Istraživanja otkrivaju moguću povezanost niskog nivoa litijuma u mozgu i povećanog rizika od demencije

Zaboravljanje svakodnevnih stvari je normalno, ali kada zaboravite važne osobe i događaje, to može biti prvi znak ozbiljnijih problema kao što je Alchajmerova bolest. Ova bolest je najčešći oblik demencije i pogađa milione ljudi širom sveta, mahom žene i muškarce u starijoj dobi. Naučnici smatraju da promene u mozgu počinju mnogo pre nego što se pojave prvi simptomi, pa je rana prevencija ključna. Zato istraživači sve više traže načine kako da zaštite mozak od ranih oštećenja.

Litijum, mineral poznat po upotrebi u lečenju psihijatrijskih poremećaja, posebno bipolarnog poremećaja, poslednjih godina privlači pažnju naučnika zbog potencijalnog uticaja na zdravlje mozga. Tokom dugih ispitivanja pacijenata koji su uzimali litijum, primećeno je da se kod njih ređe javlja demencija. Ovaj neočekivani nalaz motivisao je nova istraživanja. Kako ističe dr James M. Greenblatt: „Pacijenti koji su duže vreme koristili litijum imali su manji rizik za razvoj demencije nego što smo očekivali.”

Važna studija iz 2025. godine analizirala je moždano tkivo osoba sa različitim stepenima kognitivnog propadanja. Rezultati su pokazali da ljudi sa blagim kognitivnim teškoćama i Alchajmerovom bolešću imaju niže nivoe litijuma u mozgu u poređenju sa zdravim osobama. Kod uznapredovalih slučajeva bolesti, nivo litijuma bio je gotovo nemerljiv, što sugeriše da manjak ovog minerala može biti rani pokazatelj bolesti. Ipak, važno je napomenuti da ove studije još nisu dokazale da je uzimanje litijuma sigurno rešenje za prevenciju Alchajmerove bolesti i da se nikako ne preporučuje samostalno uzimanje bez nadzora lekara.

Eksperimenti na životinjama potvrdili su da smanjeni nivo litijuma dovodi do promena tipičnih za Alchajmerovu bolest, poput nakupljanja štetnih proteina i problema sa pamćenjem. Kada su životinjama vraćene male količine litijuma, deo promena se povukao i njihove mentalne sposobnosti su se poboljšale. Međutim, rezultati na životinjama ne znače nužno da će isti efekat biti postignut kod ljudi. Naučnici ističu da je za bilo kakvu promenu u ishrani ili dodatke ishrani neophodna konsultacija sa stručnjacima, jer nekontrolisano uzimanje litijuma može biti štetno po zdravlje.

I dok se istraživanja nastavljaju, najbolji način za očuvanje zdravlja mozga ostaje zdrava ishrana, redovno vežbanje, mentalna aktivnost i kontrola hroničnih bolesti. Pratite nove naučne rezultate i uvek se savetujte sa lekarom pre bilo kakvih značajnih promena u navikama. Dr James M. Greenblatt zaključuje: „Iako ovi rezultati obećavaju, još uvek ne možemo preporučiti litijum kao rutinsku prevenciju demencije. Potrebna su dalja istraživanja.” Za svaku dilemu ili sumnju obavezno se obratite svom lekaru.

Pravilan položaj zuba smanjuje rizik od bolesti srca i podiže samopouzdanje, otkriva dr Ana Petrović

Sve veći broj žena u Srbiji odlučuje se za ortodontske tretmane, jer pravilno postavljeni zubi nisu važni isključivo zbog lepote, već i zbog zdravlja. Stomatolozi ističu da nepravilan raspored zuba može uticati na povećan rizik od bolesti desni, što uključuje upale i infekcije tkiva oko zuba. Kada su zubi pravilno poređani, održavanje oralne higijene je mnogo lakše, a time se smanjuje mogućnost nastanka karijesa i parodontalnih bolesti, koje su povezane sa ozbiljnijim stanjima poput srčanih oboljenja. Specijalista ortodoncije, dr Ana Petrović, naglašava: „pravilnim položajem zuba omogućavamo lakše čišćenje i smanjujemo mogućnost da se bakterije zadrže u usnoj duplji. To je važno za prevenciju zapaljenja desni, ali i sistemskih bolesti.”

Zdravlje desni ima veliki uticaj na celokupni organizam. Naučna istraživanja pokazuju da žene sa zdravim desnima imaju manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti. Upaljene desni olakšavaju prodor bakterija u krvotok, što može izazvati zapaljenja i u drugim delovima tela. Tokom trudnoće i menopauze, zbog hormonskih promena, žene su dodatno podložne problemima sa desnima, pa je preventiva još važnija. Pravilni zubi takođe olakšavaju žvakanje i varenje hrane, što omogućava bolji unos hranljivih materija. Ortodontska terapija može biti rešenje i za glavobolje ili bolove u vilici, jer nepravilni zubi često remete pravilan zagrižaj.

Mnoge žene navode da im je ortodontski tretman znatno poboljšao samopouzdanje. Dr Ana Petrović objašnjava: „Kada su zubi poravnati, žene se češće osmehuju i otvorenije komuniciraju.” To pozitivno utiče ne samo na osećaj lične sigurnosti, već i na odnose u poslovnom i privatnom životu. Zahvaljujući savremenim rešenjima, poput providnih folija, tretmani su danas diskretni i udobni, što je naročito važno odraslim ženama.

Ukoliko imate problema sa nepravilnim rasporedom zuba ili čestim upalama desni, savetuje se poseta ortodontu. Pravilna dijagnoza i individualni plan lečenja mogu sprečiti nastanak ozbiljnijih komplikacija. Osnovu čini i redovna kontrola kod stomatologa, kao i temeljna higijena – pranje zuba dva puta dnevno i upotreba konca. Za tačnu procenu i dalji savet, preporučuje se konsultacija sa stručnjakom. Zdrav osmeh je važan ne samo za estetiku, već i za celokupno zdravlje žene.

Saznajte koliko dugo različite vrste mesa zadržavaju kvalitet u zamrzivaču i na šta posebno obratiti pažnju

Mnoge domaćice u Srbiji svakodnevno koriste zamrzivač za čuvanje mesa, ali dilema oko bezbednog perioda skladištenja nije retka. Pravilno zamrzavanje ima ključnu ulogu u očuvanju ukusa i sprečavanju kvarenja, ali vreme čuvanja zavisi od vrste i dela mesa, naglašava dr Milena Petrović, specijalista higijene.

Piletina i ćuretina, ako su zamrznute cele, mogu stajati do godinu dana, dok se komadi poput prsa ili bataka preporučuju za upotrebu u roku od devet meseci. Iznutrice poput džigerice i srca optimalno je iskoristiti u periodu do četiri meseca.

Crveno meso, kao što su govedina, teletina i jagnjetina, ima nešto širi raspon – sirovi odresci mogu ostati u zamrzivaču od šest do 12 meseci, dok su kotleti zbog prisustva kostiju najbolji do šest meseci. Pečeno meso se takođe može koristiti do godinu dana nakon zamrzavanja. S druge strane, mleveno meso, bez obzira na vrstu, nije preporučljivo čuvati duže od četiri meseca. Dr Petrović objašnjava: “Pečeno meso može se koristiti i do godinu dana kasnije, ali mleveno meso, bez obzira na vrstu, ne bi trebalo čuvati duže od četiri meseca.”

Tokom zamrzavanja, procesi razgradnje proteina i masti se usporavaju ali ne zaustavljaju u potpunosti, pa dugi period skladištenja može uticati na promenu ukusa i teksture mesa.

Sirova svinjetina ima sličan rok kao govedina – komadi se mogu čuvati četiri do šest meseci, a pečena svinjetina i do godinu dana. Prerađevine, poput slanine, kobasica i šunke, najbolje je iskoristiti u roku od dva meseca. “Produženo čuvanje može uticati na bezbednost hrane, posebno kod mlevenog i prerađenog mesa. Redovno proveravajte izgled i miris mesa pre upotrebe”, savetuje dr Petrović.

Ne zaboravite da temperatura zamrzivača mora stalno biti ispod -18°C. Često otvaranje zamrzivača ili prekid rada uređaja mogu povećati rizik od bakterijske kontaminacije. Pridržavanje preporučenih rokova čuvanja i ispravno zamrzavanje pomažu da sačuvate kvalitet mesa i zaštitite zdravlje porodice. Ako imate bilo kakvu sumnju u ispravnost mesa, savet je da ga radije bacite nego da rizikujete. Za sve dileme, najbolje je konsultovati se sa lekarom.