Stočari ističu visok kvalitet domaće hrane, a nova pravila zahtevaće dodatne sertifikate i nadzor nad upotrebom antibiotika

Evropska unija usvojiće od septembra naredne godine stroža pravila za izvoz proizvoda životinjskog porekla iz Srbije, posebno u segmentu kontrole upotrebe antibiotika u stočarstvu. Proizvođači iz Srbije moraće da ispune dodatne uslove i pribave nove sertifikate kako bi nastavili izvoz na tržište EU, prenosi se u zvaničnim najavama.

Predstavnici stočarskog sektora navode da domaći proizvođači već rade po visokim standardima i ne očekuju značajne prepreke. Nataša Jankov, proizvođač iz oblasti govedarstva, izjavila je: “Redovno kontrolišemo stoku i spremni smo za nova pravila. Važno je da proizvodi budu zdravi i pri uvozu i pri izvozu.” Slično mišljenje deli i Sofija Plavšić, koja takođe ističe kvalitet domaće hrane i navodi da njena farma proizvodi mleko za kompanije čiji proizvodi završavaju na evropskom tržištu.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić podvukao je da Srbija mora pratiti promene regulativa iz Evropske unije i da se domaća proizvodnja godinama prilagođava evropskim standardima. “Što se tiče promena regulativa u Evropi, svaki dan se nešto novo dešava. Mi moramo biti spremni na to. Srbija se drastično promenila u odnosu na prošlost, idemo u korak sa svetom i novim promenama. Mi smo zemlja koja mnogo više izvozi nego što uvozi proizvoda, a Evropska unija je tržište na koje najviše izvozimo”, izjavio je Glamočić.

Nova pravila Evropske unije deo su šire borbe protiv prekomerne upotrebe antibiotika u stočarskoj proizvodnji, sa ciljem da se obezbedi viši nivo bezbednosti hrane i usklađenost sa aktuelnim standardima na evropskom tržištu.

Domaći stočari smatraju da će primena novih regulativa proteći bez većih poteškoća, zahvaljujući već postojećim kontrolama i standardima koji se primenjuju u Srbiji.

AI sistem u stokholmskom kafiću ugovorio trogodišnju struju i nabavio 6.000 salveta, što je izazvalo gubitak kontrole nad troškovima

Prvi evropski kafić kojim upravlja veštačka inteligencija, osnovan u Stokholmu i vođen Google sistemom Gemini, suočava se sa nizom operativnih i finansijskih poteškoća nakon više od mesec dana rada. „Digitalna menadžerka“ Mona donela je brojne nelogične odluke, uključujući naručivanje 3.000 pari rukavica i 6.000 salveta za kafić u kome radi samo jedan zaposleni, čime je brzo potrošen početni budžet od 200.000 švedskih kruna (oko 20.000 evra) koji je obezbedila startap kompanija Andon Labs iz San Franciska.

Sistem je pokazao ozbiljna ograničenja u upravljanju, naručujući jaja i paradajz-pire koji nisu na meniju, dok je hleb više puta zaboravljen, što je dovelo do privremenog povlačenja sendviča iz ponude. Mona je samostalno zaključila ugovor o električnoj energiji na tri godine, što je dodatno opteretilo finansije kafića. Osim problema sa nabavkom, veštačka inteligencija šalje poruke zaposlenima tokom noći i za vreme slobodnih dana, zanemarujući važnost ravnoteže između privatnog i poslovnog života, posebno značajnu u Švedskoj.

Iako AI sistemi poput ChatGPT-a mogu da odgovore na gotovo svako pitanje, eksperimenti u realnom poslovanju pokazuju da postoje brojna ograničenja kada je u pitanju upravljanje ljudima i resursima. Uprkos dosadašnjim greškama, kompanija Andon Labs planira da nastavi eksperiment, smatrajući ga važnim za testiranje buduće uloge veštačke inteligencije u poslovanju i etičkih pitanja koja se pojavljuju kada AI preuzima funkciju menadžera.

Voyah sa 1.700 prodatih vozila prednjači, premijum segment sada čini 10 odsto ruskog tržišta automobila

Prodaja novih automobila premijum segmenta u Rusiji porasla je u aprilu za 13 odsto na godišnjem nivou, dostigavši 11.600 vozila, pokazali su podaci ruske analitičke agencije Avtostat. Premijum automobili sada zauzimaju oko 10 odsto ukupnog tržišta automobila u Rusiji, prenela je agencija TASS.

Kineski proizvođač Voyah bio je najprodavaniji premijum brend u aprilu, sa 1.700 isporučenih vozila. Na drugom mestu se nalazi BMW sa 1.500 prodatih automobila, dok je kineski Exeed ostvario prodaju od 1.430 vozila. U prvih pet najprodavanijih brendova ubrajaju se i kineski Tank, kao i Mercedes-Benz i Honqi.

Analitička agencija Avtostat ističe da ovi rezultati potvrđuju nastavak jačanja prisustva kineskih proizvođača na ruskom tržištu automobila, naročito nakon povlačenja ili smanjenja aktivnosti pojedinih zapadnih kompanija. Povećanje broja prodatih premijum vozila od strane kineskih brendova dodatno utiče na promenu strukture ovog segmenta u Rusiji.

Prema dostupnim podacima, tržišni udeo premijum segmenta trenutno je na nivou od oko 10 odsto, što odražava promene koje su usledile nakon što su se neki zapadni proizvođači povukli ili smanjili svoje prisustvo.

Dalji komentari ili planovi proizvođača nisu objavljeni u analizi Avtostata.