Nafta tokom marta dostigla 115 dolara po barelu, maloprodajna cena benzina BMB95 sada 188 dinara, evrodizela 212 dinara

Na svetskim berzama cena brent nafte pala je na 107 dolara po barelu, nakon što je tokom marta dostigla i 115 dolara, dok se poslednji berzanski šok nastavlja da preliva na srpske pumpe. U petom uzastopnom poskupljenju goriva u Srbiji, odlučeno je da benzin i dizel budu skuplji za dva do četiri dinara.

Prema poslednjim podacima, nedeljni rast cene brent nafte iznosio je 6,3 odsto, a tokom marta cena je porasla oko 50 odsto. Povećanje cena goriva rezultat je poremećaja u snabdevanju naftom izazvanih ratom na Bliskom istoku, što je dovelo do rasta cena derivata i u mediteranskim lukama.

Vlade u regionu reaguju različitim merama – u Srbiji su smanjene akcize (kumulativno 61 odsto), ograničen je rast cena i korišćeno je 40.000 tona naftnih rezervi nabavljenih po nižim svetskim cenama. Uprkos ovim merama, maksimalno dozvoljene maloprodajne cene goriva ponovo su povećane.

Od danas do narednog petka, maloprodajna cena benzina BMB95 iznosi 188 dinara po litru, dok je cena standardnog evrodizela 212 dinara po litru. To je povećanje od dva dinara za benzin i četiri dinara za dizel u odnosu na prethodnu nedelju.

Maloprodajne cene goriva u Srbiji određuju se prema Uredbi o ograničenju cena goriva donetoj sredinom februara 2022. godine. Cena derivata formira se na osnovu srednje veleprodajne cene koju utvrđuje Ministarstvo energetike i rudarstva, na koju se dodaje maloprodajna marža i PDV. U izračunavanje veleprodajne cene ne ulazi fabrička cena domaće rafinerije, već prosek kotacija na berzi za Mediteran (PLATTS CIF Mediteran za luku u Đenovi/Lavera). Rafinerija u Srbiji trenutno ne radi već dva meseca zbog nedostatka dotoka nafte.

Srbija je, pored smanjenja akciza i ograničenja cena, povukla 40.000 tona iz strateških rezervi kako bi ublažila rast cena goriva i smanjila pritisak na potrošače, ali su cene i dalje u porastu zbog globalnih tržišnih kretanja.

Prihodi kompanije porasli na 35,63 milijarde evra, bruto dobit dostigla 16,25 milijardi evra uprkos gubicima

Ruska energetska kompanija Lukoil objavila je da je u prethodnoj godini ostvarila pad neto dobiti od 44,9 odsto, pri čemu je neto dobit iznosila 403,73 milijarde rubalja (oko 4,17 milijardi evra). Prema saopštenju kompanije, prihodi su porasli i dostigli 35,63 milijarde evra, dok je bruto dobit zabeležila rast od gotovo 80 odsto i iznosila 16,25 milijardi evra.

Lukoil je takođe saopštio da je u potpunosti otpisao investiciju u Lukoil International GmbH i priznao gubitak od umanjenja vrednosti u iznosu od 1,66 biliona rubalja (17,1 milijarda evra). Ova odluka usledila je nakon što su Sjedinjene Američke Države 22. oktobra uvele restriktivne mere prema međunarodnim aktivama Lukoila, sa dozvolom za završetak operacija u roku od mesec dana, do 21. novembra 2025. godine.

Kako se navodi u izveštaju, Lukoil formalno zadržava pravo svojine nad međunarodnim aktivama radi njihove prodaje, otuđenja ili prenosa, ali više nema kontrolu niti uticaj na upravljanje poslovanjem tih društava. Kompanija ističe da nakon 21. novembra 2025. godine neće imati direktne odnose sa direktorima međunarodnih društava, niti pristup informacijama o internim odlukama, kretanju novca, stanju bankarskih računa ili obračunima sa partnerima.

Svi finansijski podaci i odluke predstavljaju odgovor na promenjene regulatorne uslove i ograničenja iz SAD, što je značajno uticalo na poslovanje kompanije tokom izveštajnog perioda.

Akcije rudarskih kompanija beleže pad do 9,3 odsto dok ETF-ovi gube i 20 procenata vrednosti

Cene zlata i srebra zabeležile su značajan pad na globalnim tržištima 20. marta 2026. godine, usled pojačanog straha od inflacije i posledica sukoba između SAD i Irana. Spot cena zlata pala je za više od 3 odsto na 4.654,29 dolara po unci, dok su fjučersi zlata za sledeći mesec zabeležili pad od oko 5 procenata, na 4.648,20 dolara. Spot srebro je takođe palo za više od 3 odsto na 72,62 dolara po unci, dok su fjučersi srebra izgubili više od 8 odsto i završili na 71,25 dolara.

Akcije berzanskih fondova i rudarskih kompanija povezane sa zlatom i srebrom beleže snažan pad. ProShares Ultra Silver ETF je pre otvaranja izgubio 20 odsto vrednosti, dok je iShares Silver Trust ETF pao za 4,4 odsto. Aberdinov ETF za fizičke akcije srebra zabeležio je pad veći od 4 odsto. Akcije Teck Resources pale su za više od 3 odsto, First Majestic Silver za više od 6 odsto, dok je Coeur Mining izgubio više od 5 odsto.

Regionalni indeks Stoxx Europe Basic Resources zabeležio je pad od 6 odsto. Akcije kompanije Fresnillo, vodećeg svetskog proizvođača srebra i značajnog proizvođača zlata, pale su za 9,3 odsto, dok je Antofagasta zabeležila pad od 8,2 odsto.

Ova kretanja dešavaju se u trenutku kada su investitori pod uticajem globalnih geopolitičkih tenzija i povećanih inflacionih rizika. Sukob između SAD i Irana, koji ulazi u treću nedelju, podstiče zabrinutost oko energetskog šoka i dodatnog rasta inflacije, dok su cene nafte i gasa porasle nakon štrajkova koji su pogodili elektrane u Iranu i Kataru. Evropske berze su u ranim satima takođe zabeležile pad, a fjučersi ukazuju na nastavak negativnog trenda na američkom tržištu.

Centralne banke prate situaciju – Federalne rezerve SAD su u sredu zadržale kamatne stope nepromenjene zbog “neizvesnih” efekata sukoba na Bliskom istoku, a Banka Japana je istakla povećane inflacione rizike uz istovremeno zadržavanje kamatnih stopa.

Prema ekonomskim analizama, trenutna volatilnost na tržištima plemenitih metala posledica je kombinacije geopolitičkih rizika i inflacionih očekivanja.