Incidenti na prugama između Apeldorna i Deventera izazvali su prekid saobraćaja, a ProRejl beleži sabotaže na više lokacija širom Holandije

Holandska železnička mreža zabeležila je više od 35 slučajeva sabotaže, što je dovelo do privremene obustave železničkog saobraćaja između Apeldorna i Deventera. Prema saopštenju kompanije za održavanje železnica ProRejl, poslednji incident dogodio se tokom protekle noći kada je pronađena cev u blizini Teugea, u centralnom delu Holandije.

Železnički saobraćaj na relaciji Deventer–Apeldorn bio je obustavljen od 21.30 sati, jer je cev predstavljala ozbiljan bezbednosni rizik. Prvobitno je razlog prekida bio označen kao kvar na signalizaciji. Međutim, detaljnom proverom utvrđeno je da je reč o namernoj sabotaži.

Sve češći incidenti i ekonomski uticaji na železnički sektor

U utorak ujutru, akti sabotaže poremetili su železnički saobraćaj u nekoliko provincija, jer su cevi i kablovi bili postavljeni na pruge na čak 35 lokacija širom zemlje. Kao rezultat, sistem za detekciju zauzetosti pruge prestao je da funkcioniše na tim pravcima. Osim toga, ranije tokom dana inženjeri su sa pruge između Holtena i Rajsena uklonili metalnu šipku koja je takođe predstavljala bezbednosnu pretnju.

Pored direktnog uticaja na bezbednost putnika i robe, ovakvi incidenti izazivaju i značajne ekonomske posledice za logistički sektor i transportne kompanije. Sabotaže na železnici dovode do kašnjenja, prekida lanaca snabdevanja i povećanja operativnih troškova, što dodatno opterećuje sektor koji se u EU već suočava sa padom prometa.

Reakcije institucija i bezbednosne mere u Holandiji

Portparol kompanije ProRejl naveo je da postoji vrlo malo snimaka sa kamera o sabotaži, ali da su svi dostupni materijali predati policiji. Policija i tim za reagovanje na incidente brzo su izašli na lice mesta nakon svakog prijavljenog slučaja.

Anet Bertram, državna sekretarka za infrastrukturu i vodoprivredu Holandije, istakla je u pismu parlamentu da su sabotaže „neprihvatljive“ i da su ovakve akcije „grubo prešle granice“. S obzirom na učestalost incidenata, kompanija ProRejl pojačala je nadzor i saradnju sa policijom na svim kritičnim tačkama železničke mreže.

Širi kontekst: izazovi evropske železnice i značaj bezbednosti

Sve češće sabotaže na holandskim prugama dolaze u trenutku kada železnički sektor u EU beleži pad prometa četvrtu godinu zaredom. Prema poslednjim zvaničnim podacima, železnica u EU je u 2025. godini pala za 1,8 odsto. Takvi incidenti dodatno ugrožavaju stabilnost sektora i zahtevaju ulaganja u modernizaciju sistema nadzora i bezbednosti.

Zbog toga, holandske vlasti i industrija ulažu napore u unapređenje infrastrukture i digitalizaciju bezbednosnih sistema. Očekuje se da će povećana saradnja između državnih institucija, policije i železničkih kompanija doprineti smanjenju rizika od novih sabotaža i bržoj normalizaciji železničkog saobraćaja.

Ministarstvo privrede i Razvojna agencija Srbije dodeljuju 220 miliona dinara bespovratno, uz subvencionisane kredite za opremu i obrtna sredstva

Ministarstvo privrede i Razvojna agencija Srbije pokrenuli su program grantovi za mikro i male firme, kojim će preduzetnicima i zadrugama biti dostupna sredstva do 130.000 evra. Program uključuje ukupno 220 miliona dinara bespovratnih sredstava, a javni poziv je otvoren do utroška sredstava ili najkasnije do 9. oktobra 2026. godine.

Na konkurs za grantovi za mikro i male firme mogu da se prijave preduzetnici i pravna lica registrovana u Agenciji za privredne registre, razvrstana kao mikro i mala pravna lica u skladu sa Zakonom o računovodstvu na osnovu finansijskih izveštaja za 2025. godinu. Program “Kapital za razvoj” fokusiran je na jačanje investicija, povećanje likvidnosti i brži privredni rast kroz subvencionisane kredite za nabavku opreme i obrtna sredstva.

Subvencionisani krediti i uslovi finansiranja

Ukupna kreditna linija za nabavku nove opreme iznosi milijardu dinara, dok pojedinačni krediti mogu biti od 700.000 do 15 miliona dinara. Učešće klijenta mora biti najmanje 30 odsto, a nominalna kamatna stopa (NKS) iznosi 6,30 odsto godišnje, fiksna, obračunata na dinarski kredit bez valutne klauzule. Od tog iznosa, korisnici plaćaju dva odsto, dok Ministarstvo privrede subvencioniše preostalih 4,30 odsto. Rok otplate sa grejs periodom od šest meseci iznosi do 60 meseci.

Krediti za trajna obrtna sredstva takođe su dostupni u ukupnom iznosu od jedne milijarde dinara, sa maksimalnim pojedinačnim iznosom do 15 miliona dinara. Nominalna kamatna stopa fiksirana je na 6,70 odsto godišnje, gde korisnici plaćaju dva odsto, dok ministarstvo subvencioniše 4,70 odsto. Rok otplate za ovu kategoriju, uz grejs period od šest meseci, iznosi do 36 meseci.

Podrška razvoju i ekonomski značaj za MSPP sektor

Osim toga, sredstva iz programa grantovi za mikro i male firme namenjena su za subvencionisanje kamatnih stopa i ulaganje u novu opremu i obrtna sredstva. Na taj način, program podstiče modernizaciju poslovanja, povećanje produktivnosti i jačanje konkurentnosti malih privrednih subjekata u Srbiji. Ova inicijativa može doprineti bržem privrednom oporavku i stvaranju povoljnijeg okruženja za mikro i mala preduzeća, zadrugama i preduzetnicima koji čine okosnicu domaće privrede.

Grantovi i subvencionisani krediti predstavljaju važno rešenje za finansiranje investicija, naročito u trenutku kada su troškovi zaduživanja u porastu. Sam program grantovi za mikro i male firme omogućava preduzetnicima i zadrugama stabilnije planiranje poslovanja i lakši pristup kapitalu potrebnom za rast. Uporedo sa tim, kroz ovakve programe država direktno podstiče razvoj privatnog sektora i otvaranje novih radnih mesta.

Hotelijerska firma iz Kopaonika sada upravlja nekretninama od 1.884 kvadrata, uz pravo korišćenja zemljišta nacionalnog parka

Montvision Doo iz Kopaonika postao je vlasnik JAT apartmana na Kopaoniku, kupovinom u postupku javnog nadmetanja za 5.165.473 evra. Ova prodaja, koju je krajem jula 2026. godine organizovalo Ministarstvo privrede Republike Srbije, obuhvatila je 100 odsto kapitala nekadašnje državne firme, a pravo učešća imala su domaća pravna lica koja ispunjavaju stroge finansijske i delatničke uslove.

Prodaja JAT apartmana na Kopaoniku

JAT apartmani, sa površinom od 1.884 kvadratna metra, predstavljaju jedan od najpoznatijih smeštajnih kompleksa u najvećem srpskom ski-centru. Osim toga, firma ima i pravo korišćenja nad tri parcele ukupne površine od 5.189 kvadratnih metara, koje su u zoni nacionalnog parka Kopaonik. Kompleks se nalazi na svega 80 metara od žičara Pančićev vrh i Malo jezero, što ga čini atraktivnim za turističko tržište. Javna prodaja kapitala sprovedena je transparentno, a početna cena iznosila je 5.165.473 evra, što je bila i procenjena vrednost subjekta privatizacije na dan 31. decembar 2025. godine. Rok za otkup prodajne dokumentacije bio je 7. avgust 2026, a tri pravna lica podnela su zahteve za otkup dokumentacije. Međutim, samo Montvision Doo je dostavio zvaničnu ponudu do isteka roka 12. avgusta 2026.

Finansijski i regulatorni uslovi prodaje

Pravo učešća je imao svaki domaći pravni subjekt koji je u 2025. ostvario poslovni prihod od najmanje 700 miliona dinara i neto dobit, kao i registrovanu delatnost “hoteli i sličan smeštaj” pre 1. decembra 2025. godine. Ministarstvo privrede je, pre zaključenja ugovora, pribavilo pozitivno mišljenje Uprave za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija o nepostojanju smetnji za sklapanje ugovora. Ugovor o prodaji kapitala potpisan je 15. septembra 2026. i istog dana overen kod javnog beležnika Vladislava Todorovića. Kao rezultat ove transakcije, Montvision Doo, koja već upravlja hotelom Gorski na Kopaoniku, proširila je svoj portfolio na još jedan značajan objekat. Vlasnik kompanije je Zoran Kostić. Firma je prethodnu godinu završila sa poslovnim prihodom od 902 miliona dinara i profitom većim od 49 miliona dinara. Ovakav finansijski rezultat pokazuje stabilnost i sposobnost za dalje širenje u sektoru turizma i hotelijerstva.

Implikacije za tržište turizma i hotelijerstva

Ova kupovina JAT apartmana na Kopaoniku za 5,17 miliona evra predstavlja značajan potez za tržište hotelskog smeštaja u Srbiji. S obzirom na atraktivnu lokaciju i površinu kompleksa, očekuje se dodatno unapređenje turističke ponude na Kopaoniku. Zahvaljujući strogo definisanim uslovima prodaje, država je obezbedila da novi vlasnik ima dokazanu finansijsku stabilnost i iskustvo u sektoru. Kao rezultat, privatizacija JAT apartmana pruža primer kako javne prodaje mogu doprineti razvoju domaće privrede i podizanju konkurentnosti u turističkom sektoru.