Bruto domaći proizvod porastao 3,5 odsto, industrijska proizvodnja beleži plus, inflacija na 3,6 odsto
Srpska privreda nastavila je rast u prvim mesecima 2026. godine, uz snažno ubrzanje izvoza i stabilan oporavak industrije, pokazuju najnovije makroekonomske analize Privredne komore Srbije i Ekonomskog instituta. Bruto domaći proizvod (BDP) povećan je za oko 3,5 odsto u periodu januar–april u odnosu na isti period prošle godine, dok je međugodišnji rast u prvom tromesečju iznosio 3,2 odsto.
Spoljnotrgovinska razmena zabeležila je rast od 3,9 odsto, dostigavši ukupno 25,9 milijardi evra. Izvoz je povećan za 8,2 odsto, na 11,8 milijardi evra, dok je uvoz porastao za 0,5 odsto i iznosi 14,1 milijardu evra. Zahvaljujući ovome, pokrivenost uvoza izvozom porasla je na 83,5 odsto, sa prošlogodišnjih 77,6 odsto, a robni deficit smanjen je za 26,1 odsto, na 2,33 milijarde evra (više od 823 miliona evra manje nego lani).
Industrijska proizvodnja u aprilu zabeležila je rast od 3,4 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Prerađivačka industrija porasla je 5,3 odsto, rudarstvo 4,8 odsto, dok je sektor proizvodnje i distribucije električne energije, gasa i pare pao za 7,7 odsto. U prvih četiri meseca ukupna industrijska proizvodnja porasla je 0,2 odsto, prerađivačka industrija zabeležila je rast od 1 odsto, a rudarstvo i energetika su ostali u blagom minusu.
Automobilska industrija bila je ključni nosilac privrednog rasta: proizvodnja motornih vozila i prikolica uvećana je za 51,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je samo u aprilu međugodišnji rast iznosio 52,2 odsto. Proizvodnja električnog modela automobila u fabrici FCA Srbija Kragujevac značajno je doprinela ovom trendu, a trenutni nivo proizvodnje je za oko 40 procenata veći od prošlogodišnjeg proseka. Prema autorima Makroekonomskih analiza i trendova, doprinos ove oblasti međugodišnjem rezultatu prerađivačkog sektora iznosi 2,9 procentnih poena, dok je kumulativni doprinos svih ostalih oblasti koje su zabeležile rast 1,6 procentnih poena.
Uz automobilsku industriju, pozitivne rezultate zabeležili su i proizvođači farmaceutskih proizvoda, gume i plastike, papira, kao i mašina i opreme. Sektor rudarstva ostvario je rast u eksploataciji ruda metala, dok su eksploatacija sirove nafte, prirodnog gasa i pojedine druge grane ostale ispod prošlogodišnjeg nivoa.
Prosečne zarade nastavile su da rastu brže od troškova života: neto plata početkom godine bila je za 8,9 odsto viša od vrednosti prosečne potrošačke korpe i 111,4 odsto iznad minimalne potrošačke korpe. Inflacija je ostala pod kontrolom – harmonizovani indeks potrošačkih cena u aprilu iznosio je 3,6 odsto, što je blizu proseka Evropske unije (3,2 odsto) i evrozone (3 odsto), dok je devet od 27 članica EU imalo višu inflaciju od Srbije.
Značajan uticaj na rezultate imala je privremena normalizacija rada Rafinerije nafte u Pančevu, koja je doprinela rastu prerađivačke industrije, posebno kroz proizvodnju koksa i derivata nafte, uz pozitivan efekat i na hemijsku industriju.
Najveći deo robne razmene realizovan je sa državama Evropske unije, dok je domaće tržište zabeležilo rast prometa u trgovini na malo, prema podacima Evrostata. Ekonomisti ocenjuju da povoljni trendovi industrijske proizvodnje u martu i aprilu potvrđuju dugoročan oporavak industrije, iako pojedini sektori još nisu dostigli prošlogodišnje nivoe aktivnosti.
