Američka vojska izvela napade, a evropski berzanski indeksi zabeležili pad; evro na 1,16303 dolara

Nakon novih vojnih udara Sjedinjenih Američkih Država na jug Irana, cena referentne nafte brent porasla je za 1,73 odsto i iznosi 98,887 dolara za barel, prema podacima sa berzi u 9.30 sati 26. maja 2026. Američka WTI nafta beleži rast od 1,52 odsto na 92,439 dolara za barel, što ukazuje na povećanu zabrinutost investitora zbog trenutne nestabilnosti na Bliskom istoku.

Američka vojska saopštila je da su napadi izvedeni u samoodbrani na jugu Irana, ciljajući brodove koji su navodno pokušavali da postave mine, kao i raketne lansirne položaje. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da razgovori sa Iranom ‘lepo napreduju’, ali je dodao da bi Vašington mogao nastaviti vojne aktivnosti ukoliko pregovori ne daju rezultat.

Na evropskim berzama, fjučersi gasa za jun na amsterdamskoj TTF platformi na otvaranju su trgovani po ceni od 45,790 evra za megavatsat. Istovremeno, indeks Frankfurtske berze DAX pao je za 0,25 odsto na 25.340,63 poena, francuski CAC 40 za 0,29 odsto na 8.234,39 poena, a moskovski MOEX za 0,36 odsto na 2.588,77 poena. Jedini rast zabeležio je britanski FTSE 100, koji je porastao za 0,76 odsto na 10.545,70 poena.

Na deviznom tržištu, evro je na Foreks berzi danas na nivou od 1,16303 dolara. Cena zlata pala je na 4.532,41 dolar za trojnu uncu, dok je cena pšenice dostigla 6,3882 dolara za bušel (27,216 kg).

Na zatvaranju berzi u petak, američki Dow Jones indeks porastao je za 0,58 odsto na 50.579,70 poena, S&P 500 za 0,37 odsto na 7.473,47 poena, a Nasdaq za 0,19 odsto na 26.343,97 poena. Berze u SAD danas nastavljaju rad nakon produženog vikenda zbog Dana sećanja.

Šest od 10 Amerikanaca sa godišnjom zaradom većom od 200.000 dolara razmatra preseljenje, troškovi života glavni razlog

Ultra-bogati građani Sjedinjenih Američkih Država sve češće traže dodatne boravišne dozvole i državljanstva drugih zemalja, sa ciljem zaštite od neizvesnosti i rizika, navode stručnjaci za investicionu migraciju. Prema podacima Latitude World, SAD su pretekle Kinu kao najveće tržište klijenata koji žele drugo ili treće državljanstvo, izjavio je Erik Mejdžor, izvršni direktor ove konsultantske firme.

Rezultati istraživanja Apex Capital Partners pokazuju da 61 odsto Amerikanaca sa godišnjom zaradom većom od 200.000 dolara razmišlja o preseljenju u inostranstvo u narednih pet godina. “Stopa rasta interesovanja Amerikanaca vrtoglavo raste”, rekao je Nuri Kac, predsednik Apex Capital Partnersa, napominjući da su stavovi ispitanika podeljeni – “50-50” između politički levo i desno orijentisanih.

Henli & Partners je objavio da je broj upita američkih državljana za alternativno prebivalište ili državljanstvo porastao za 183 odsto na godišnjem nivou u prvom kvartalu 2025. godine, nakon što je Donald Tramp izabran za drugi predsednički mandat. Istovremeno, Amerikanci sve više podnose zahteve za državljanstvo po osnovu porekla u Evropi i Kanadi. Mejdžor ističe da su Amerikanci od 2019. godine sa 4 na 74 odsto njegovih klijenata.

Po prvi put od Velike depresije, tokom 2025. godine više ljudi je napustilo SAD nego što se doselilo, navodi Volstrit žurnal. Administracija Donalda Trampa negativan migracioni saldo tumači kao rezultat restriktivnih viznih politika i povećanih deportacija, ali i rekordni broj američkih građana napušta zemlju. Mejdžor navodi: “Moji klijenti mi govore: ‘Želim kombinaciju. Želim dva državljanstva i zelenu kartu’.”

Prema istraživanju Apex Capital Partnersa, troškovi života su glavni razlog za razmišljanje o napuštanju SAD (68 odsto ispitanika), dok 54 odsto navodi političku klimu. Kac pojašnjava: “Ljudi na levici strahuju da bi Tramp mogao da se kandiduje za treći mandat… A ljudi na desnici se plaše nekoga poput Mamdanija koji bi mogao da počne nacionalizaciju – tako da su svi zabrinuti”.

Za klijente sa investicionom imovinom oko 100 miliona dolara, Novi Zeland je popularan izbor. Mejdžor navodi: “Ulazna tačka za zelenu kartu je pet miliona novozelandskih dolara – oko tri miliona američkih. I to je investicija, a ne donacija”. Novi Zeland je na osmom mestu globalnog indeksa programa rezidencije kompanije Henli & Partners, sa najvišim ocenama za reputaciju i kvalitet života, ali visoka cena ograničava broj zainteresovanih.

Interesovanje za Evropu je veliko, naročito za državljanstvo koje omogućava slobodno kretanje kroz 29 zemalja šengenske zone. Međutim, programi su postali stroži: grčka “zlatna viza” je na najatraktivnijim lokacijama podigla minimalni investicioni prag sa 250.000 na 800.000 evra, Španija je u aprilu 2025. ukinula svoj program, a Portugal je produžio period boravka za državljanstvo sa pet na 10 godina. Malta je promenila model državljanstva kroz investicije, sada tražeći izuzetne doprinose. Mejdžor navodi: “Verovatno ćemo ih ove godine uraditi 50”.

Indija u aprilu uvezla 4,57 miliona barela nafte dnevno, udeo ruske nafte pao sa 50 na 35 procenata

Indijske rafinerije su u aprilu i maju 2026. godine povećale uvoz sirove nafte iz Venecuele, Brazila, Angole i Nigerije, kako bi nadoknadile smanjenje isporuka iz regiona Persijskog zaliva izazvano ratom Izraela i Sjedinjenih Američkih Država protiv Irana, kao i ograničenjem pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, navode trgovinski izvori i analitička kompanija Kpler. Prema dostupnim podacima, Indija je u aprilu uvezla oko 4,57 miliona barela nafte dnevno, što je približno na istom nivou kao u martu, ali manje nego godinu dana ranije.

Indija, treći najveći svetski uvoznik nafte, tradicionalno nabavlja najveći deo sirove nafte sa Bliskog istoka, ali su aktuelni ratni sukobi i poremećaji u transportu primorali rafinerije da diverzifikuju izvore snabdevanja. U istom periodu, udeo ruske nafte u ukupnom indijskom uvozu pao je sa gotovo 50 odsto na oko 35 procenata. Nju Delhi je nastavio kupovinu ruske nafte, ali je smanjen obim zbog remonta jedne od velikih domaćih rafinerija.

Uvoz iz Ujedinjenih Arapskih Emirata značajno je porastao tokom aprila, dok je uvoz iz Saudijske Arabije ostao stabilan, pokazuju podaci. Analitičari ističu da su UAE i Saudijska Arabija među retkim proizvođačima iz Persijskog zaliva koji mogu da izvoze naftu alternativnim pravcima, zaobilazeći Ormuski moreuz, koji je jedan od ključnih svetskih energetskih koridora.

Prema preliminarnim ocenama, očekuje se da Indija tokom maja poveća uvoz ruske nafte nakon što se završi remont rafinerije, čime bi se delimično nadoknadio privremeni pad uvoza iz tog pravca. Ove promene u strukturi snabdevanja ukazuju na rastuću potrebu indijske privrede za diversifikacijom energetskih izvora usled globalnih geopolitičkih tenzija.