Područje uz obalu Vanuatua pogodila su dva zemljotresa, a nadležne službe upozoravaju na moguće opasne talase.

Dva snažna zemljotresa kod Vanuatua zabeležena su u subotu rano ujutru, što je izazvalo izdavanje upozorenja na cunami za priobalne oblasti te ostrvske države u južnom Pacifiku. Prema saopštenju seizmoloških službi, prvi potres registrovan je u 3:31 po britanskom letnjem vremenu, dok je drugi usledio svega četiri minuta kasnije.

Prvi zemljotres kod Vanuatua prvobitno je procenjen na magnitudu 7,2, ali je kasnije korigovan na 6,9 stepeni prema podacima Američkog geološkog zavoda. Epicentar ovog potresa bio je oko 197 kilometara zapadno-severozapadno od mesta Port Olri, na dubini od 10 kilometara. Drugi potres, magnitude 6,3, takođe je zabeležen na dubini od 10 kilometara, oko 170 kilometara severozapadno od Port Olrija.

Upozorenje na cunami nakon zemljotresa kod Vanuatua

Pacifički centar za upozoravanje na cunami saopštio je da postoji mogućnost opasnih talasa duž obala udaljenih do 300 kilometara od epicentra. Zbog toga su lokalne vlasti izdale preporuke stanovništvu u ugroženim priobalnim područjima da prate najnovija obaveštenja, kao i da postupaju u skladu sa uputstvima nacionalnih i lokalnih službi.

Osim toga, naglašeno je da se situacija pomno prati i da su svi nadležni organi u pripravnosti. S obzirom na snagu potresa i blizinu epicentra obali, moguće je formiranje talasa koji bi mogli ugroziti delove priobalja.

Preporuke nadležnih službi i trenutna situacija

U međuvremenu, građanima Vanuatua upućen je apel da ostanu mirni, ali i oprezni dok traje upozorenje na cunami. Pre svega, važno je da svi koji se nalaze u blizini mora prate informacije koje objavljuju nadležne institucije. Takođe, preporučuje se izbegavanje boravka u neposrednoj blizini obale dok ne stigne zvanična potvrda da je opasnost prošla.

Konačno, prema saopštenju Pacifičkog centra za upozoravanje na cunami, opasni talasi mogli bi pogoditi područja čak do 300 kilometara od epicentra oba zemljotresa kod Vanuatua. Zvaničnici apeluju na građane da se pridržavaju svih mera opreza dok traje monitoring mogućeg cunamija.

Ministarka je na obeležavanju godišnjice naglasila važnost Kumanovske bitke i očuvanja sećanja na srpske junake.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski prisustvovala je na brdu Zebrnjak kod Kumanova obeležavanju 114. godišnjice Kumanovske bitke, gde se posebno govorilo o tome kako je ispunjen kosovski zavet. Na ovom mestu odata je počast srpskim junacima koji su dali živote za slobodu otadžbine.

Pored ministarke, ceremoniji su prisustvovali i ministar u Vladi Severne Makedonije Ivan Stoilković, delegacija Vojske Srbije, diplomatski kor, predstavnici srpske zajednice u Severnoj Makedoniji, kao i brojna udruženja koja neguju oslobodilačku tradiciju iz Srbije i Crne Gore. Oni su se okupili u zajedničkom sećanju na slavne pretke i njihovu žrtvu.

Simbolika Kumanovske bitke i kosovski zavet

U obraćanju, ministarka je istakla da je Kumanovska bitka jedan od najsnažnijih simbola hrabrosti, sloge i vere srpskog naroda u slobodu. „Gazimestan, Kosovo polje, bio je rodno mesto kosovskog zaveta, a ovo mesto, Zebrnjak, mesto je ispunjenja kosovskog zaveta“, naglasila je Đurđević Stamenkovski, podsećajući na žrtvu predaka koji su se borili da budućim generacijama ostave slobodnu otadžbinu.

Ministarka je takođe istakla obavezu da čuvamo sećanje na majke koje su izgubile sinove, žene koje nisu dočekale muževe i decu koja nisu zapamtila svoje očeve. Prema njenim rečima, iza svake istorijske pobede stoje ljudske sudbine i velika žrtva, zbog čega je važno negovati tradiciju i istorijsko pamćenje.

Bratski odnosi sa Severnom Makedonijom i značaj sećanja

Poseban akcenat ministarka je stavila na bratske odnose srpskog i makedonskog naroda, podvlačeći da su oni vekovima građeni zajedničkom borbom i težnjom ka slobodi. „Granice su se menjale, ali između Srbije i Makedonije nikada neće biti zida koji naša ljubav neće srušiti. Uvek ćemo biti rod rođeni, najbolja braća i prijatelji, saborci i saveznici“, izjavila je Đurđević Stamenkovski.

Govoreći o spomen-kosturnici na Zebrnjaku, ministarka je podsetila na njeno uništavanje tokom bugarske okupacije 1942. godine. Istakla je da spomenik i danas simbolizuje pokušaj brisanja istorijskog pamćenja srpskog naroda. „Te kule više nema u materijalnom smislu, ali ima je u našem pamćenju, a ima je i u našem zavetu da tu kulu vratimo na Zebrnjak. Naše grobove i naše svetionike nikada nećemo dozvoliti da ponovo ruše. Mi ćemo ih obnavljati i čuvati“, navela je ministarka.

Podrška Srbima u Severnoj Makedoniji

Obraćajući se Srbima koji žive u Severnoj Makedoniji, Đurđević Stamenkovski zahvalila im je što čuvaju srpski jezik, ćirilicu, tradiciju, pesmu i nacionalni identitet. „Srbija vas voli, Srbija vas čuva i Srbija vas nikada neće napustiti. Ali vas pozivam i da vi nikada svoju Srbiju ne zaboravite, da ne napustite svoju majku čak i onda kada je teško“, poručila je ministarka.

Na kraju ceremonije, okupljeni su istakli da će nastaviti da neguju sećanje na junake Kumanovske bitke i vrednosti koje ta borba simbolizuje. Takođe, naglašena je važnost zajedničkog čuvanja kulturne i istorijske baštine i prenošenja tih vrednosti mladim generacijama.

Više od 686 kilometara savremenih saobraćajnica pušteno je u saobraćaj, dok se radovi nastavljaju na još 400 kilometara širom zemlje.

Srbija se nalazi u najvećem infrastrukturnom ciklusu u svojoj novijoj istoriji, a infrastrukturni razvoj Srbije postaje vidljiv u svim krajevima zemlje. Prema zvaničnim podacima, tokom proteklih 13 godina pušteno je više od 686 kilometara najmodernijih saobraćajnica. Osim toga, trenutno je u izgradnji još oko 400 kilometara puta, dok dugoročni planovi predviđaju dodatnih 1.226 kilometara.

Najvažniji infrastrukturni projekti menjaju izgled Srbije iz korena. Moravski koridor predstavlja prvi digitalni auto-put kod nas, sa 100,34 kilometra u funkciji. Ova trasa, široka 30 metara i opremljena optičkom infrastrukturom, povezuje pola miliona ljudi i omogućava upravljanje saobraćajem u realnom vremenu. Do kraja 2026. godine planira se završetak preostalih 12 kilometara, čime će kompletna trasa biti zatvorena. Projekat obuhvata izgradnju čak 78 mostova i 24 nadvožnjaka, kao i masivnu regulaciju reke Zapadne Morave i njenih pritoka.

Brze saobraćajnice i novi koridori

Pored Moravskog koridora, izuzetno važan je i Dunavski koridor. U avgustu je pušteno u rad 28 kilometara koji povezuju Požarevac, Veliko Gradište i Golubac sa Beogradom. Ova brza saobraćajnica spaja istočnu Srbiju sa Koridorom 10 i projektovana je za brzinu od 100 km/h. U planu je nastavak ka Kladovu i Boru, što će biti značajno za privredu, rudarstvo i turizam. Na trasi se gradi dvadesetak mostova i nadvožnjaka, a ukupna dužina prve faze je oko 68 kilometara.

Otvoreno je i prvih pet od ukupno 21 kilometra Severne obilaznice oko Kragujevca, koja će izmestiti teretni saobraćaj iz centra grada. Ova brza saobraćajnica, duga ukupno 22 kilometra, prolazi kroz zahtevne terene i sadrži brojne visoke vijadukte i duboke useke. Osim toga, predstavlja uvertiru za budući koridor “Vožd Karađorđe” i direktan priključak industrijske zone na mrežu modernih saobraćajnica.

Auto-put „Miloš Veliki” i Fruškogorski koridor

Kroz izazovan teren izgrađena je deonica od 31 kilometar auto-puta „Miloš Veliki”, sa dva velika tunela „Laz” i „Munjino brdo”. Skoro trećina trase nalazi se pod zemljom ili na stubovima, a trasa probija planine Jelicu i Ovčar. Otvoren je i krak ka Valjevu (Iverak-Divci), dugačak oko 18 kilometara, čime je ovaj grad povezan sa auto-putem preko reke Kolubare.

Radovi napreduju i na Fruškogorskom koridoru. Posebno se ističe tunel „Iriški venac” (3,5 km), koji će biti najduži u zemlji, kao i novi most preko Dunava između Petrovaradina i Kaća. Ovim projektom teški kamioni zaobilaze Nacionalni park Fruška gora, čime se smanjuje opterećenje na prirodnu sredinu i unapređuje bezbednost saobraćaja.

Šta donosi budućnost infrastrukturnog razvoja Srbije

Planirani koridori i brze saobraćajnice, koji ukupno iznose još 1.226 kilometara, imaju za cilj da dodatno povežu zemlje regiona, omoguće bržu trgovinu i olakšaju svakodnevni život građana. Pored toga, realizacija ovih projekata treba da doprinese razvoju lokalnih zajednica, podstakne zapošljavanje i unapredi pristupačnost svih krajeva Srbije.

Na kraju, infrastrukturni razvoj Srbije postaje ključan za privredni rast i konkurentnost zemlje. Otvaranje novih deonica pruža šansu za uravnotežen regionalni razvoj, a očekuje se da će narednih godina mreža modernih saobraćajnica u Srbiji nastaviti da se širi u skladu sa planovima.