Duvaće slab i umeren južni i jugoistočni vetar, koji će u Banatu povremeno biti jak, dok će na jugozapadu posle podne duvati jugozapadni vetar.

Jutarnja temperatura kretaće se od osam stepeni na jugu Srbije do 21 stepen u Beogradu, dok će najviša dnevna biti od 31 do 36 stepeni.

Tokom noći ka četvrtku na severu Srbije očekuje se mestimično naoblačenje sa slabom kišom.

U Beogradu će biti sunčano i veoma toplo, uz slab i umeren južni i jugoistočni vetar.

Jutarnja temperatura biće oko 21 stepen, a najviša dnevna oko 35 stepeni.

Od četvrtka se u severnim i zapadnim krajevima očekuje postepen pad temperature, dok će u ostalim delovima Srbije veoma toplo vreme potrajati do petka, uz temperature do 36 stepeni.

U četvrtak se u brdsko-planinskim predelima očekuju kiša i lokalni pljuskovi sa grmljavinom, a u petak i subotu padavine će mestimično zahvatiti i ostale krajeve.

Od subote će u celoj zemlji biti svežije. U nedelju će, posle svežeg jutra, najviša dnevna temperatura u većini mesta biti od 24 do 27 stepeni.

Imunolog Borislav Kamenov objašnjava koje mere mogu pomoći protiv širenja virusa i koje grupe su najugroženije.

Groznica Zapadnog Nila izaziva zabrinutost zbog sve većeg broja slučajeva, a virus je prema poslednjim podacima odneo osam života u regionu. Prema rečima imunologa Borislava Kamenova, groznica Zapadnog Nila posebno ugrožava hronične bolesnike, a zaštita od komaraca ključna je mera prevencije.

Borislav Kamenov, imunolog, ističe da su hronični bolesnici, među kojima su osobe sa dijabetesom i hipertenzijom, najviše izloženi riziku od ozbiljnih komplikacija koje može izazvati groznica Zapadnog Nila. On objašnjava da klimatske promene olakšavaju širenje virusa na širem području, uključujući i Srbiju.

Kako se prenosi groznica Zapadnog Nila

Kamenov naglašava da su ptice prirodni rezervoar virusa, dok su komarci ključni za prenošenje bolesti na ljude. „Ptice koje su obolele mogu preleteti velike teritorije i doneti virus na nove prostore. Komarci ga dalje prenose na ljude, dok se bolest ne može preneti direktno sa čoveka na čoveka, već isključivo preko ujeda komarca“, objašnjava Kamenov. Prethodno se verovalo da samo tigrasti komarci predstavljaju rizik, ali sada je poznato da čak 43 vrste komaraca mogu preneti virus.

Koje mere zaštite su najefikasnije

Zaštita od ujeda komaraca najvažnija je kada je u pitanju groznica Zapadnog Nila. Kamenov preporučuje upotrebu repelenata, nošenje dugih pantalona i čarapa, kao i postavljanje mrežica na prozore i vrata. „To je jedina prava zaštita u ovom trenutku. Ne postoji lek koji direktno leči ovu infekciju, zato je prevencija najvažnija“, ističe Kamenov.

Simptomi i klinička slika

Kod većine zaraženih, oko 80 odsto, simptomi ne postoje i oni ne znaju da su bolesni. Oko 20 odsto ljudi razvije blage simptome slične drugim virusnim infekcijama: povišena temperatura i bolovi u mišićima. Ipak, kod manjeg broja obolelih može doći do ozbiljnih komplikacija kao što je encefalitis, što može dovesti do ukočenog vrata, povraćanja i gubitka svesti.

Napredak u istraživanjima i mogućnosti lečenja

Iako specifičan lek za groznicu Zapadnog Nila još ne postoji, novo istraživanje koje sprovode naučnici iz Instituta Paster iz Beograda daje nadu. Izolovane su memorijske B ćelije od pacijenata koji su preboleli infekciju, a od njih su razvijena monoklonska antitela koja su se pokazala efikasnim u eksperimentalnim uslovima na životinjama. Trenutno se ispituje bezbednost ove potencijalne terapije na ljudima.

Kako kaže Kamenov, iskustvo ljudi koji su preboleli bolest možda će u budućnosti omogućiti razvoj biološkog leka, ali dok to ne postane dostupno, prevencija ostaje najvažnija.

Zbog toga je važno pratiti preporuke stručnjaka i koristiti sve dostupne mere zaštite od ujeda komaraca, posebno ako spadate u kategoriju hroničnih bolesnika.