Hotelijerska firma iz Kopaonika sada upravlja nekretninama od 1.884 kvadrata, uz pravo korišćenja zemljišta nacionalnog parka

Montvision Doo iz Kopaonika postao je vlasnik JAT apartmana na Kopaoniku, kupovinom u postupku javnog nadmetanja za 5.165.473 evra. Ova prodaja, koju je krajem jula 2026. godine organizovalo Ministarstvo privrede Republike Srbije, obuhvatila je 100 odsto kapitala nekadašnje državne firme, a pravo učešća imala su domaća pravna lica koja ispunjavaju stroge finansijske i delatničke uslove.

Prodaja JAT apartmana na Kopaoniku

JAT apartmani, sa površinom od 1.884 kvadratna metra, predstavljaju jedan od najpoznatijih smeštajnih kompleksa u najvećem srpskom ski-centru. Osim toga, firma ima i pravo korišćenja nad tri parcele ukupne površine od 5.189 kvadratnih metara, koje su u zoni nacionalnog parka Kopaonik. Kompleks se nalazi na svega 80 metara od žičara Pančićev vrh i Malo jezero, što ga čini atraktivnim za turističko tržište. Javna prodaja kapitala sprovedena je transparentno, a početna cena iznosila je 5.165.473 evra, što je bila i procenjena vrednost subjekta privatizacije na dan 31. decembar 2025. godine. Rok za otkup prodajne dokumentacije bio je 7. avgust 2026, a tri pravna lica podnela su zahteve za otkup dokumentacije. Međutim, samo Montvision Doo je dostavio zvaničnu ponudu do isteka roka 12. avgusta 2026.

Finansijski i regulatorni uslovi prodaje

Pravo učešća je imao svaki domaći pravni subjekt koji je u 2025. ostvario poslovni prihod od najmanje 700 miliona dinara i neto dobit, kao i registrovanu delatnost “hoteli i sličan smeštaj” pre 1. decembra 2025. godine. Ministarstvo privrede je, pre zaključenja ugovora, pribavilo pozitivno mišljenje Uprave za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija o nepostojanju smetnji za sklapanje ugovora. Ugovor o prodaji kapitala potpisan je 15. septembra 2026. i istog dana overen kod javnog beležnika Vladislava Todorovića. Kao rezultat ove transakcije, Montvision Doo, koja već upravlja hotelom Gorski na Kopaoniku, proširila je svoj portfolio na još jedan značajan objekat. Vlasnik kompanije je Zoran Kostić. Firma je prethodnu godinu završila sa poslovnim prihodom od 902 miliona dinara i profitom većim od 49 miliona dinara. Ovakav finansijski rezultat pokazuje stabilnost i sposobnost za dalje širenje u sektoru turizma i hotelijerstva.

Implikacije za tržište turizma i hotelijerstva

Ova kupovina JAT apartmana na Kopaoniku za 5,17 miliona evra predstavlja značajan potez za tržište hotelskog smeštaja u Srbiji. S obzirom na atraktivnu lokaciju i površinu kompleksa, očekuje se dodatno unapređenje turističke ponude na Kopaoniku. Zahvaljujući strogo definisanim uslovima prodaje, država je obezbedila da novi vlasnik ima dokazanu finansijsku stabilnost i iskustvo u sektoru. Kao rezultat, privatizacija JAT apartmana pruža primer kako javne prodaje mogu doprineti razvoju domaće privrede i podizanju konkurentnosti u turističkom sektoru.

Izgradnja RHE Bistrica otvara prostor za dodatnih 1.500 MW iz obnovljivih izvora, EPS jača stabilnost energetskog sistema

Hidroelektrane u Srbiji postale su ključni stub nacionalnog elektroenergetskog sistema u uslovima klimatskih promena i rastućih energetskih izazova. Projekat izgradnje RHE Bistrica najznačajnija je investicija Elektroprivrede Srbije u poslednjih 35 godina, sa planiranim kapacitetom od 660 megavata (MW) i godišnjom proizvodnjom od oko 1.600 gigavat-časova (GWh) električne energije. Prema navodima EPS-a, ovaj projekat omogućuje i integraciju dodatnih 1.500 MW iz obnovljivih izvora u budućnosti, što će značajno doprineti balansiranju čitavog sistema.

Rast značaja reverzibilnih hidroelektrana

U vreme kada je termosektor, zasnovan na lignitu, pod sve većim pritiskom evropske CBAM regulative (75 evra po toni CO2), investicije u hidrosektor dobijaju strateški značaj. Pored revitalizovane RHE Bajina Bašta, EPS sprovodi istražne radove i tenderske procedure za izgradnju nove, veće RHE Bistrica. Ova hidroelektrana prostiraće se između reka Uvac i Lim, sa akumulacijom zapremine 108 miliona kubnih metara na površini od 750 hektara. Kao donja akumulacija koristiće se postojeća akumulacija HE Potpeć na Limu, dok će novi objekti biti izgrađeni na Uvcu, 7,5 kilometara nizvodno od brane Radoinja. Važno je napomenuti da će proces izgradnje imati minimalan uticaj na lokalno stanovništvo, jer se na tom području nalazi svega nekoliko desetina kuća.

Vlada Srbije donela je rešenja o javnom interesu za eksproprijaciju zemljišta i objekata, a obezbeđeni su i lokacijski uslovi za glavno postrojenje. Pripreme za tehničku i tendersku dokumentaciju u saradnji sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA) i konsultantom TEPSCO napreduju u skladu sa planom. Početak pripremnih radova očekuje se do kraja 2026. godine. Tender za radove na glavnom postrojenju trebalo bi da bude raspisan naredne godine, uz potpisivanje ugovora o zajmu tokom EXPO 2027.

Izjave i ekonomske implikacije novih kapaciteta

“Za Elektroprivredu Srbije izgradnja RHE je najznačajnija investicija, ne samo što je to prva reverzibilna HE koju gradimo posle 35 godina već i što je najveći novi energetski kapacitet od oko 660 MW i godišnjom proizvodnjom oko 1.600 gigavat-časova električne energije. Uz svoju proizvodnju, ona omogućuje i novih 1.500 MW iz obnovljivih izvora u budućnosti”, izjavio je Predrag Mlađenović, pomoćnik izvršnog direktora za proizvodnju u EPS-u.

Aktivnosti na pripremi projekta ulaze u jednu od najintenzivnijih faza, sa više od 250 zahteva za različite dozvole i saglasnosti podnetih u poslednjih šest meseci. Revitalizacija i razvoj novih reverzibilnih hidroelektrana poput RHE Bistrica i potencijalne RHE Đerdap 3 (planiranog kapaciteta 2.400 MW) pozicioniraju hidroenergetski sektor kao ključni faktor stabilnosti u energetici Srbije.

Balansiranje sistema i tržišni kontekst

RHE omogućuju skladištenje viškova električne energije kada je proizvodnja iz obnovljivih izvora velika, a potrošnja mala. Pritom, sistem može da “pokupi” jeftinu, nepoželjnu električnu energiju, pumpa vodu u akumulacije i zatim je koristi kada je tražnja visoka i cena na tržištu raste. Iako se deo energije gubi tokom pumpanja vode (kod RHE Bajina Bašta visinska razlika je 600 metara), volatilnost tržišnih cena omogućuje brz povraćaj uloženih sredstava. Na evropskim berzama cene električne energije često variraju od negativnih vrednosti do nekoliko hiljada evra po megavat-satu.

Konačno, planirano gašenje blokova termoelektrana Kolubara A i Morava do 2030. godine dodatno podvlači ulogu hidrosektora u tranziciji na održive izvore energije i dugoročnu stabilnost srpskog elektroenergetskog sistema.

Rast BDP-a u Japanu tokom osamdesetih iznosio je 4,4 odsto, dok je u devedesetim pao na 1,5 odsto godišnje, pokazuju podaci Banke Japana

Japan je nekada bio simbol ekonomskog čuda, ali danas je poznat po fenomenu izgubljenih decenija. Prema podacima Banke Japana, realni rast japanske ekonomije tokom osamdesetih godina iznosio je oko 4,4 odsto godišnje. U devedesetim je pao na svega 1,5 odsto, što je ključno za razumevanje izraza “izgubljene decenije”.

Uzroci uspona i pada japanske ekonomije

Japanski ekonomski model nakon Drugog svetskog rata zasnivao se na snažnoj industriji, izvozu, visokoj stopi štednje i investicijama. Osim toga, bliska saradnja države, banaka i velikih kompanija dodatno je ubrzala rast. Tokom tog perioda, japanske kompanije kao što su Sony, Panasonic i Toyota postale su globalni lideri u inovacijama i kvalitetu proizvodnje. Međutim, Plaza sporazum iz 1985. godine, koji su postigle Sjedinjene Američke Države, Japan, Zapadna Nemačka, Francuska i Velika Britanija, doveo je do nagle aprecijacije jena. Kurs jena je sa 244 za dolar ojačao na oko 153 za dolar do avgusta 1986, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda. Zbog toga je Banka Japana smanjila kamatnu stopu sa pet na 2,5 odsto, što je dodatno podstaklo rast cena akcija i nekretnina.

Pucanje balona i posledice za finansijski sektor

U periodu od 1985. do 1989. godine, cene akcija i urbanog zemljišta skoro su se utrostručile, navodi MMF. Na vrhuncu, japansko tržište kapitala činilo je gotovo polovinu ukupne svetske tržišne kapitalizacije, prema podacima Banke Japana. Indeks Nikkei 225 dostigao je istorijski maksimum krajem 1989. Tada je Banka Japana podigla diskontnu stopu do šest odsto do avgusta 1990. Kao rezultat, cene akcija pale su oko 60 odsto do sredine 1992, dok su cene zemljišta u najvećim gradovima opale za 70 do 80 odsto. Banke su se suočile sa ogromnim brojem loših kredita, jer su prethodno kreditirale bazirano na visokoj vrednosti imovine, koja je naglo nestala.

Dugotrajna stagnacija i strukturni problemi

Kompanije su smanjile investiranje i fokusirale se na vraćanje dugova. Ekonomski analitičar Richard Koo nazvao je ovu fazu “balance sheet recession”, odnosno recesijom bilansa stanja. Iako su kamatne stope ostale niske, kompanije nisu želele da se dodatno zadužuju, već su popravljale bilanse. Loši krediti dugo nisu očišćeni iz bankarskog sektora, što je produžilo stagnaciju. Deflacija je dodatno usporila privrednu aktivnost, a ekonomski rast ostao je ispod potencijala i u narednim decenijama.

Nastavak izazova i lekcije za savremene ekonomije

Japansko iskustvo pokazuje kako pregrevanje tržišta, niska kamata i neblagovremeno rešavanje loših kredita mogu prouzrokovati dugotrajnu stagnaciju. Danas, mnoge ekonomije proučavaju slučaj Japana kako bi izbegle slične greške. Izgubljene decenije ostaju važna lekcija za globalni finansijski sistem, naročito u kontekstu aktuelnih izazova na svetskim tržištima.