Državna kompanija traži nadoknadu zbog dugotrajnih sudskih procesa i nemogućnosti naplate presuda u slučaju Azotare

Državno preduzeće Srbijagas pokrenulo je postupak međunarodne investicione arbitraže protiv Republike Litvanije, zahtevajući odštetu koja sa kamatama i troškovima može dostići iznos do 20 miliona evra. Ovaj korak usledio je nakon što su višegodišnja sudska odlaganja u Litvaniji, prema navodima Srbijagasa, obezvredila prethodne arbitražne presude koje se odnose na privatizaciju pančevačke Azotare.

Spor između srpskog preduzeća i litvanskih investitora datira iz 2006. godine, kada je konzorcijum litvanskih kompanija, predvođen UAB ARVI ir ko i Sanitex-om, zajedno sa srpskim Univerzal holdingom, kupio Azotaru za 13,1 milion evra. Ubrzo nakon privatizacije, saradnja je prekinuta, a država je 2009. godine raskinula ugovor zbog neispunjavanja obaveza, preuzimajući upravljanje i većinski paket akcija preko Srbijagasa. Litvanski investitori su tada pokrenuli arbitražu protiv Srbije, zahtevajući više od 50 miliona evra odštete, ali je arbitražni sud dosudio isplatu od oko milion evra investitorima zbog načina na koji je fabrika oduzeta.

Kasnije je Srbijagas preuzeo potraživanja Azotare i pokrenuo međunarodne sporove pred ICC i VIAC arbitražama, gde su donete četiri presude u korist Srbije, obavezujući litvansku stranu na isplatu 8 miliona evra. Međutim, zbog bankrota litvanske grupacije Arvi, naplata nije ostvarena, iako su advokati Srbijagasa uspeli da ospore prenos imovine vredne oko 40 miliona evra u stečajnu masu.

Tokom skoro deset godina sudskih procesa u Litvaniji, Vrhovni sud te države je u februaru 2024. doneo konačnu presudu u korist Srbijagasa. Ipak, srpska kompanija tvrdi da je zbog dugog trajanja procesa realna naplata izostala – tokom tog perioda, dužnici su bankrotirali i imovinu preneli na treća lica, čime su presude postale neizvršive. Zbog toga se sada odšteta potražuje direktno od države Litvanije, na osnovu bilateralnog sporazuma o zaštiti investicija iz 2005. godine.

Srbijagas u arbitražnom postupku mora da dokaže da je država Litvanija prekršila međunarodni sporazum time što su njeni sudovi omogućili da proces izvršenja traje deceniju, što je rezultiralo gubitkom potraživanja. Pravna praksa nalaže visok standard za dokazivanje “poricanja pravde”, pa će srpsko preduzeće morati da dokaže jasnu uzročno-posledičnu vezu između sporih sudova i nemogućnosti naplate.

Ukoliko Srbijagas uspe, ovaj slučaj bi mogao postati jedan od retkih primera u regionu gde državna kompanija iz zemlje kandidata za članstvo u EU dobija odštetu od države članice Unije zbog propusta njenog pravosuđa. Pančevačka Azotara je, u međuvremenu, nakon stečaja 2018. i prodaje 2021. godine, nastavila rad pod novim vlasnikom.

U 2025. prodato 17.800 stanova, najtraženiji su stanovi od 2.100 do 3.000 evra po kvadratu

Tržište stanova u Beogradu ostalo je stabilno tokom 2025. godine, sa ukupnom vrednošću prometa od 4,8 milijardi evra, što predstavlja rast od 17 odsto u odnosu na 2024. godinu, pokazuje izveštaj konsultantske kompanije Coreside. U toku godine prodato je 17.800 stanova, što je 2,5 odsto više u poređenju sa prethodnom godinom. Gotovo trećina svih kupovina, tačnije 31 odsto, realizovana je putem stambenih kredita, što potvrđuje rast kreditne aktivnosti i nastavak stabilne tražnje na tržištu.

Prema analizi Coreside, segment stanova čija se cena kreće između 2.100 i 3.000 evra po kvadratnom metru činio je 46 odsto ukupnog prometa u 2025. godini, čime je postao dominantna kategorija na beogradskom tržištu. Istovremeno, raste i udeo prodaje stanova sa cenom između 3.100 i 4.000 evra po kvadratu, dok pristupačniji segmenti beleže pad učešća u ukupnoj prodaji, što ukazuje na pomeranje tražnje ka srednjem i višem cenovnom rangu.

Izveštaj navodi da je razvojna aktivnost u novogradnji i dalje koncentrisana u ključnim gradskim zonama, a Novi Beograd ostaje vodeći centar savremene stambene izgradnje. Pored toga, značajan razvojni potencijal pokazuju i opštine Palilula, Čukarica, Voždovac, kao i druge beogradske opštine gde su u toku ili su planirani novi stambeni projekti.

“Beogradski segment stambenih nekretnina ostaje dinamičan, ali i sve selektivniji. Kupci i investitori danas pažljivije analiziraju lokaciju, kvalitet projekta, strukturu stanova i dugoročni potencijal vrednosti. Upravo zato su ovakvi izveštaji važni, jer oni podatke stavljaju u širi kontekst i omogućavaju dublje sagledavanje pravaca razvoja tržišta”, izjavio je Bojan Ljubičić, real estate direktor u kompaniji Marera.

Izveštaj posebno ističe i tržište zakupa, gde premium gradske zone beleže najviše zakupnine, dok srednji segment zakupnina čini osnovu tržišta izdavanja stanova. U razvojnim zonama postoji povoljniji odnos uloženog kapitala i prinosa, uz potencijal za dalji rast vrednosti nekretnina.

“Stabilna tražnja, migracije ka urbanim centrima, rast zarada i veća kreditna aktivnost nastavljaju da podržavaju tržište. Ipak, naredni period će sve više zavisiti od kvaliteta ponude, pravilnog pozicioniranja projekata i sposobnosti investitora da razumeju realne potrebe kupaca”, dodao je Ljubičić.

Coreside najavljuje da će ovakve analize ubuduće redovno objavljivati, kako bi stručna javnost, poslovna zajednica i građani imali pouzdan izvor relevantnih informacija o kretanjima na tržištu stanova i stanogradnje u Beogradu.

Digitalna platforma okuplja hotelski i privatni smeštaj, izlete i usluge, uz podršku za 6.000 registrovanih domaćinstava

U Beogradu je 12. juna 2026. predstavljena digitalna platforma koja će po prvi put objediniti kompletnu turističku ponudu Srbije, izjavio je Aleksandar Seničić, direktor Jute. U inicijalnoj fazi na platformi će biti uključeno oko 6.000 domaćinstava, i to isključivo onih koja su registrovana i kategorizovana prema zakonima Republike Srbije.

Nova platforma nudi objedinjenu mogućnost rezervacije smeštaja, izleta, prevoza i dodatnih usluga, a pokriva i atrakcije poput jezera, planina, banja, hotela, reka i izletišta širom zemlje. Svi korisnici će moći da rezervišu hotelski ili privatni smeštaj, kao i programe iz popularne brošure „52 vikenda u Srbiji”.

Prema rečima Aleksandra Seničića, cilj je da platforma omogući sveobuhvatnu ponudu za inostrane i domaće turiste, uz istovremenu podršku turističkim agencijama. „Želimo da agencije na jednostavan, moderan način imaju direktan pristup korisnicima usluga, a korisnici na jednom mestu pronađu sve što je važno za putovanja”, istakao je Seničić.

Platforma omogućava putnicima da jednim klikom pošalju zahtev za ponudu svim agencijama na aplikaciji, dok je u ponudi i putno zdravstveno osiguranje, osiguranje od otkaza putovanja, kao i asistencija na putu za korisnike sopstvenih automobila. Seničić je najavio da je plan da do kraja septembra 2026. godine počne postavljanje kompletne ponude na platformu, uključujući i proširenje na sve segmente turističke industrije.

Aplikacija „Travelina” dostupna je za preuzimanje na „Gugl pleju” i „Epl storu”, a iz Jute navode da je cilj kontinuirano unapređenje na osnovu korisničkih iskustava.