oko 20 odsto do 2027. godine. “EXPO će biti katalizator, ali i test za hotelski sektor”, ističe Jovanović, uz napomenu da će održivost zavisiti od promocije zemlje, jačanja turističke infrastrukture i razvoja transportnih kapaciteta.

Proizvodnja električne energije planirana na 39.299 GWh uz rast od pet odsto, domaća prerada nafte dostiže 4,15 miliona tona

Vlada Republike Srbije usvojila je Energetski bilans za 2026. godinu, kojim su predviđene značajne investicije u obnovljive izvore energije i smanjenje energetskog uvoza. Tokom 2026. godine planirana je izgradnja novih 180 MW vetroelektrana i 56,7 MW solarnih kapaciteta, što ukupno donosi 237 MW dodatnih kapaciteta iz obnovljivih izvora. Očekuje se povećanje proizvodnje električne energije za pet odsto, na ukupno 39.299 GWh, dok je projekcija da će se uvoz električne energije smanjiti za 14 odsto i zabeležiti blagi rast izvoza.

Prema podacima iz bilansa, termoelektrane će i dalje biti glavni izvor električne energije sa učešćem od 62,35 odsto, dok hidroelektrane učestvuju sa približno 25 odsto. Proizvodnja iz vetra i sunca nastavlja da raste, a ukupna proizvodnja primarne energije iz obnovljivih izvora dostići će 2,779 Mtoe, što je sedam odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Udeo obnovljivih izvora u ukupnoj domaćoj proizvodnji energije dostizaće 28 odsto.

Kada je reč o potrošnji prirodnog gasa, planirana je ukupna potrošnja od 3,015 milijardi kubnih metara, što je smanjenje od šest odsto u odnosu na 2025. godinu. Domaća proizvodnja pokrivaće devet odsto potreba, a preostalih 91 odsto biće obezbeđeno iz uvoza, pre svega putem gasovoda “Balkanski tok”, iz Mađarske i preko novog interkonektora sa Bugarskom.

Planirana proizvodnja uglja u 2026. iznosi oko 34,2 miliona tona, od čega će 96 odsto biti iskorišćeno za proizvodnju električne energije. Lignit ostaje dominantan sa učešćem od 98,4 odsto u domaćoj proizvodnji uglja.

U segmentu naftne industrije, domaća proizvodnja naftnih derivata predviđena je na 4,15 miliona tona, što je rast od 23 odsto u odnosu na godinu ranije. Istovremeno, očekuje se pad uvoza derivata za 14 odsto. Iako se snabdevanje sirovom naftom sve više oslanja na uvoz zbog pada domaće proizvodnje, raste udeo domaće prerade.

Finalna potrošnja električne energije u 2026. godini iznosiće 29.972 GWh, odnosno jedan odsto više u odnosu na 2025. godinu. Najveći deo potrošnje i dalje imaju domaćinstva sa 44,6 odsto, slede industrija sa 33,5 odsto i javne i komercijalne delatnosti sa 19,3 odsto.

Novi trojanac ugrožava korisnike Steam, Discord i Telegram platformi, uz mogućnost zamene kripto adresa

Bezbednosna kompanija Kaspersky otkrila je novu kampanju distribucije malvera CrystalX RAT, koji pored standardnih funkcija krađe podataka i špijuniranja, omogućava i ometanje žrtava kroz tzv. “prank” opcije, saopšteno je 1. aprila 2026. godine. Prema izveštaju, ovaj trojanac podržava funkcije krađe sistemskih informacija i kredencijala za Steam, Discord i Telegram, kao i podatke iz veb pregledača. Uz to, ugrožava i korisnike kriptovaluta, pošto koristi clipper za zamenu adresa kripto novčanika putem pregledača.

CrystalX RAT omogućava potpuni nadzor nad žrtvom – snima ekrane, beleži pritiske tastera (keylogger), snima zvuk sa mikrofona, kao i video sa veb kamere ili ekrana korisnika. Ovaj malver se prodaje kao MaaS (malware-as-a-service) na platformama kao što su YouTube i Telegram, što povećava mogućnost širenja među različitim operaterima, uključujući i one sa slabijim tehničkim znanjem.

Posebna karakteristika CrystalX RAT-a su “prank” funkcije koje omogućavaju pomeranje kursora, promenu pozadine i orijentacije ekrana, skrivanje desktop ikona, prinudno gašenje sistema i slanje poruka u realnom vremenu. Ove funkcije unose dodatnu psihološku dimenziju napada, čineći ga vidljivim i uznemirujućim za korisnika.

Kaspersky je zabeležio ciljanje korisnika u Rusiji, ali zbog modela prodaje i distribucije, malver ima potencijal širenja i na druge zemlje. “Ovako raznovrstan skup funkcija praktično omogućava kompromitovanje žrtve iz svih uglova i potpuni gubitak privatnosti. Pored pristupa kredencijalima naloga, ukradeni podaci mogu se potencijalno koristiti za ucenu. U ovom trenutku početni vektor infekcije nije precizno poznat, ali već pogađa desetine žrtava. Naša telemetrija već detektuje nove verzije implantata, što ukazuje na to da se ovaj malver i dalje aktivno razvija i održava. Očekujemo da će broj žrtava značajno rasti i da će se njegovo geografsko širenje povećati u bliskoj budućnosti”, izjavio je Rade Furtula, presales menadžer kompanije Kaspersky za zapadni Balkan.

Za zaštitu od CrystalX RAT-a, preporučuje se oprez pri otvaranju i preuzimanju fajlova putem mesindžera i e-pošte, korišćenje zvaničnih izvora za instalaciju aplikacija i modova, kao i upotreba snažnog bezbednosnog softvera na svim uređajima. Dodatno, korisnicima se savetuje da uključe opciju prikazivanja ekstenzija fajlova u Windows podešavanjima i obrate pažnju na lažna obaveštenja iz online prodavnica i banaka, koja mogu sadržati malver.