Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović saopštila je da je država postigla dogovor s mađarskim MOL-om o Naftnoj industriji Srbije.

Ministarka je vest objavila na svom instagram profilu u kome navodi da je posle dugotrajnih pregovora postigut kompromis.

– Danas smo uspešno zatvorili sva otvorena pitanja sa madjarskim MOL-om i postigli kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara (“shareholder agreement”) između Republike Srbije i MOL-a.Ono sto je dogovoreno izmedju Srbije i MOL-a, izmedju ostalog, je:

ukoliko Gaspromneft napravi dogovor sa MOL-om o prodaji 56.15% udela u NIS-u, a američki OFAC odobri transakciju, država Srbija će kupiti dodatnih 5 odsto akcija u NIS-u sto će drzavi dati dodatna prava kada je u pitanju donošenje ili blokiranje važnih odluka za našu zemlju.

Što se rada Rafinerije u Pančevu tiče, mađarska strana se obavezala da će Rafinerija nastaviti da radi kao i do sada sa najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima, kao u poslednje 4 godine pre uvodjenja američkih sankcija, kada je NIS odlično poslovao. Upravo ovakav rad Rafinerije, a neophodan da zadovolji srpsko tržište naftnih derivata, bilo je jedno od ključnih pitanja za srpsku stranu i ponosna sam što smo uspeli da napravimo veoma važan i koristan dogovor za gradjane Srbije.

Članovi srpske strane u odboru direktora NIS-a imaće generalno veća ovlašćenja nego do sada u donošenju ali i blokiranju eventualno nepovoljnih odluka za Republiku Srbiju. Takav uticaj država Srbija nije imala od 2008.godine kada je NIS privatizovan.
Nastavljamo da radimo posvećeno na pronalaženju dugoročnog rešenja za kompaniju NIS, a usled uvodjenja američkih sankcija, za koje država Srbija, njena Vlada ili njeni gradjani nisu ništa krivi – napisala je ministarka.

Inflacija premašuje 4,5 odsto, evroobveznice od 2,9 milijardi evra unapred finansirale potrebe Srbije

Austrijska finansijska institucija Erste grupa podigla je prognozu privrednog rasta Srbije za 2026. godinu na 2,9 odsto, što je za 0,3 procentna poena više u odnosu na prethodnu procenu iz marta. Prognoza rasta BDP za 2027. godinu ostala je nepromenjena i iznosi 4 odsto, navodi se u najnovijem izveštaju analitičara ove banke.

Kako se navodi, revizija naviše posledica je dobrih rezultata u prvom kvartalu 2026. godine, snažnog rasta zarada i zategnutog tržišta rada, što zajedno podstiče domaću potrošnju. Dodatni impuls daju infrastrukturni i građevinski projekti vezani za Ekspo 2027, kao i solidan izvoz zahvaljujući stabilnoj proizvodnji automobila u fabrici Stelantis. Analitičari očekuju i pozitivan preokret kod zaliha u drugoj polovini godine, kada se razreši kompleksna situacija oko kompanije NIS.

Erste grupa upozorava na izvesno ubrzanje inflacije, koju pogone rast cena energenata i produženi sukobi na Bliskom istoku, dok cene sirove nafte tipa Brent ostaju za trećinu iznad predratnog nivoa. Prosečna inflacija u Srbiji za ovu godinu procenjuje se na oko 4 odsto, ali se očekuje da u drugoj polovini 2026. godine privremeno pređe gornju granicu cilja Narodne banke Srbije, koja iznosi 4,5 odsto. Na skok inflacije uticaće i efekat niske baze iz prethodne jeseni, kada su državne uredbe ograničile marže na hranu. Prema procenama, inflacija će se od septembra kretati između pet i šest odsto i zadržaće se na tom nivou do sredine 2027.

Javne finansije Srbije trenutno su stabilne, a uspešno izdavanje evroobveznica u iznosu od 2,9 milijardi evra krajem aprila unapred je obezbedilo finansiranje spoljnih potreba za 2026. godinu. Ovim je izbegnut rizik od novog zaduživanja na međunarodnom tržištu u drugoj polovini godine, u periodu mogućih predizbornih rizika i rasta troškova zaduživanja.

U izveštaju se navodi da će prema baznom scenariju Narodna banka Srbije zadržati referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto sve do kraja 2027. godine, a da se prvo smanjenje očekuje tek 2028. godine, pod uslovom stabilizacije cena energenata. Budžetski deficit Srbije biće na nivou oko tri odsto BDP-a u 2026. i 2027. godini, uz stabilan javni dug, zaključuju analitičari Erste grupe.

Novo poskupljenje obuhvata sve kategorije karata, dok online kupovina omogućava popust od 5 odsto na ukupnu cenu

Državno železničko preduzeće Srbijavoz najavilo je da će od 15. jula doći do povećanja cena voznih karata u unutrašnjem železničkom saobraćaju u proseku za oko 10 odsto. Prema zvaničnom saopštenju, ova promena će omogućiti nastavak unapređenja usluga, modernizaciju prodajne mreže i nabavku novih vozova, kao i radove na izgradnji tehničko-putničkih stanica. I pored ovog povećanja, putovanje železnicom i dalje ostaje znatno jeftinije u odnosu na većinu drumskih prevoznika, a zadržan je i princip degresije, što znači da su cene po kilometru povoljnije za putnike na dužim relacijama.

Redovna cena putničkog kilometra po zonama od 15. jula iznosiće: za udaljenosti od 1 do 120 km, 5,1 dinara po kilometru za 2. razred i 7,6 dinara za 1. razred; od 121 do 320 km, 4,4 dinara za 2. razred i 6,6 dinara za 1. razred; dok za razdaljine od 321 km i više, cena iznosi 4,1 dinara za 2. razred i 6,2 dinara za 1. razred. Kupovina karata putem interneta, bilo preko mobilne aplikacije ili veb-sajta, omogućava putnicima popust od 5 odsto na iznos vozne cene.

Za putnike koji karte kupe u pretprodaji do 15. jula 2026. godine, primenjivaće se postojeće cene, čak i za putovanja nakon tog datuma. Poskupljenje obuhvata pojedinačne karte, kao i sve kategorije pretplatnih karata – sedmodnevne, polumesečne i mesečne. Cene godišnjih karata, rezervacije mesta, kao i karata za prevoz prtljaga i bicikala ostaju nepromenjene.

Zadržava se i naknada od 500 dinara za putnike koji su putovanje započeli na stanici sa blagajnom ili kartomatom, a nisu kupili kartu pre ulaska u voz. Ista naknada važi i za putnike sa povratnim kartama ako se utvrdi da su ušli u voz koji ne odgovara broju voza i datumu sa karte. Prema navodima iz Srbijavoza, kupovina karata u vozu otežava upravljanje kapacitetima i rad osoblja, a ističe se da kondukteri prvenstveno proveravaju karte i sprovode saobraćajne propise.

Nove cene karata po relacijama od 15. jula:
– Beograd – Valjevo: Regio karta u jednom pravcu raste sa 632 na 702 dinara, Inter Regio sa 712 na 792 dinara, mesečna Regio karta 9.906 dinara umesto 9.005.
– Beograd – Užice: Regio karta sa 960 na 1.058 dinara, Inter Regio sa 1.040 na 1.148 dinara.
– Beograd – Petrovaradin (Novi Sad): Regio karta sa 494 na 549 dinara, IC karta sa 614 na 679 dinara (uz rezervaciju), mesečna IC karta 13.200 dinara umesto 12.000.
– Beograd – Subotica: Regio karta sa 880 na 970 dinara, IC karta sa 1.100 na 1.210 dinara (uz rezervaciju), mesečna IC karta sa 23.731 na 26.104 dinara.
– Petrovaradin – Subotica: Regio karta sa 632 na 702 dinara, IC karta sa 852 na 942 dinara (uz rezervaciju).
– Beograd – Niš: Regio karta sa 1.200 na 1.322 dinara, Inter Regio sa 1.280 na 1.412 dinara.
– Beograd – Vršac: Regio karta sa 540 na 600 dinara, Inter Regio sa 620 na 690 dinara, mesečna Regio karta 8.342 dinara umesto 7.584.

Dodatne informacije o novim tarifama i redu vožnje dostupne su na zvaničnom sajtu Srbijavoza www.srbijavoz.rs ili putem Kol centra na broj +381 11 360-28-99.