Operativni novčani tok iznosio 16,7 milijardi dinara, a investicije dostigle 6,3 milijarde dinara

Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je da je u prva tri meseca 2026. godine ostvarila neto dobit od 2,8 milijardi dinara, uz pozitivan EBITDA rezultat od 11 milijardi dinara. Kompanija navodi da su na poslovne rezultate uticali efekat jeftinijih zaliha nafte i rast cena nafte na svetskom tržištu. U periodu januar–mart 2026. operativni novčani tok iznosio je 16,7 milijardi dinara, dok su investicije NIS-a dostigle 6,3 milijarde dinara, najviše u segment istraživanja i proizvodnje nafte i gasa.

NIS grupa je poslovala u izuzetno složenim uslovima, pod uticajem ograničenja kratkoročnih licenci Ministarstva finansija SAD, što je rezultiralo smanjenjem obima prerade sirove nafte i prometa naftnih derivata u poređenju sa istim periodom prethodne godine. U cilju očuvanja likvidnosti i stabilnosti, kompanija je sprovela mere za optimizaciju troškova, uz kontinuirano finansiranje strateških projekata.

Prosečna cena nafte tipa Brent u prvom kvartalu iznosila je 80,6 dolara po barelu, što je sedam odsto više nego u istom periodu 2025. godine. Ukupna zaduženost prema bankama smanjena je na 373,7 miliona evra, dok su obračunate obaveze po osnovu poreza i drugih javnih prihoda iznosile 44 milijarde dinara.

U izveštajnom periodu, ukupna proizvodnja nafte i gasa bila je 280,3 hiljade uslovnih tona, dok je obim prerade sirove nafte i poluproizvoda dostigao 642,8 hiljada tona. Promet naftnih derivata iznosio je 592,2 hiljade tona, a ukupna proizvodnja električne energije 40,5 GWh.

„U nastavku godine, usled kompleksnih okolnosti za poslovanje, NIS će ostati posvećen urednom snabdevanju tržišta, očuvanju finansijske discipline i socijalnoj stabilnosti zaposlenih“, navodi se u saopštenju kompanije.

Centralna banka i 18 banaka od 10. aprila upisani u SEPA registar, građanima i privredi dostupni brži transferi u evrima

Banke u Srbiji biće operativno spremne za izvršavanje plaćanja u okviru SEPA sistema od 5. maja ove godine, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). Nakon što je Srbija u maju prošle godine postala članica Jedinstvenog područja za plaćanja u evrima (SEPA), Evropski platni savet je odobrio prijave centralne banke i 18 poslovnih banaka za pristupanje SEPA Credit Transfer šemi, a od 10. aprila 2026. oni su i zvanično upisani u registar učesnika.

Prema podacima NBS, od 5. maja korisnici platnih usluga iz Srbije – građani i privreda – moći će da izvršavaju i primaju plaćanja putem SEPA Credit Transfer šeme. NBS će, kao pružalac platnih usluga za korisnike budžetskih sredstava, takođe biti tehnički i operativno spremna da izvršava SEPA plaćanja od istog datuma.

Iz centralne banke ističu da članstvo u SEPA donosi brojne prednosti, uključujući brže transakcije i niže troškove, što je naročito važno za doznake iz inostranstva i poslovanje kompanija sa partnerima iz Evrope. Domaće banke su u završnoj fazi tehničkog i organizacionog usklađivanja sa SEPA pravilima, uključujući prilagođavanje sistema i pristup kliring i poravnavajućim infrastrukturama.

Trenutno su u toku završne pripreme novih tarifnika sa cenama usluga za SEPA transakcije, a očekuje se da će naknade koje domaće banke naplaćuju biti konkurentne zemljama regiona i povoljnije od postojećih naknada za transakcije u evrima sa SEPA članicama. “U toku su i završne pripreme novih tarifnika, koji će sadržati cene usluga obavljanja SEPA transakcija i očekuje se da će visina naknada koje će domaće banke naplaćivati klijentima za izvršavanje SEPA transakcija biti konkurentna sa zemljama regiona, kao i da će biti značajno povoljnija od naknada koje se trenutno naplaćuju za obavljanje transakcija u evrima sa zemljama koje su članice SEPA”, navode iz NBS-a.

NBS napominje da će domaće banke ove transakcije obavljati preko posredničkih banaka iz inostranstva, što može uticati na konačnu visinu naknade kod svake banke, a korisnici će o tome biti blagovremeno obavešteni pre početka izvršavanja SEPA transakcija.

Brža i efikasnija obrada transakcija u evrima kroz SEPA sistem može imati pozitivan uticaj na rast međunarodne trgovine, omogućavajući kompanijama iz Srbije brže izmirivanje obaveza i prijem sredstava od partnera iz SEPA područja. U prvoj fazi pristupanja, banke iz Srbije su podnele prijave za SEPA Credit Transfer šemu, dok se u narednim fazama očekuje i pristupanje SEPA Instant Credit Transfer šemi, koja omogućava gotovo trenutno izvršavanje transakcija u evrima. Dinamika tog procesa zavisiće od spremnosti evropskih banaka da omoguće ovu uslugu učesnicima iz Srbije.

“Imajući u vidu nesporan značaj SEPA plaćanja, u smislu sigurnosti i nižih troškova, od banaka se očekuje da korisnicima platnih usluga prioritetno ponude izvršavanje platnih transakcija putem SEPA platne šeme, kad god su za to ispunjeni uslovi”, poručuju iz NBS-a. Banke su dužne da korisnicima obezbede adekvatne informacije o mogućnostima i prednostima SEPA sistema, jer ovaj model omogućava efikasnije i povoljnije plaćanje u evrima unutar SEPA područja.

Plaćanja u valutama koje nisu evro, kao i transakcije prema zemljama van SEPA, nastaviće da se realizuju putem SWIFT sistema, zaključuje NBS.

Četiri kineske banke zajedno upravljaju sa 25,5 biliona dolara, dok azijski sektor čini 49,1 bilion dolara ukupne aktive

Ukupna aktiva 50 najvećih banaka na svetu iznosila je 101,6 biliona dolara na dan 15. april 2026. godine, pokazuju podaci CompaniesMarketCap. Ovaj iznos je gotovo jednak globalnom javnom dugu koji je u 2025. godini dostigao 111 biliona dolara, čime bankarski sektor potvrđuje svoju ključnu ulogu u svetskoj ekonomiji.

Kineske banke predvode globalnu listu, sa četiri najveće državne institucije na samom vrhu: Industrial and Commercial Bank of China (7,3 biliona dolara), Agricultural Bank of China (6,8 biliona dolara), China Construction Bank (6,2 biliona dolara) i Bank of China (5,3 biliona dolara). Zajedno, ove četiri banke poseduju 25,5 biliona dolara aktive, odnosno oko četvrtinu ukupne aktive 50 najvećih banaka.

Najveća američka banka, JPMorgan Chase, nalazi se na petom mestu sa 4,4 biliona dolara aktive, dok Bank of America ima 3,4 biliona dolara. Ipak, JPMorgan Chase je najvrednija banka na svetu po tržišnoj kapitalizaciji, što pokazuje razliku između veličine bilansa i tržišnog vrednovanja institucija.

Među prvih deset nalaze se i evropske banke BNP Paribas, HSBC i Crédit Agricole, kao i japanska Mitsubishi UFJ Financial Group. Evropske banke su značajno prisutne u vrhu, ali su u proseku manje od azijskih konkurenata.

Po regionalnoj raspodeli, azijske banke prednjače sa 49,1 bilion dolara aktive (19 banaka), ispred evropskih sa 28,8 biliona dolara (18 banaka) i severnoameričkih koje imaju 22,1 bilion dolara (11 banaka). Ostale banke izvan ovih regiona čine 1,8 biliona dolara. Kineskih banaka među 50 najvećih ima ukupno 13, a one poseduju oko 39% ukupne aktive ovog segmenta.

Imovina banaka čini se od gotovine, kredita privredi i građanima, investicija u obveznice i akcije, kao i nekretnina i opreme. Regulatori širom sveta zahtevaju značajne rezerve likvidnosti kako bi se očuvala stabilnost u slučaju finansijskih šokova.

Prema ekonomskim analizama, podaci pokazuju dva jasna trenda: globalna bankarska moć sve više prelazi u Aziju, prvenstveno Kinu, dok zapadne banke i dalje zadržavaju dominaciju po tržišnoj vrednosti i uticaju. Finansijski centar sveta se tako postepeno pomera, ali još uvek nije u potpunosti promenio geografsku osnovu.