UAE napustili OPEC i OPEC+, što može dovesti do slabijeg uticaja kartela na tržište i povećanja proizvodnje za 30%

Ujedinjeni Arapski Emirati objavili su 28. aprila 2026. godine da napuštaju Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEC) i prošireni format OPEC+, čime je kartel značajno oslabljen jer UAE poseduju značajne rezervne kapacitete. Odluka je doneta u skladu sa dugoročnom strategijom i ekonomskom vizijom UAE za razvoj sopstvenog energetskog sektora, uz ubrzanje investicija u domaću proizvodnju energije, saopštila je zvanična agencija WAM.

Kako je dodatno objašnjeno, odluka je vođena nacionalnim interesima, sa ciljem da UAE aktivno odgovore na urgentne potrebe tržišta u uslovima geopolitičke nestabilnosti vezane za poremećaje u Arapskom zalivu i Ormuskom moreuzu, što direktno utiče na dinamiku ponude nafte na svetskom tržištu.

Prema navodima analitičara i izvora, ovaj potez predstavlja snažan udarac članicama OPEC-a i njihovom lideru Saudijskoj Arabiji, naročito u trenutku kada rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana izaziva energetski šok i nestabilnost globalne ekonomije. UAE su kritikovali druge arapske države da nisu pružile dovoljnu zaštitu tokom iranskih napada na njihove interese kao saveznika SAD.

Horhe Leon, analitičar kompanije Ristad, ocenjuje da povlačenje UAE označava značajnu promenu za OPEC, jer je uz Saudijsku Arabiju to bila jedna od retkih članica sa značajnim rezervnim kapacitetima, putem kojih grupa utiče na tržište. “Dugoročna implikacija je strukturno slabiji OPEC. Van grupe, UAE bi imao i podsticaj i mogućnost da poveća proizvodnju, što otvara pitanja o održivosti uloge Saudijske Arabije kao centralnog stabilizatora tržišta i ukazuje na potencijalno nestabilnije tržište nafte kako se smanjuje kapacitet OPEC-a da ublaži neravnoteže u ponudi”, navodi Leon.

Adže Parmar, direktor za energetiku u ICIS-u, napominje da se UAE već duže vreme ne slažu s politikom OPEC-a. “To nije iznenađenje, ali će svakako imati značajan uticaj na duži rok. To takođe označava opšti pomak u istorijski jakom savezu između UAE i Saudijske Arabije.”

Sergej Vakulenko iz Karnegi centra Rusija Euroazija, bivši direktor Gaspronjefta, ističe da UAE planiraju da povećaju proizvodnju nafte do 30%, što bi bilo teško ostvariti uz ograničenja OPEC-a i OPEC+. “Sada je verovatno najmanje štetno vreme da se to objavi – cene nafte su visoke i postoje stvarne nestašice zbog zatvaranja Ormuza. Nakon otvaranja, doći će do povećane potražnje jer će zemlje obnavljati rezerve koje su smanjene od februara, tako da će cene ostati visoke. Bez UAE, OPEC će biti mnogo slabiji, jer drugi veliki proizvođači poput Irana i Iraka nemaju značajne rezervne kapacitete kao UAE i Saudijska Arabija.”

Članice OPEC-a proizvode više od trećine svetske ponude nafte. Organizacija je osnovana 1960. godine, a članice su Alžir, Republika Kongo, Ekvatorijalna Gvineja, Gabon, Libija, Nigerija, Irak, Iran, Kuvajt, Saudijska Arabija i Venecuela. Nakon 2016, OPEC je uvećan za još 10 zemalja, uključujući Rusiju, stvarajući OPEC+. Osnovna svrha OPEC-a je stabilizacija tržišta i obezbeđivanje redovne isporuke goriva.

Prihodi kompanije dostigli 35 miliona evra, dok je bruto dobit iznosila skoro 16 miliona evra

Kompanija Janaf ostvarila je neto dobit od 13 miliona evra u prvom kvartalu 2026. godine, što predstavlja pad od 13 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, saopšteno je u finansijskom izveštaju. Ukupni prihodi firme u ovom tromesečju dostigli su 35 miliona evra, dok je bruto dobit iznosila gotovo 16 miliona evra. Prihodi od osnovne delatnosti, koji obuhvataju transport i skladištenje nafte i naftnih derivata, iznosili su 33 miliona evra.

Janaf je 72 odsto prihoda od osnovne delatnosti ostvario poslovanjem sa inostranim kupcima, u ukupnom iznosu od skoro 24 miliona evra, dok je na domaćem tržištu prihodovao više od 9 miliona evra. Kompanija navodi da su finansijski rezultati i dalje iznad proseka u hrvatskoj privredi, uprkos geopolitičkoj neizvesnosti i složenim uslovima u energetskom sektoru, koji su obeležili početak godine.

“Izražena geopolitička neizvesnost i složene okolnosti u energetskom sektoru obeležili su prvo tromesečje ove godine. Uprkos takvom okruženju, ostvareni finansijski rezultati potvrđuju stabilnost i otpornost poslovanja JANAF-a i dodatno učvršćuju našu poziciju pouzdanog partnera naftnog sektora i jedinog sigurnog pravca snabdevanja za ovaj deo Evrope. Time smo još jednom potvrdili svoju ulogu pouzdanog partnera u Hrvatskoj, Evropskoj uniji i zemljama u okruženju, kao i poziciju strateškog energetskog čvorišta Evropske unije”, istakla je Uprava JANAF-a, predvođena predsednikom mr sc Stjepanom Adanićem, uz članove Vladislava Veselicu i Ivana Barbarića.

Kompanija je najavila nastavak planiranih razvojnih aktivnosti, uključujući ulaganja u proširenje skladišnih kapaciteta, diversifikaciju poslovanja kroz projekte obnovljivih izvora energije, kao i izlazak na međunarodna tržišta putem projekta u Kazahstanu. “Zahvaljujući snažnoj podršci vlasnika i ključnih aktera, kao i posvećenosti zaposlenih, nastavljamo sa sprovođenjem planiranih razvojnih aktivnosti. To uključuje ulaganja u proširenje skladišnih kapaciteta i dalju diverzifikaciju poslovanja kroz projekte u oblasti obnovljivih izvora energije, kao i izlazak na međunarodna tržišta kroz projekat u Kazahstanu, čime jačamo temelje dugoročne stabilnosti i razvoja Društva”, navodi se u saopštenju Uprave.

Prema ekonomskim analizama, finansijski rezultati omogućavaju nastavak procesa diverzifikacije poslovanja sa ciljem dugoročne transformacije JANAF-a u integrisanu energetsku kompaniju.

Izgradnja gasovoda Južna interkonekcija povezaće BiH sa LNG terminalom na Krku, završetak planiran do 2028. godine

Bosna i Hercegovina i Hrvatska potpisale su u Dubrovniku sporazum o izgradnji gasovoda Južna interkonekcija vredan 1,5 milijardi evra, sa ciljem jačanja energetske sigurnosti i diverzifikacije snabdevanja gasom. Projekat će realizovati američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy, osnovana krajem prošle godine.

Sporazum su potpisali predsedavajuća Veća ministara BiH Borjana Krišto i hrvatski premijer Andrej Plenković, dok je ministar energetike SAD Kris Rajt prisustvovao ceremoniji. Krišto je izjavila: „Veliki korak napred: u Dubrovniku sam u ime Bosne i Hercegovine potpisala Sporazum o Južnoj interkonekciji s Hrvatskom, kojim je poboljšana energetska sigurnost i diverzifikacija opskrbe“, ističući zahvalnost američkim partnerima.

Projekat predviđa izgradnju gasovoda na ruti Zagvozd (Hrvatska) – Posušje (BiH) – Novi Travnik/Travnik, sa odvajanjem prema Mostaru, kao i izgradnju gasovoda Split – Zagvozd u Hrvatskoj. Južna gasna interkonekcija smatra se ključnim rešenjem za energetsku nezavisnost BiH, koja se sada snabdeva ruskim prirodnim gasom preko Srbije (Balkanski/Turski tok).

Entitetska vlada Federacije BiH predložila je da izgradnju i upravljanje ovim gasovodom bez tendera preuzme američka kompanija AAFS, koja će povezati BiH sa hrvatskim gasnim sistemom i LNG terminalom na ostrvu Krk. Ovakav model izazvao je kritike zbog obaveza BiH prema evropskom energetskom zakonodavstvu i postupka izbora investitora bez javnog tendera.

Gasovod bi trebalo da bude završen do 2028. godine, a u narednih sedam godina planirana je izgradnja tri gasne elektrane u Kaknju, Mostaru i Tuzli. Nastavak realizacije projekta zavisi od odobrenja oba doma Parlamentarne skupštine BiH i Vlade Hrvatske.