Pravilan položaj zuba smanjuje rizik od bolesti srca i podiže samopouzdanje, otkriva dr Ana Petrović

Sve veći broj žena u Srbiji odlučuje se za ortodontske tretmane, jer pravilno postavljeni zubi nisu važni isključivo zbog lepote, već i zbog zdravlja. Stomatolozi ističu da nepravilan raspored zuba može uticati na povećan rizik od bolesti desni, što uključuje upale i infekcije tkiva oko zuba. Kada su zubi pravilno poređani, održavanje oralne higijene je mnogo lakše, a time se smanjuje mogućnost nastanka karijesa i parodontalnih bolesti, koje su povezane sa ozbiljnijim stanjima poput srčanih oboljenja. Specijalista ortodoncije, dr Ana Petrović, naglašava: „pravilnim položajem zuba omogućavamo lakše čišćenje i smanjujemo mogućnost da se bakterije zadrže u usnoj duplji. To je važno za prevenciju zapaljenja desni, ali i sistemskih bolesti.”

Zdravlje desni ima veliki uticaj na celokupni organizam. Naučna istraživanja pokazuju da žene sa zdravim desnima imaju manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti. Upaljene desni olakšavaju prodor bakterija u krvotok, što može izazvati zapaljenja i u drugim delovima tela. Tokom trudnoće i menopauze, zbog hormonskih promena, žene su dodatno podložne problemima sa desnima, pa je preventiva još važnija. Pravilni zubi takođe olakšavaju žvakanje i varenje hrane, što omogućava bolji unos hranljivih materija. Ortodontska terapija može biti rešenje i za glavobolje ili bolove u vilici, jer nepravilni zubi često remete pravilan zagrižaj.

Mnoge žene navode da im je ortodontski tretman znatno poboljšao samopouzdanje. Dr Ana Petrović objašnjava: „Kada su zubi poravnati, žene se češće osmehuju i otvorenije komuniciraju.” To pozitivno utiče ne samo na osećaj lične sigurnosti, već i na odnose u poslovnom i privatnom životu. Zahvaljujući savremenim rešenjima, poput providnih folija, tretmani su danas diskretni i udobni, što je naročito važno odraslim ženama.

Ukoliko imate problema sa nepravilnim rasporedom zuba ili čestim upalama desni, savetuje se poseta ortodontu. Pravilna dijagnoza i individualni plan lečenja mogu sprečiti nastanak ozbiljnijih komplikacija. Osnovu čini i redovna kontrola kod stomatologa, kao i temeljna higijena – pranje zuba dva puta dnevno i upotreba konca. Za tačnu procenu i dalji savet, preporučuje se konsultacija sa stručnjakom. Zdrav osmeh je važan ne samo za estetiku, već i za celokupno zdravlje žene.

Saznajte koliko dugo različite vrste mesa zadržavaju kvalitet u zamrzivaču i na šta posebno obratiti pažnju

Mnoge domaćice u Srbiji svakodnevno koriste zamrzivač za čuvanje mesa, ali dilema oko bezbednog perioda skladištenja nije retka. Pravilno zamrzavanje ima ključnu ulogu u očuvanju ukusa i sprečavanju kvarenja, ali vreme čuvanja zavisi od vrste i dela mesa, naglašava dr Milena Petrović, specijalista higijene.

Piletina i ćuretina, ako su zamrznute cele, mogu stajati do godinu dana, dok se komadi poput prsa ili bataka preporučuju za upotrebu u roku od devet meseci. Iznutrice poput džigerice i srca optimalno je iskoristiti u periodu do četiri meseca.

Crveno meso, kao što su govedina, teletina i jagnjetina, ima nešto širi raspon – sirovi odresci mogu ostati u zamrzivaču od šest do 12 meseci, dok su kotleti zbog prisustva kostiju najbolji do šest meseci. Pečeno meso se takođe može koristiti do godinu dana nakon zamrzavanja. S druge strane, mleveno meso, bez obzira na vrstu, nije preporučljivo čuvati duže od četiri meseca. Dr Petrović objašnjava: “Pečeno meso može se koristiti i do godinu dana kasnije, ali mleveno meso, bez obzira na vrstu, ne bi trebalo čuvati duže od četiri meseca.”

Tokom zamrzavanja, procesi razgradnje proteina i masti se usporavaju ali ne zaustavljaju u potpunosti, pa dugi period skladištenja može uticati na promenu ukusa i teksture mesa.

Sirova svinjetina ima sličan rok kao govedina – komadi se mogu čuvati četiri do šest meseci, a pečena svinjetina i do godinu dana. Prerađevine, poput slanine, kobasica i šunke, najbolje je iskoristiti u roku od dva meseca. “Produženo čuvanje može uticati na bezbednost hrane, posebno kod mlevenog i prerađenog mesa. Redovno proveravajte izgled i miris mesa pre upotrebe”, savetuje dr Petrović.

Ne zaboravite da temperatura zamrzivača mora stalno biti ispod -18°C. Često otvaranje zamrzivača ili prekid rada uređaja mogu povećati rizik od bakterijske kontaminacije. Pridržavanje preporučenih rokova čuvanja i ispravno zamrzavanje pomažu da sačuvate kvalitet mesa i zaštitite zdravlje porodice. Ako imate bilo kakvu sumnju u ispravnost mesa, savet je da ga radije bacite nego da rizikujete. Za sve dileme, najbolje je konsultovati se sa lekarom.

Novo istraživanje pokazuje da određeni lekovi za pritisak ubrzavaju oštećenje bubrega kod dijabetičarki – evo šta treba znati

Na nedavno održanom 63. kongresu Evropskog udruženja za nefrologiju u Glazgovu predstavljeni su rezultati studije koja donosi važne informacije za žene sa dijabetesom tipa 2. Naučnici su otkrili da upotreba dihidropiridinskih blokatora kalcijumskih kanala (DCCB), često propisivanih za regulaciju krvnog pritiska, može dovesti do bržeg oštećenja bubrega kod osoba sa ovim oblikom dijabetesa. Ovo je posebno značajno za žene, jer se visok pritisak i dijabetes tipa 2 često javljaju zajedno i povećavaju rizik od bolesti bubrega.

Žene sa dijabetesom tipa 2 često su izložene dodatnim zdravstvenim rizicima, među kojima je i oštećenje bubrega. Hronično povišen šećer u krvi oštećuje krvne sudove, a kada se tome doda i visok pritisak, bubrezi gube sposobnost filtracije štetnih materija brže nego uobičajeno. Zbog toga je važno pažljivo birati terapiju i redovno kontrolisati pritisak.

U lečenju dijabetesa tipa 2 najčešće se koriste inhibitori renin-angiotenzinskog sistema i SGLT2 inhibitori, koji snižavaju šećer i štite srce i bubrege. Međutim, kod nekih pacijentkinja ovi lekovi nisu dovoljni za regulaciju pritiska pa se često dodaju DCCB preparati, do sada smatrani bezbednim.

Novo istraživanje obuhvatilo je više od 31.000 odraslih sa dijabetesom tipa 2 i pokazalo zabrinjavajuće rezultate. Tokom tri i po godine praćenja, kod onih koji su uzimali DCCB lekove zabeležen je čak 33% veći rizik od ozbiljnih bubrežnih komplikacija u odnosu na druge terapije za pritisak. U toku studije, 482 osobe su doživele teške bubrežne probleme, dok je 2.066 ispitanika preminulo. Ovi podaci ukazuju na potrebu za dodatnom pažnjom pri izboru terapije, posebno kod žena koje često vode brigu o zdravlju porodice.

Profesor Benaya Rozen-Zvi, direktor Odeljenja za nefrologiju u Izraelu, istakao je: „Više od 80 odsto pacijenata sa hroničnom bolešću bubrega ima i visok krvni pritisak. Izbor prave terapije presudan je za usporavanje napredovanja bolesti. Naši rezultati ukazuju da DCCB lekovi možda nisu najbolji izbor za sve. Potrebno je dalje istraživanje kako bi se rizik smanjio.”

Ukoliko imate dijabetes tipa 2 i koristite lekove za pritisak, važno je da sa svojim lekarom razgovarate o terapiji. Redovno kontrolišite pritisak, šećer i funkciju bubrega na svakoj kontroli. Pravovremeno otkrivanje promena na bubrezima omogućava uspešnije lečenje, a na simptome poput otoka, umora ili promena u mokrenju obavezno obratite pažnju. Nikada ne menjajte terapiju samostalno – za svaku promenu konsultujte stručnjaka.