Suptilni simptomi autizma kod žena često ostaju neprimećeni – evo na šta posebno obratiti pažnju

Mnoge žene žive godinama sa simptomima autizma, a često dijagnozu dobiju tek u zrelim godinama. Iako se autizam obično vezuje za decu, sve više odraslih žena otkriva da je ovaj razvojni poremećaj prisutan i kod njih, samo što su njegovi znaci često prikriveni ili suptilni. Postoji nekoliko razloga zašto autizam kod žena nije lako uočiti – žene često prilagođavaju svoje ponašanje društvenim pravilima, pa uspešno ‘maskiraju’ svoja specifična osećanja i ponašanja. Zbog toga mnoge dugo ne shvataju zašto se osećaju drugačije ili preopterećeno u svakodnevnim situacijama.

Stručnjaci ističu da odrasle žene sa autizmom obično osećaju izraženu različitost u odnosu na druge, čak i ako su uspešne u poslu, porodici ili društvu. Prati ih osećaj nepripadanja, kao i teškoće u tumačenju nepisanih pravila komunikacije, sarkazma ili indirektnih poruka. Dugi socijalni kontakti mogu im biti iscrpljujući, pa se često povlače u mirno okruženje gde pronalaze olakšanje.

Autizam kod žena u odraslom dobu često se prepoznaje po snažno izraženim interesovanjima – neka žena može sate provoditi proučavajući određenu temu. I dok ovo može biti prednost u kreativnim zanimanjima ili na poslu, svakodnevne nepredviđene promene umeju im predstavljati izazov. Dodatno, mnoge žene iz spektra autizma su veoma osetljive na jače zvuke, mirise, svetlost ili dodir, pa razvijaju specifične rutine koje im pomažu da se osećaju sigurnije.

Jedna od karakterističnih osobina je i veština prikrivanja izazova – žene sa autizmom često nauče da imitiraju ponašanje drugih, ali to vodi do unutrašnjeg umora i stresa. Zbog toga okolina često ne prepoznaje njihove potrebe, a one same se osećaju neshvaćeno.

Važno je naglasiti da autizam nije bolest koju treba lečiti, već poseban način razmišljanja i doživljavanja sveta. Prepoznavanje karakteristika autizma kod sebe može pomoći ženama da bolje razumeju svoje potrebe i pronađu strategije za svakodnevni život. Dr Nevena Jovanović, specijalista psihijatrije, napominje: „Pravovremeno prepoznavanje i prihvatanje osobina iz spektra autizma daje ženi mogućnost da živi ispunjenije i sa manje stresa.“

Ako prepoznajete ove izazove kod sebe, preporučuje se da se obratite stručnjaku za mentalno zdravlje. Pravovremena procena nije etiketiranje, već način da pronađete odgovore na pitanja koja vas možda prate godinama. Tako ćete lakše steći samopouzdanje i doći do podrške koja vam je potrebna. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Iako su trešnje bogate vitaminom C i antioksidansima, određene žene bi trebalo da ograniče dnevni unos zbog specifičnih zdravstvenih razloga.

Sezona trešanja je radost za mnoge žene u Srbiji zahvaljujući osvežavajućem ukusu i obilju vitamina C, vlakana i antioksidanasa. Ipak, stručnjaci savetuju da čak i najzdravije voće zahteva umerenost, posebno kod žena koje imaju određene zdravstvene probleme ili pripadaju rizičnim grupama. Većina žena može da uživa u trešnjama svakodnevno, ali prevelik unos može izazvati nadutost, grčeve ili tegobe sa stomakom. Preporučuje se da odrasle žene dnevno konzumiraju jednu do dve šolje, odnosno 150 do 300 grama trešanja, dok veće količine mogu biti neprijatne, naročito za osetljive osobe.

Prema dr Neveni Jovanović, specijalisti interne medicine, postoje posebne grupe žena koje treba da budu pažljive sa unosom trešanja. Prva grupa su žene sa iritabilnim kolonom, jer fermentabilni ugljeni hidrati iz trešanja mogu pojačati bolove i nadutost. Važno je da ove žene postepeno uvode trešnje u ishranu i prate reakciju organizma. Druga rizična grupa su žene sa dijabetesom – iako trešnje imaju niži glikemijski indeks od većine voća, šećeri iz trešanja moraju se uračunati u dnevni unos. Dr Jovanović naglašava: „Dijabetičarke ne moraju da izbegavaju trešnje, ali je važno da ih pažljivo uklope u svoj jelovnik.“

Žene sklone alergijama, posebno one koje su alergične na polen breze ili koštunjavo voće, predstavljaju treću grupu. Trešnje kod ovih osoba mogu izazvati svrab u ustima, oticanje usana, osip, pa čak i probleme sa disanjem. U slučaju pojave ovih simptoma, savetuje se hitan odlazak lekaru. Četvrta grupa su žene sa hroničnim bolestima bubrega, jer trešnje sadrže dosta kalijuma, koji može biti štetan kod oštećenja bubrega. Pre konzumacije većih količina preporučuje se konsultacija sa lekarom ili nutricionistom. Petu grupu čine deca, naročito mlađi uzrast, koja zbog slatkog ukusa mogu pojesti previše trešanja, što vodi do proliva ili stomačnih bolova, a postoji i rizik od gušenja košticom.

Za većinu žena, trešnje donose brojne benefite – osim vitamina C, bogate su antioksidansima koji pomažu u smanjenju upala, a zahvaljujući prirodnom melatoninu mogu doprineti boljem snu. Dr Jovanović ističe: „Uživajte u trešnjama, ali ne preterujte. Nekoliko šaka dnevno je sasvim dovoljno za sve koristi, dok veća količina može izazvati nelagodnosti čak i kod zdravih žena.”

Trešnje mogu biti deo zdrave ishrane svake žene ukoliko se vodi računa o količini i individualnim potrebama. Ako imate hronične bolesti ili sumnjate na alergiju, za tačan savet obratite se svom lekaru.

Drugi porođaj često protiče brže, može biti intenzivniji i početi ranije – otkrivamo ključne činjenice i savete stručnjaka

Žene koje očekuju drugo dete često se pitaju kakva ih iskustva očekuju u odnosu na prvi porođaj. Stručnjaci naglašavaju da, iako su iskustva iz prve trudnoće dragocena, svaki porođaj je jedinstven i drugačiji.

Drugi porođaj obično traje kraće od prvog – dok prvi može potrajati i do 18 sati, prosečno vreme za drugi iznosi oko 8 sati. Razlog je taj što su karlični mišići i ligamenti već prošli kroz proces istezanja, pa se grlić materice otvara brže, a beba lakše prolazi kroz porođajni kanal. Ovakav tok često znači manje stresa i za telo i za psihu.

Žene koje su već rađale obično su sigurnije i spremnije – poznaju simptome i kontrakcije, znaju kako da sarađuju sa medicinskim osobljem i imaju više samopouzdanja. Ovo iskustvo pomaže im da bolje prepoznaju početak porođaja i lakše se nose sa neizvesnošću.

Treba imati na umu da drugi porođaj može početi ranije nego prvi. Prvorotke uglavnom rađaju oko 41. nedelje, dok žene koje rađaju drugi put često ulaze u porođaj već u 40. nedelji, a ponekad i ranije. Ipak, izuzeci postoje, pa se savetuje redovno praćenje trudnoće kod lekara koji najbolje poznaje vašu situaciju.

Nakon drugog porođaja, mnoge žene osećaju izraženije kontrakcije materice. Ove kontrakcije pomažu materici da se što pre vrati na svoju prvobitnu veličinu, a najizraženije su tokom dojenja zbog uticaja hormona oksitocina. Kako objašnjava dr Ivana Petrović, ginekolog: “Može se dogoditi da kontrakcije budu osetno jače nego posle prvog porođaja. To je prirodan proces i znak da se telo vraća u ravnotežu.”

Svaka trudnoća nosi svoje specifičnosti, ali razumevanje promena koje drugi porođaj donosi može ženama pomoći da se psihički i fizički što bolje pripreme. Ukoliko imate bilo kakve nedoumice ili primetite promene, uvek se obratite lekaru za savet i tačnu dijagnozu.