Predstavnici vlade predstavili ključne projekte i ulaganja, ističući važnost infrastrukturnih i ekoloških rešenja

Potpredsednica vlade i ministarka privrede Adrijana Mesarović posetila je Bačku Palanku, gde je sa građanima razgovarala o aktuelnim problemima i planovima za unapređenje lokalne zajednice. Sastanku su prisustvovali i ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov, ministarka za brigu o porodici Jasmina Žarić Kovačević i ministar sporta Zoran Gajić, koji su zajedno sa Mesarović izložili dosadašnje rezultate i buduće projekte.

U zvaničnoj izjavi, Mesarović je naglasila značaj direktne komunikacije sa građanima i kontinuiranog rada na razvoju infrastrukture, obrazovanja i saobraćaja, posebno ističući stratešku vrednost mosta za Bačku Palanku. Prema njenim rečima, od 2012. godine urađeno je mnogo na izgradnji prioritetne i saobraćajne infrastrukture, objekata za decu kao što su vrtići i škole, kao i drugih sadržaja koji doprinose kvalitetu života u opštini.

Ministarka Pavkov je istakla značaj zajedništva i ulaganja u životnu sredinu, navodeći da je u poslednje četiri godine u Bačku Palanku investirano više od 32 miliona dinara. Posebno je izdvojila projekte zamene kotlova na ekološki prihvatljivije gorivo, sanaciju divlje deponije i pošumljavanje, kao i planove za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže u Mladenovu i Obrovcu.

Ministri Jasmina Žarić Kovačević i Zoran Gajić razgovarali su sa građanima o rezultatima i ciljevima u oblastima porodične politike i sporta, a tokom skupa istaknuta je važnost timskog pristupa u rešavanju lokalnih izazova.

“Na ovakav način pokazujemo spremnost da svakodnevno razgovaramo sa građanima i zajedno radimo na unapređenju zajednice”, izjavila je Adrijana Mesarović.

Stručnjaci upozoravaju na formiranje toplotne kupole iznad Balkana, prvi talas očekuje se naredne sedmice

Meteorolog Ivan Ristić izneo je najnoviju vremensku prognozu za Srbiju, navodeći da se u narednim danima očekuje porast temperatura i dolazak prvog toplotnog talasa ovog leta. Prema njegovim rečima, od srede se iznad Balkana formira toplotna kupola, što će dovesti do povećanja dnevnih temperatura iznad 35 stepeni Celzijusa. Ristić je izjavio da će sledeći vikend biti posebno vreo, a da se osveženje može očekivati oko 25. juna. Istakao je i da su poslednjih godina letnji meseci sve topliji, te da bi u julu temperature mogle dostići i 40 stepeni. Meteorolog je upozorio građane da provetre stanove na vreme i naglasio da su pored visokih temperatura registrovana i seizmička podrhtavanja u regionu, što je, kako navodi, posledica geotermalne energije koja stiže ka ovom području. “Nadam se da nećemo oboriti temperaturne rekorde iz prethodnih godina. Ušli smo u top tri najtoplija meseca, a temperature iznad 35 stepeni predstavljaju ozbiljan toplotni talas”, rekao je Ristić.

Parohijani iz više sela tradicionalno izlivaju i pale sveće od voska, običaj na listi kulturnog nasleđa

U manastiru Tronoša, na Veliki četvrtak nešto posle 16 časova, održano je tradicionalno paljenje velikih ratarskih sveća, specifičnog običaja koji okuplja parohijane iz sela Korenita, Tršić, Zajača, Paskovac i deo Gornje Borine. Prilozi za sveće prikupljaju se tokom vaskršnjeg posta, a zatim se od čistog voska izliju sveće teške po 50 kilograma i visoke oko metar i po. Sveća iz Tronoše izliva se na dan paljenja, dok se u Zajači ovaj deo obavlja dan ranije. Na Veliki četvrtak meštani donose sveće do česme devet Jugovića u Tronoši, gde ih dočekuje arhimandrit Nikolaj, duhovnik manastira.

Na mestu gde se po narodnom verovanju nalazi česma koju su podigli Jug Bogdan i devet Jugovića, sveće se ukrašavaju cvećem i bršljanom, a potom se održava molitva i litija. Sveće se postavljaju ispred ikona Isusa Hrista i Presvete Bogorodice, gde gore tokom svih važnijih praznika do naredne godine. Posle godinu dana ostatak voska se pretopi sa novim, tako da svaka nova sveća sadrži deo prethodne. Prema predanju, običaj su doneli monasi sa Hilandara, a traje neprekidno, čak i tokom ratova, uz prilagođavanje veličine sveća.

Ove sveće nazivaju se ratarskim ili oračkim, jer ih prave ratari u nadi za zaštitu useva od vremenskih nepogoda i dobar rod. Karakteristika ovih sveća je da ne kaplju tokom gorenja. Običaj izlivanja i paljenja ratarskih sveća odnedavno se nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.